Zakon o dijaspori, strategija jačanja veza rasejanja i matice, kao i Skupština dijaspore uz već postojeće ministarstvo, ključni su elementi kvalitetne institucionalne saradnje Srbije sa svojim građanima i sunarodnicima u svetu, istakla je u razgovoru za „Vesti“ Aleksandra Kojić, sekretar u ovom resoru Vlade Republike Srbije.
Zbog pogrešne ili nedovoljno dobre politike unazad 50-60 godina, danas gotovo trećina stanovništva živi izvan granica Srbije. Za to vreme jedina institucija koja se istinski bavila sabiranjem našeg naroda u rasejanju je Srpska pravoslavna crkva, napominje naša sagovornica i dodaje da će, kada se usvoji zakon o dijaspori, tu obavezu imati i država.
• Šta će sve preduzeti Ministarstvo dijaspore?
– Ono je osnovano pre pet godina uz snažnu poruku da država želi dobre odnose sa rasejanjem, a zakon će te odnose pravno regulisati. To je i jedini način da se isključi dnevna politika u odnosima sa dijasporom ili uticaj stranaka. Bitno je da osmislimo strategiju za jačanje veza matice i dijaspore. Zato će na ovogodišnjim Vidovdanskim susretima dijaspore u Srbiji najvažnija tema biti strategija. Uskoro ćemo o tome zvanično obavestiti sva udruženja da delegiraju svoje predstavnike i da dostave mišljenja o tome. Od svih pristiglih radova biće napravljena publikacija koju ćemo koristiti za pisanje strategije, a u kojoj ćemo zacrtati kratkoročne, srednjoročne i dugoročne ciljeve, ali i precizirati zadatke i odrediti metode za realizovanje.
Pravnik od karijere
• Aleksandra Kojić je rođena 1977. godine u Beogradu.
• Po struci je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom i govori engleski jezik. Radila je u Okružnom sudu u Beogradu, zatim kao savetnik ministra u Ministarstvu za kulturu, a danas je sekretar Ministarstva za dijasporu. Rad u ovom resoru smatra velikim profesionalnim izazovom.
• Nije udata.
• Zakon i strategija su slovo na papiru, kako će se povezivanje konkretno odvijati?
– Ključna je Skupština dijaspore, sastavljena od koordinatora iz rasejanja, jer je to najkonkretniji način da se dijaspora institucionalno poveže sa maticom. Skupština će se sastajati jednom godišnje, o Vidovdanu, kada će koordinatori imati priliku da se susretnu sa predsednikom, premijerom i svim resornim ministrima Srbije i iznesu probleme dijaspore. Skupština ima svoja radna tela, odnosno savete za ekonomsku, kulturno-prosvetnu, sportsku i naučnu saradnju, kao i za statusna pitanja dijaspore i oni treba da rade permanentno.
• Da li su razrešene nedoumice vezane za koordinatore dijaspore budući da je u javnoj raspravi bilo mnogo zamerki?
– Najviše je komentarisana institucija poverenika za dijasporu koja, kako se ispostavilo, nije bila najbolje formulisana, što je dalo manevarski prostor za različita tumačenja. Još u toku javne rasprave poverenike smo preimenovali u koordinatore i precizirali da ih ne imenuje ministar za dijasporu, mada nam ni u prvobitnoj varijanti nije to bila ideja. On samo potpisuje njihova rešenja nakon što budu izabrani na javnom konkursu. Definisali smo, takođe, da svakog kandidata za koordinatora moraju da predlože najmanje dve organizacije iz konkretne države ili savez više udruženja. Onda niko nema pravo da prigovori. Kad imamo jednog kandidata, tu nema dileme, njega prihvatamo i smatramo najboljim. Predvideli smo da svi kandidati moraju da predlože i konkretan program, svoju viziju jačanja veza matice i dijaspore u državi u kojoj živi. Taj program će biti jedini kriterijum za izbor koordinatora gde imamo više kandidata, a izbor će biti obavljen na interministarskom savetu Vlade Srbije.
Više od 500 komentara
• Kako biste ocenili primedbe iz rasejanja na Nacrt zakona o dijaspori?
– U dvomesečnoj najširoj demokratskoj i transparentnoj javnoj raspravi pristiglo je više od 500 komentara. I svima smo zahvalni na sugestijama. Moj je utisak da su bezmalo svi bili konstruktivni, kao da smo konsultovali pravnike, jer su u formi amandmana komentarisali predložena rešenja. Bili su konkretni i mnoge njihove primedbe su postale deo konačne verzije Nacrta zakona. Uneli smo sve što se uklapalo u koncept zakona i što nije bilo u suprotnosti sa drugim pozitivno-pravnim propisima i preporukama Saveta Evrope, postalo je deo konačne verzije.
• Kritike su takođe pljuštale na evidenciju dijaspore i izdavanje legitimacija. Kako je to razrešeno?
– Naša ideja je bila da na bazi dobrovoljnosti sprovedemo evidenciju pripadnika dijaspore, da svako sam odluči da li to želi ili ne. Želeli smo da imamo bazu podataka, a ne da nekog kontrolišemo, već da povežemo pripadnike naše dijaspore u različitim zemljama, po struci ili interesovanjima. Od te ideje smo odustali jer je bilo najviše povika,pa su evidencija i legitimacije izbrisani iz Nacrta zakona.
• Šta je još izbrisano?
– Brisane su i kancelarije za dijasporu po opštinama u Srbiji. To je bila primedba Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i Sekretarijata za zakonodavstvo. Trenutno stanje u praksi se pokazalo loše. Imamo desetak kancelarija za dijasporu koje formalno-pravno otvara opština i ona finansira jednog zaposlenog. Međutim, ne postoji veza između Ministarstva za dijasporu i osobe koja se time bavi. Jer, čim nije na spisku zaposlenih ovog ministarstva, taj zaposleni nema obavezu da nama podnosi izveštaj i polaže račune.
Srbi nisu gosti
• Bilo je zamerki na termin „zemlja domaćin“ koji je korišćen u Nacrtu zakona?
– Na to je ukazala Eparhija kanadska Srpske pravoslavne crkve uz obrazloženje da se taj termin može tumačiti i tako da su Srbi gosti i u onim zemljama gde vekovima žive kao autohtono stanovništvo. Mi smo se apsolutno složili sa tom primedbom i sada u Nacrtu zakona koristimo termin strana država u kojoj živi pripadnik dijaspore.
Mi smo zakonom o dijaspori hteli da prevaziđemo tu lošu situaciju, da to budu naši zaposleni, da imamo uvid u njihov rad i podstičemo konkretniju aktivnost. Međutim, nije nam prošlo, kao što nije prošla ni ideja o definisanju kulturno-informacionih centara u inostranstvu, jer je Ministarstvo za kulturu imalo primedbu da je to u njihovoj nadležnosti.
• U rasejanju je bilo primedbi da u pojmu dijaspora nisu razlučene kategorije šta je dijaspora, šta etnička zajednica, šta nacionalna manjina, a šta Srbi kao konstitutivni narod kao što je slučaju u BiH?
– Dali smo najširu moguću definiciju dijaspore i pod tim pojmom podrazumevamo apsolutno sve državljane Republike Srbije koji žive u inostranstvu, kao i pripadnike srpskog naroda koji nemaju državljanstvo Srbije, ali je doživljavaju kao svoju maticu. Tako ovim zakonom svi dobijaju i niko ništa ne gubi. Što se tiče primedbi da nismo klasifikovali dijasporu u odnosu na to koja prava i koji status ima u određenoj državi, odnosnoda li su konstitutivni narod, nacionalna manjina ili nemaju nikakav status u inostranstvu, Sekretarijat za zakonodavstvo nam je dao tumačenje da mi ne možemo svojim zakonom da regulišemo njihov status koji je, inače, regulisan zakonima tih država. Ali, sa stanovišta Ustava i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava, Srbija ima ustavno pravo da kao suverena država i subjekt međunarodnog prava štiti prava i interese pripadnika svoje dijaspore, bez razlike na njihov status u drugim državama, pa i pravo da preduzima diplomatske i druge političke mere da bi oni ostvarili nacionalno-kulturnu autonomiju na prostorima drugih država.
