Mnogi ugledni intelektualci na Zapadu smatraju da američka demokratija ima prednosti jer ipak daje približno jednake šanse svima. Tako mi je Madsen Piri, predsednik Instituta „Adam Smit“ u Londonu rekao da mu se u američkoj kulturi najviše dopada osećanje, da se pred čovekom otvaraju razne mogućnosti. „Ohrabruju se ambicije da se postigne što je više moguće. Tu nema govora o ograničenjima kao što su porodica, poreklo, rasna pripadnost ili religija“, smatra Piri. Takvu, moglo bi se reći, stereotipnu predstavu o Americi, opovrgava Zenzile Koisan, novinar i aktivist Komisije Južne Afrike za mir i pomirenje. „Sjedinjene Države su serijski kršilac ljudskih prava, na mnogo nevidljivih načina.
Imao sam priliku da boravim u Sjedinjenim Državama više od deset godina, i radim kao novinar. Znam da imaju sijaset problema sa načinom tretiranja „obojenih“, sa ljudima iz Portorika, manjinskim stanovništvom. U Sjedinjenim Državama postoje mnoga geta. To nije mnogo poznato. Ima i mnogo političkih pokreta koji su podvrgnuti svakojakim rasističkim, političkim i drugim vidovima represije. Da pomenem samo stranku „Crni panteri“ koju je uništio Ef-Bi-Aj, pa stranku mladih portorikanskih pravnika, koja je pokušavala da se bori za nezavisnost Portorika. Gotovo niko ne zna da u Sjedinjenim Državama ima političkih zatvorenika, koji su katkad podvrgnuti torturi. Osim toga, u ovoj zemlji postoji ogroman broj beskućnika“, tvrdi Koisan.
Podaci američkog pravosuđa govore da je u zatvorima SAD zatočeno preko dva miliona ljudi, a da je od svakih 100.000 muškaraca crne boje 3.000 na izdržavanju kazne. Iako afroamerička populacija čini samo 12 odsto žitelja Amerike, gotovo polovina svih uhapšenika potiče iz njihovih redova. Publicista DŽon Sliper u knjizi „Liberalni rasizam“ tvrdi da ovoj zemlji postoji i rasistička industrija.
U bogatoj Americi je isuviše siromašnih, naročito među crncima. U južnim državama, u kojima je izrazitije koncentrisana crna populacija, zbog siromaštva, i poroka koje ono izaziva, svake godine beleži se u proseku 18 ubistava na 100.000 stanovnika. Sjedinjene Države ne samo što zauzimaju prvo mesto u razvijenom svetu prema broju ubistava, već su specifične i po masovnim ubistvima vatrenim oružjem na ulici, čak i u školama. To se objašnjava frustracijama ljudi i nemogućnošću da se iziđe iz zatvorenog kruga društvenih okolnosti.
Indijanska kletva
Nikada neću zaboraviti kletvu koju je sa govornice u dvorani hotela Omni u Atlanti 1996, tokom godišnje konvencije TV mreže Si-En-En uputio poglavica indijanskog plemena Ondanga, inače univerzitetski profesor. Optuživši belu Ameriku za genocidne metode koji se i danas primenjuju, on je izgovorio i ovo: „Duhovi naših predaka će vas kazniti. Vi ćete ginuti u tuđim ratovima, umiraćete od teških bolesti, vaši avioni će padati. Vi ste prokleti!…“
Da se stvari ipak menjaju, svedoči Artur Šlezin-Gera, profesor NJujorškog univerziteta, koji kaže: „Da mi je neko pre pedeset godina rekao da će crnci biti generali, vrhovni komandanti, sudije Vrhovnog suda, gradonačelnici mnogih južnjačkih, kao i gradova Severa, da ćemo imati crne igrače bejzbola u prvoj ligi, da će crnac biti guverner Virdžinije, sedišta nekadašnje Konfederacije… U mojoj mladosti, sve ovo je bilo nezamislivo, a sada je stvarnost“. Posle 150 godina od ukidanja ropstva američki predsednik se javno izvinio precima današnje afroameričke populacije, koji su 224 godine živeli u potpunoj obespravljenosti i radili najteže poslove bez ikakve naknade. Umesto da dobiju obećano parče zemlje posle secesionističkog rata, crni robovi su bili su pretvoreni u najamne radnike. Izračunato je da im „bela“ Amerika duguje, sa kamatom, oko 450 milijardi dolara na ime nadnica, koje bi danas trebalo uložiti u fond za ispravljanje te nepravde i njenih posledica, za podizanje stanova, bolnica i emancipaciju stanovnika ozloglašenih geta širom Amerike. Teško je, međutim, očekivati da će se takav fond osnovati.
Gladijatori iz ćelija
Nevladina organizacija „Amnesti internešenel“ je optužila policijski i pravosudni sistem Amerike za zlostavljanje zatvorenika. Prebijanja i mučenja, česta silovanja zatočenika, koja čine čuvari, sadistička ponižavanja uglavnom pripadnika manjina, navode se u izveštaju kao primeri ustaljene prakse koji duboko kompromituju zemlju, navodnu zaštitnicu ljudskih prava. U državnom zatvoru u Kaliforniji čuvari su organizovali „gladijatorske borbe“ zatvorenika sa kladionicom! Na jednom video-zapisu čuvaju se dokazi protiv čuvara koji tuku zatvorenike, ispaljuju na njih metke za uspavljivanje i čak pujdaju pse.
Kalifornija će već sredinom ovog veka biti država sa belcima kao manjinom, rekla mi je Nensi Snou, profesor sociologije. „Biće karakteristična po Afroamerikancima, latinosima, azijskim Amerikancima. To će promeniti lik Amerike. Ali, posebno sam zabrinuta zbog raslojavanja na osnovu zarada. Mi ostajemo svetska ekonomska sila, vojna supersila, ali se u poslednjih dvadeset godina novac koncentrisao na vrhu, koji čini do pet odsto stanovništva, tvrdi Snou, napominjući da jaz između bogatih i siromašnih nikada nije bio veći nego danas u celoj američkoj istoriji, a da ga Amerika i dalje pothranjuje.
