После подигнутих храмова: Светог Николе и Пресвете Богородице код Куршумлије, Ђурђевих Ступова код Раса, велики жупан Стефан Немања као своју највећу и најзначајнију задужбину подигао је манастир Студеницу, у периоду од 1183. до 1196. године. Главни храм манастирског комплекса посвећен је Пресветој Богородици „Добротворки“ (Успенију Пресвете Богородице 28/15. августа).
Манастир Студеница – недељно јутро у Царској Лаври, цртеж Феликса Каница
Након завршеног већег дела послова у изградњи Стефан Немања се одриче престола и управу државом предаје свом средњем сину Стефану Првовенчаном, те заједно са својом супругом Аном замонашио се овде под монашким именом Симеон (касније познатији као Свети Симеон Мироточиви).
Провео је две године у манастиру Студеници, затим желећи да избегне људске почасти удаљава се у Свету Гору (манастир Ватопед) где заједно са својим најмлађим сином Светим Савом, а по одобрењу византијског цара Алексија Комнена отпочиње обнову и подизање манастира Хиландара за потребе српског монаштва и свештенства. По завршетку и подизању манастира Хиландара, Свети Симеон се упокојио 1200. године. „Достигавши меру савршенства духовног прими венац правде за трудове своје“, при последњим речима својим „Хвала Богу за све!“. Остатак радова око завршетка манастира Студенице поверио је сину Стефану Првовенчаном, а за првог игумана поставио је монаха Дионисија. 1208. год. Свети Сава по очевом завештању преноси мошти (нетрулежно тело) Светог Симеона у Студеницу, где их по други пут сахрањује. Бог га је прославио, а Српска Православна Црква га је канонизовала као светог Симеона Мироточивог који се слави 26/13. фебруара.
Ђорђе Крстић, Манастир Студеница, 1881-1883.
Народни музеј у Београду
У високом звању архимандрита Свети Сава је управљао Студеницом до 1215. год. Она је у том периоду постала црквени центар Србије, где је постављен будући темељ самосталне српске Цркве. Овде је Свети Сава написао типик студенички (правилник монашког живљења у манастиру), чији је уводни део посветио житију ктитора. То је уједно и прво самостално књижевно дело написано на српском језику.
Извор: Задужбине Немањића
