Celo selo čeka vizu
RUSKI KRSTUR – Rusini su ponovo započeli seobu. Pre nešto više od dva i po veka, ovaj narod krenuo je sa Karpata i zaustavio se u Vojvodini, najpre naselivši Ruski Krstur. Vredni Rusini su u minulom periodu taj prazan ravničarski prostor pretvorili u veliko i lepo uređeno bačko selo. Dvanćsta generacija koja ovde bitiše, do poslednjeg popisa stanovništva stasala je do gotovo 6000 duša. Selo je postalo centar Rusina. Sve do nedavno, za 16.000 Rusina nastanjenih u Srbiji, svi putevi su vodili u Ruski Krstur i iz Ruskog Krstura. Sada ih putevi odvode iz Srbije, koju su prihvatili kao svoju državu, u Kanadu. Severnu. Relativno nenaseljenu. Gde sunce ne greje toplije, ali, kažu, budućnost je svetlija.
Na dalek put se sprema takoreći celo selo. Oko stotinak kuća u Ruskom Krsturu prodaje se, a oko 35 familija čeka vizu za izlazak iz zemlje.
Boljem životu u Kanadi nada se i Papuga đura (44), profesor likovnog u mesnoj gimnaziji. Konkurisao je, čeka da se srede neophodni papiri i da pod ruku sa suprugom, hidroinženjerom po struci, i dvoje dece (osam i deset godina) spakuje najnužnije, i preseli se u kanadsku oblast Saskačeland, u grad Saskaton.
– Posle 19 godina staža video sam da “stojim u mestu”, a to ne želim svojim potomcima – objašnjava đura Papuga kome će, kako veli, ovde sve nedostajati. – Sve što sam zaradio uložio sam u kuću, koju ne znam ni hoću li uopšte moći da prodam. Štaviše, nevažno je, jer su njihove cene toliko obezvređene da je to naprosto smešno. U proseku, kuće se prodaju za 10.000 evra.
Porodica Papuga se iseljava zbog ekonomskih razloga, a uvereni su da isti motiv i druge sugrađane pokreću na put. Samo se o tome priča.
– Seoba je krenula letos – priča naš sagovornik. – Tada se još išlo posredstvom naše ambasade, a sada se prijavljujemo Imigrantskom centru u Kanadi. NJima je potrebno dostaviti uvid u finansijsko stanje zbog administrativnih troškova, vize, lekarskog uverenja, putne karte… Neophodne su i potvrde da nisam kažnjavan, pod kreditima ili nekom imovinskom hipotekom.
Odlazak jednu familiju košta 5000 kanadskih dolara. Svima koji dođu u Kanadu je prema kazivanju đure Papuge, posao unapred obezbeđen. Već u formularu za ulazak u Kanadu (mogu se dobiti i na Internetu) ponuđena je lista traženih zanimanja. Prednjače poslovi u poljoprivredi, a traži se i iskustvo.
– Dovoljno je da jedan član zadovoljava potrebne kriterijume pa da čitava porodica dobije odobrenje za useljenje – navodi budući Kanađanin. – Iz priča onih koji su otišli, čujem da nisu nezadovoljni platom. Zarađuju minimalno 7, a maksimalno 30 dolara na sat.
Porodica Budimski, Slavko (42) i Tanja (40) sa tri kćerke Oljom (5), Darjom (8) i Vanjom (17) takođe će napustiti svoju lepu novoizgrađenu kuću u ulici Sremskog fronta.
– Odlučili smo se, i idemo – pomirljivo će Slavko koji za 15.000 dinara mesečno radi u jednoj privatnoj firmi kao livac i varilac. – Supruga je profesor engleskog u gimnaziji sa platom od 13.000 dinara. Sa te dve skromne koverte ne možemo da živimo. Hoćemo bolje za sebe i decu.
Budimski su videli na Internetu kako izgleda provincija Saskačelan koja se tek naseljava. Dopalo im se. Nisu ih uplašile ni temperature koje se zimi spuštaju i do minus 20.
Jaroslav Sabol, predsednik GO Matice rusinske sa sedištem u Novom Sadu, ne gleda blagonaklono na iseljavanje:
– Loše je što odlaze mladi. Uzalud nam onda škole i fakultet na maternjem jeziku, kad će nam se učionice i katedre isprazniti… Rusini u Kanadi će se, prirodno, asimilovati, a ovde im preti – izumiranje. Oni što ostaju, uglavnom su stari ljudi.
Zabrinut je i za kulturne manifestacije koje su držale ovaj narod na okupu. Kultna muzička priredba “Crvena ruža” osnovana 1962. godine namenjena je mladima. Da oni pevaju, sviraju, igraju…
Sličnog mišljenja je i Slavko Oros, predsednik Nacionalnog saveta Rusina:
– Nažalost ne možemo da sprečimo pojedince da sebi traže bolje mesto u svetu. Svako gleda sebe i svoju porodicu. Mi nismo ti koji su zaduženi da upravljaju tuđim, ličnim sudbinama. Ali, ako se udružimo, možda bi uz pomoć države mogli naći rešenje.
“POVUKAO” IH PAROH
BIVŠI lokalni sveštenik rusinske crkve Janko Kolašnjai, je jedan od prvih meštana Ruskog Krstura koji se obreo u Kanadi. Priča se da je on “povukao” sugrađane i “poveo” ih da se, jedan za drugim, otisnu put obećane zemlje. Da tamo stvori sebi parohiju?! Koliko je to tačno, tek, nenaseljeni sever Kanade sada broji oko 300 rusinskih porodica. Očigledno je, da će im se mnogi još pridružiti.
NEMA POLITIKE
đURA Papuga tvrdi da iza masovnog iseljavanja Rusina iz Ruskog Krstura ne stoje politički razlozi:
– Ne tražimo novu državu za sebe. Srbija je naša država. Donedavno sam se nadao boljitku ali, nemam više tu veru… Verovatno se mnogi pitaju zašto smo baš izabrali Kanadu. Lično bih više voleo, ako već moram, da odem odavde u Nemačku, ili Holandiju. No, za Kanadu je najlakše dobiti potrebne papire.
