U finišu trke na 100 delfin Felps (50,58) spretniji od našeg plivača i evropskog rekordera (50,59). – Trka za pamćenje u kojoj je naš olimpijac, iako nije osvojio prvo mesto, postao jedan od junaka 29. olimpijskih igara
Za stotinku izmaklo zlato: junak Srbije u Pekingu Milorad čavić (Foto Fonet)
Peking, 16. avgusta – Stotinka! Treptaj oka ili nešto manje. Toliko je nedostajalo Miloradu čaviću da osvoji zlato u finalu Olimpijskih igara na 100 delfin, da pobedi najboljeg sportistu u istoriji i uništi čitav logo priredbe u Pekingu „Osam zlata za Felpsa”. Tako blizu…
Tribine su sa srpskim navijačima bukvalno eksplodirale. Svi su bili sigurni da je čavić prvi, bila bi to nagrada za njegovu još jednu briljantnu trku. Radost je munjevito zamenjena šokom u trenutku kada je objavljeno: 1. Felps 50,58 (olimpijski rekord), 2. Milorad čavić 50,59 (evropski rekord). Malo ili gotovo da nije bilo nikoga ko je smeo da se zakune da je Felps zaista dobio trku. Naprotiv vladalo je uverenje da je ruka srpskog plivača bila brža. Nije bilo usporenog snimka… Bar ne više puta. Kao da nekome nije odgovaralo.
– čavić je pobedio! Uložite protest! – gotovo su vikali predstavnici pojedinih federacija.
Trka, ne trka, nego duel giganata. Jednog iz bogate zemlje, kome je predodređeno da bude najveći, i drugog iz naše Srbije, hrabrog i spremnog da taj san sruši.
Felps je na startu malo bolje reagovao, ali je na 50 metara čavić okrenuo kao prvi i s boljim prolaznim vremenom (23,42) od svetskog rekorda. Felps je bio tek sedmi, ali je razlika bila mala. Mala za Felpsa: iznosila je 62 stotinke.
I onda je počeo finiš. Ni jednog trenutka nije izgledalo da čavić popušta, mada se Felps približavao iz metra u metar, ali se činilo, bar nama, da je za Amerikanca sve kasno.
Na žalost, pogrešili smo. I dok smo se radovali prvoj zlatnoj medalji u Pekingu, prvom najsjajnijem odličju srpskog sporta na olimpijskim igrama, stigao je već pomenuti šok sa semafora.
U miks-zoni, dok smo po ko zna koji put analizirali valjda svaki pokret iz trke, čavićev trener Majk Botom je rekao:
– Semafor je pokazao pobednika. Ne verujem da može nešto da se promeni. I meni se činilo da je čavić prvi, ali nekada ne možemo da vidimo ko je prvi dodirnuo ivicu bazena.
čekali smo čavića za prve utiske. Uzalud, prošao je pored nas, razočaran, rekavši:
– Nemojte, žao mi je…
Zagrlio je Botoma i Petra Popovića i otišao u svlačionicu.
– Ne znam, možda je mađija. Urlao sam na tribinama, bio siguran da smo pobedili. Isplivao je svoje najbolje vreme. Ali, uzeli smo medalju, srebrnu, podstrek je to za plivače. Da nam je neko ponudio pre početka odmah bismo prihvatili, – rekao je Petar Popović.
Dugo su čavić i on čekali taj trenutak. Možda je mogao i ranije da se dogodi, u Atini 2004. Kada je naš plivač zakoračio na podijum Popović se okrenuo i kazao:
– Vidite li gde stoji? Tu mu je mesto. Uvek!
Usledila je žalba. Pro forme, a i da se zadovolje zahtevi mnogih koji su želeli da čuju objašnjenje Međunarodne plivačke federacije (Fina) oko konačnog rezultata. Nedugo zatim i ono je stiglo u očekivanoj formi.
Odlučivao treptaj oka: Milorad čavić (desno) je, činilo se, i na samom kraju trke bio ispred Majkla Felpsa (Foto Fonet)
– Gledali smo kadar po kadar i sasvim se jasno vidi da je Felps stigao prvi, a čavić drugi. Bila je razlika, jedan je snažnije udario, a drugi je proklizao, – saopštio je Kenijac Ben Ekumba.
Nema, dodali su suvoparno, nikakve dileme.
Drugim rečima, Felpsov finiš je bio agresivniji od čavićevog, koji nije imao snage da stvar završi do kraja.
Verovatno da je tako, ali ostali su ponos zbog velikih trka i medalje Milorada čavića, a negde iza srebrna tuga.
Stotinka! Treptaj oka ili nešto još manje…
