Samo nekoliko časova posle smrti Nikole Tesle, 8. januara 1943. je u hotel „NJujorker“, u kome je veliki naučnik boravio do poslednjeg trenutka, stigao Sava Kosanović, rođak naučnika, inače jugoslovenski ambasador u egzilu. Sa njim su bili novinar radio-mreže RCA DŽordž Klark i saradnik časopisa „Popularna mehanika“ Kenet Svizi, koji je želeo da objavi Teslinu biografiju. U prisustvu trojice pomoćnika menadžera poznatog njujorškog hotela oni su ušli u pokojnikovu sobu, s namerom da pronađu Teslin testament. U izveštaju Ef-Bi-Aj, Federalne policije SAD, od 11. januara, zabeleženo je da je tada otvoren Teslin sef i da je Kosanović preuzeo „neka dokumenta“, čija je sudbina ostala nepoznata. Spekulisalo se da li ih je Kosanović pod pritiskom predao američkim vlastima, ili su dospeli u ruke druge strane sile.
Već sutradan, 9. januara, dvojica službenika Kontrole stranog vlasništva, Goruh i Ficdžerald, zaplenili su svu Teslinu imovinu, koja je odmah bila zapečaćena i u dva kamiona prenesena u skladište kompanije
Svestan katastrofe
Tesla je bio svestan katastrofalnih posledica poigravanja jonosferom, i povratnim dejstvom ogromne energije emitovane u zaštitni omotač Zemlje, pa je odustao od daljih istraživanja. I sam je u „NJujork tajmsu“ 1915. pomenuo izum kojim se može upravljati veštačkim munjama, i koje mogu da sprže bilo koju tačku na planeti. „Ako bude zasnovana na humanim principima, to će biti velika stvar u miru. Ali, može biti upotrebljena i za velike stvari u ratu“, rekao je Tesla, odbijajući da obelodani detalje.
Menheten Storiy end Verhaus gde se i danas čuva. Tu je još od 1934. godine bilo smešteno 30 metalnih posuda i paketa Teslinih zabeleški i drugih ličnih predmeta. Prema izjavi Ficdžeralda, Tesla je 1932. ostavio i „neki značajan izum“ u svom sefu, u hotelu Gavernor Klinton. Blojs Ficdžerald, inače Teslin bliski prijatelj, saslušavan je u kancelarijama Ef-Bi-Aj. On je agentima rekao da mu je veliki naučnik poverio da je usavršio metod bežičnog prenosa električne energije, da je projektovao novi tip torpeda i moćno antitenkovsko oružje, i da je bio spreman da vladi Velike Britanije ponudi nesavladivu zaštitu Ostrva od napada iz vazduha.
Još u vreme Prvog svetskog rata govorilo se o „zracima smrti“, najvećoj tajni Tesline laboratorije. Stručnjaci Pomorskog centra za istraživanja i agenti Mornaričke obaveštajne službe prionuli su zato 26. i 27. januara 1943. na detaljno pregledanje naučnikove zaostavštine. A na inicijativu potpredsednika Sjedinjenih Država Valasa, date su instrukcije državnom tužiocu NJujorka da uhapsi Savu Kosanovića, koji se domogao dokumenata, pod optužbom za provalu. Skandal je izbegnut kako u štampu i neprijateljske ruke ne bi došla nepoznata otkrića Nikole Tesle i odala ih neprijateljima.
Edgar Huver, direktor FBI, strahovao je od mogućeg kontakta Tesle sa stranim obaveštajnim službama, jer je obavešten da je Tesla održao govor na skupu Prijatelja sovjetske Rusije, 4. jula 1922. Huverov strah je opravdavala činjenica da postoji i Teslin dnevnik, sa oko 500 stranica, koji je naučnik vodio u Kolorado Springsu, i čiji se delovi odnose na „loptastu munju“, i na konstrukciju uređaja za emitovanje elektriciteta velike snage put jonosfere. Vojne stručnjake je privuklo to što se projekat može upotrebiti na više načina, kao što su mogućnost da proizvedene munje uništavaju avione, prilika da „loptasta munja“ sa injekcijom litijuma dostigne snagu atomske bombe, i da se pomoću elektro-gravitacione interakcije izgrade revolucionarne letelice velikih brzina i mnogih drugih prednosti.
Teslina „telesila“
„NJujork tajms“ je 1940. objavio da je 84-godišnji naučnik Nikola Tesla poverio novinaru lista da je spreman da vladi SAD oda tajnu „telesile“, pomoću koje bi avionski motori bili istopljeni na daljini od 250 milja, tako da bi oko Zemlje bio podignut nevidljivi zid odbrane. Prvim satelitom „eksplorer“ su, 18 godina kasnije, otkriveni Van Alenovi pojasevi između ozonskog sloja i jonosfere, velika magnetna polja koja štite Zemlju od naelektrisanih čestica iz kosmosa. Američka mornarica je malo pre ovog otkrića izvršila tri nuklearne eksplozije na visini od 480 kilometara, upravo u predelu Van Alenovog pojasa, čime su stvoreni novi magnetni pojasevi radijacije oko planete.
Pominje se još jedno tajno Teslino otkriće, ali se samo može nagađati da li je reč o uvodu u projekat HAARP, odašiljaču u jonosferu snažnog snopa koncentrisanih i fokusiranih električnih impulsa. Pentagon, koji poseduje Teslinu istraživačku dokumentaciju, danas koordinira više centara za odašiljanje elektroimpulsa na ogromnu daljinu, čija se snaga meri milionima vati. Osim HAARP, u ovom sistemu je Laboratorija za pomorska istraživanja u Vašingtonu, štab poduhvata. U mreži je i desetak punktova na tlu Amerike, Evrope, Australije, Novog Zelanda, Afrike i Južne Amerike. Neizvesno je samo to, kako će se ponašati jonosfera, bombardovana milionima vati električne energije.
