Ovlašćeni uvoznici srpskih proizvoda u EU sutra, tj. 31. januara, očekuju prve izveštaje o emisijama koje su kompanije iz Srbije dužne da im dostave. U pitanju su izveštaji o emisijama gasova sa efektom staklene bašte (GHG) nastalih u proizvodnji robe koja se izvozi u države EU, a ova obaveza izveštavanja nastaje iz novog evropskog mehanizma regulisanja prekograničnih emisija ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism). CBAM je stupio na snagu u oktobru prošle godine, doduše još uvek u prelaznoj fazi kada su novčane sankcije za nepropisno izveštavanje još uvek niske.
Evropska unija je u poslednje dve decenije postepeno smanjivala svoje emisije GHG, zahvaljujući strogim klimatskim politikama. Međutim, emisije povezane sa uvozom robe u EU su konstantno rasle. Fenomen koji se pojavljuje usled neusklađenosti ambicija klimatskih politika EU i njenih trgovinskih partnera se naziva izmeštanje ugljenika. Evropske kompanije mogu prosto doneti odluku da presele svoju proizvodnju u druge zemlje van EU u kojima ne moraju plaćati cenu za štetne emisije. Imajući u vidu napore EU da ostvari zamisli Evropskog zelenog dogovora koji nalaže da Evropa bude klimatski neutralni kontinent do 2050. godine, donosi se novi klimatski propis čija je svrha da motiviše trgovinske partnere EU da preduzmu korake ka smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva – ali i da se zaštiti domaća privreda.
Samim tim, CBAM ima jednostavnu svrhu koja se sastoji iz oporezivanja robe koja je proizvedena van, a uvozi se na teritoriju država EU i to ukoliko takva roba dolazi iz energetski intenzivnih industrija. Postulat na kom je CBAM razvijen je da se sve emisije koje izazivaju efekat staklene bašte tretiraju na isti način, bez obzira da li dolaze iz zemalja Unije ili iz drugih država. To znači da istovetno oporezivanje emisija uvoznih proizvoda ali i robe proizvedene na teritoriji Evropske unije, omogućava fer konkurenciju na tržištu. Uredbom o CBAM su obuhvaćene emisije ugljen-dioksida i po potrebi emisije azotovih oksida (dominantne u sektoru transporta). Uredbom se definiše i delokrug ovog mehanizma na proizvode industrija gvožđa i čelika, cementa, aluminijuma, vodonika i đubriva, kao i na električnu energiju. Dakle, područje primene CBAM su proizvodi iz ovih industrija, kada se navedeni proizvodi uvoze na carinsko područje EU.
Kao što je napomenuto, prelazna faza CBAM počela je 1. oktobra 2023. godine. Ova faza će trajati tri godine i služiće kao period prilagođavanja zemalja na CBAM i njegove odredbe. Od 2026. godine počinje puna primena, kada će emisije početi da se oporezuju po istim cenama kao na teritoriji Evropske unije. Primena Mehanizma za regulisanje prekograničnih emisija ugljenika značajno će uticati na izvoz Republike Srbije, naročito u granama industrije sa visokim emisijama GHG, usled troškova koji će pogoditi uvoznike u EU, a samim tim i srpske kompanije jer će njihovi proizvodi postati manje poželjni.
Nažalost, Srbija nespremno dočekuje početnu fazu Uredbe o uspostavljanju CBAM, s obzirom na to da je njen izvoz prevashodno usmeren ka EU, a njene klimatske politike još uvek nisu usklađene sa evropskim. Srpske kompanije, pogotovo iz MSP sektora još uvek ne znaju njihove obaveze, kao ni konačni uticaj jednog ovakvog klimatskog alata na njihovo poslovanje i kranji finansijski saldo. Zbog toga je prilagođavanje realnosti postojanja jednog ovakvog mehanizma nužnost, a posla za donosioce odluka ima na pretek.
Beogradska otvorena škola je u okviru projekta „Zajedno za životnu sredinu“ izradila publikaciju “CBAM – Porez na ugljenik; Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji”, čija je svrha da predoči uticaj ovog kompleksnog mehanizma. Na stranicama publikacije možete pronaći istorijat klimatskih politika koje su dovele do kreiranja ovog klimatskog alata, detaljno pojašnjenje kako funkcioniše u praksi, kao i poziv glavnim akterima u državi iz oblasti prava i ekonomije na uspostavljanje adekvatnih instituta koji će omogućiti što bezbolnije prilagođavanje na CBAM.
Autor: Marko Pajović, Beogradska otvorena škola
Post Views: 10
