Iz svake kuće u Kosićima, podno Povlena, ima poneko na radu u Švajcarskoj. Posle tri decenije, Kosićki Švajcarci u zavičaju oživeli stare običaje i dobro se zabavili
Na ograncima Povlena, na tromeđi opština Valjevo, Kosjerić i Bajina Bašta, smestilo se selo Kosići: sa 110 žitelja u četrdesetak domaćinstava. Iz svake kuće ima poneko na radu u Švajcarskoj, pa Kosićani računaju da ih je tamo trostruko više nego u zavičaju.
Većina ih je decenije provedene u tuđini iskoristila da od zarađenog novca, na rodnoj grudi, sagradi velike kuće i vikendice, te ih luksuzno opremi, zbog čega ovo mesto još nazivaju i – Povlensko Dedinje!
– Ko ne zna šta je netaknuta priroda, neka dođe u naš kraj. Da vidi… Strujanje vazduha sa Povlena, Divčibara i Jablanika čini ga izuzetnom vazdušnom banjom, ali o njegovim lepotama i zdravstvenim vrednostima šira javnost ne zna gotovo ništa. Tek povremeno, nešto od toga otkriju planinari i biološko-ekološke ekipe, koje su utvrdile da se ovde krvna slika promeni nabolje za samo nekoliko dana, brže nego što se to dešava na Zlatiboru ili Tari – objašnjava Miloš Kosić, čovek koji je skoro tri decenije u Cirihu i važi za najuticajnijeg Kosićanina: i tamo, i u zavičaju.
PRIMERNA SLOGA
PRE osam godina, zahvaljujući Milošu Kosiću, pokrenuta je velika akcija za gradnju asfaltnog puta kroz selo, dugog devet kilometara. Prikupljeno je oko 200.000 franaka, od Kosićana koji rade u Švajcarskoj, a ostatak sredstava dala je bajinobaštanska opština, pa sada Kosići imaju direktan izlaz na magistralni put Valjevo – Bajina Bašta.
E, taj Miloš je – sa Milovanom Ostojićem i Radojem Gajićem – posle gotovo tri decenije, u Kosićima organizovao seosko prelo, na kojem je sve bilo kao u nekadašnja, davna vremena.
U domaćinstvu Milomira i Vladanke Ostojić, okupile su se vremešne prelje: Milika, Rada, Milojka Stepanović, Milena, Dobrila, Dobrinka, Svetlana Kosić, Branka Matić… Neumorno su prele, uz po koju pesmu ili kolo, te brojna podsećanja na vremena iz mladosti, kada su prela bila česta i neizbežna – do ponoći. Nekome možda i nije bitno, ali njoj će biti drago – za najbolju prelju proglašena je Milojka Stepanović, sa 70 leta najstarija učesnica.
I, tako, dok su žene neumorno prele, preldžije su sve vreme pijuckale rakiju, pivo i vino. Mezetila se domaća pršuta, ovčija stelja, sir, kajmak, kiseli kupus i krastavčići, koji su se odlično slagali sa orkestrom sačinjenim sve od samih bivših i sadašnjih ovdašnjih gastarbajtera: harmonikaša Dragana Matića, frulaša Dragomana Lazarevića, trubača Milovana Ostojića, polubasiste Miloša Kosića i kontrabasiste Radoja Gajića.
Svirači k’o svirači, pogađali su sve u tanku žicu, pa je meh Matićeve harmonike umalo poklekao pred kićevinom. Bilo je, vele, i švajcarskih franaka, i evara, i dinara, a prednjačio je najemotivniji, Boško Ostojić, uz asistenciju dvogodišnjeg naslednika Ostoje…
Obnovljeno prelo u Kosićima dopalo se svima, potvrdiše to i Kosićki Švajcarci – Milisav, Milija, Vidan Kosić, Dragan Petrović, Miloje Ostojić – i oni koji nikada nisu odlazili na rad preko granice, Miloje Prokić i Vaso Aleksić. Zato je dogovoreno da se istovetan događaj organizuje i narednih godina, a da domaćin, svaki put, bude neko drugo domaćinstvo.
