Parlamentarna većina u Skupštini Srbije može da izglasa da planeta Zemlja nije okrugla već da je kocka!
Taj dokaz moći, da mogu sve što naume, oblaporno je koristio Miloševićev režim i zna se kako je završio, barem on! Jeste da njega nema, ali minulih devet godina kao da je tu, sa više ili manje očiglednosti, a čuveni glumac Bata Živojinović čak sumnja da je Milošević mrtav jer ga takvog niko nije video!
Parlamentarna većina može komotno ili manje komotno, kupovinom glasova i trgovinom uticaja, da usvaja zakone koji su u direktnoj suprotnosti sa Ustavom, pa tako nepojamno kašnjenje sa Statutom Vojvodine, proturanje nekih protivustavnih odredaba u zakone o tajnama, informisanju, političkim partijama, krivičnom zakonu… upućuje na zaključak da nije reč o slučajnosti već o nastojanju i namerama vlasti da u svakoj čorbi bude zaprška, da sve kontroliše i daje glavni ukus! Vlast (zakonodavna, izvršna, sudska) može da ignoriše jedne, a forsira druge probleme, ali dugoročno nije dobro da jedno radi, drugo misli, a treće govori!
Tipičan primer takve ignorancije jeste odnos prema nezavisnim telima, na primer, prema državnom revizoru, koji je veoma važna antikoruptivna karika, a vlastima su puna usta borbe protiv korupcije! Državni revizor ne samo da nije imao uslove za rad već nije ni radio, a da je radio ne bi mogla da opstane uredba Koštuničine vlade o dodeli privilegovanih stanova… Državni revizor koji bi trebalo da bude strah i trepet za svaku vlast, trebalo bi da zna i javnosti predoči svaku paru potrošenu od poreza građana, zadovoljio se ulogom ikebane na vladinom stolu. Savet za borbu protiv korupcije, sasvim suprotno, nije hteo da bude cvet na reveru vlasti i zato je stvoreno drugo, slično telo, koje će da ga amortizuje, čitaj dokrajči!
Prva žrtva, koja donosi popularnost novoj agenciji, predsednica je parlamenta Slavica đukić-Dejanović, a u najavi su gradonačelnici Jagodine i Kragujevca! Marketinški dobro urađeno! Elem, parlamentarna većina, ako ne želi da rizikuje kredibilitet i ne ponaša se bahato, osluškujući glas opozicije i javnosti, menja neke poteze i stavove u hodu imajući u vidu opšte, a ne samo partijsko dobro! Zato je glasanje o nekoliko izuzetno važnih zakona, hteli to ili ne, test za vlast bilo to 31. avgusta ili nekog drugog dana septembra. Hoće li pojesti ono što je posejala ili će priznati: ovo ne valja!
Ili, možda, kalkuliše sa narodskom osobinom kratkog pamćenja s obzirom da je jedan od komesara zloglasnog Miloševićevog zakona o informisanju danas jedan od najpopularnijih političkih likova, a četvrta grana njegove diktature postaje glavni borac za demokratiju i ljudska prava! Najmanje je ovde reč o zakonu o informisanju, reč je o procesu koji, nažalost, ne smanjuje Miloševićev ceh, već ga uvećava!
