Sutra će na imanju crkve Svetog đorđa u Vaterlou početi dvodnevna svečanost u toku koje će se osveštati velelepni objekat Srpskog centra. O tome šta će za svakog Srbina značiti ovo grandiozno zdanje, kakvog nema nadaleko na ogromnim kanadskim prostorima, razgovaramo sa Neđom Krajišnikom, predsednikom Odbora Crkveno-školske opštine Svetog đorđa, najzaslužnijim čovekom za realizaciju velikog projekta.
– Kada Srpski centar na imanju crkve Svetog đorđa počne da radi punim kapacitetom biće to finale velikog posla koji smo započeli pre nekoliko godina i koji smo, hvala Bogu, tako uspešno priveli kraju – kaže Krajišnik.
Prema njegovim rečima, biće to ujedno početak nove ere u razvoju srpske zajednice na ovim prostorima, kojoj jedan ovakav objekat nedostaje, posebno nakon dolaska velikog broja doseljenika u poslednjoj deceniji prošlog veka, koji su, možda i zauvek, zbog ratnih strahota morali da napusti vekovna ognjišta.
Dvodnevni program
Sutra (u subotu) je na igralištu pored novog Srpskog centra, na imanju crkve Svetog đorđa u Vaterlou, u jedan sat popodne predviđen početak košarkaškog turnira „3 na 3“, tzv. basketa. Istog dana u pet sati počeće donatorsko veče – banket, što je uobičajeno kada se otvaraju ovako grandiozni objekti. Nakon banketa, u devet sati predviđena je zabava koja će trajati do kasno u noć.
U nedelju u 10 sati održaće se sveta arhijerejska liturgija, a u podne osveštati Srpski centar. Nakon toga će biti priređen svečani ručak, a tokom celog dana predviđeno je narodno veselje. Gosti na svečanosti biće episkop novogračanički Longin i tearhijerejski namesnik Srednjeg zapada iz Milvokija protojerej-stavrofor Marko Todorović.
– Ono što će, nadam se, biti prvi utisak za naše ljude u ovom centru, biće da se, iako daleko od rodnog kraja, ovde koliko-toliko osećaju da su kao u otadžbini. Da nikome ne bude tesno, da za svakoga bude mesta, da svako nađe nešto za sebe, zadovolji svoje verske, privatne, društvene, kulturno-umetničke i sportske potrebe. Cilj nam je, a tako je bilo od prvog dana, dakle od ideje do realizacije, da svaki Srbin sa šireg područja bude zadovoljan sadržajima ovog centra i da se u njemu oseća kao svoj na svome. Ovo parče našeg imanja sve nas treba da podseća na našu vekovnu kulturu i tradiciju, da jednostavno na ovaj centar gledamo kao na svoju vlastitu kuću. NJegovom izgradnjom smo pokazali našoj novoj državi Kanadi (a na tome ćemo istrajavati i ubuduće) da smo jedan veliki i ponosan narod, da znamo da cenimo i negujemo našu veru, naše običaje, našu kulturu. Time ćemo pokazati da ne samo da volimo svoju otadžbinu, nego da volimo i cenimo i našu novu zemlju, koju smo, neko malo više, neko malo manje, prstom sudbine odabrali za novu otadžbinu. Da bismo došli do ovoga što danas imamo trebalo je zaista mnogo rada i napora, posebno nas koji smo davno zakoračili u ovu veliku zemlju. A mlađima, koji su tek kročili na tlo Kanade, ostaje zadatak da sve ovo nastave još uspešnije nego što smo to mi radili, na ponos celog srpskog roda – kaže Krajišnik.
Gusle i folklor
LJubitelji gusala biće u prilici da uživaju slušajući višestrukog pobednika festivala srpskih zemalja đorđija Koprivicu, koji ovih dana gostuje u Kanadi. Biće, naravno, i folklora, a goste će oba dana zabavljati orkestar Srpskog kulturno-umetničkog društva „Oplenac“ i „Paganini bend“ iz Toronta.
Razgovor o razvoju srpske zajednice u ovom delu Kanade ne može se ni zamisliti bez priče o kanadskim godinama Neđa Krajišnika (63), predsednika Odbora crkveno-školske opštine Svetog đorđa i predsednika Ogranka SNO-a za Kanadu, koji nosi ime vojvode Pavla đurišića. NJegova životna priča slična je mnogim emigrantskim pričama. Prepuna je tegoba i iskušenja, ali kada se danas osvrne na svojih više od četiri decenije života van otadžbine, kaže:
– Uspeo sam u životu i zadovoljan sam čovek. Bogu sam zahvalan što je sve prošlo bolje nego što se moglo očekivati. Mojoj sreći nema kraja kada vidim da u našoj velikoj porodici vlada prava sloga.
Neđo Krajišnik je prvi sekretar Crkveno-školske opštine Svetog đorđa u Vaterlou, osnovane davne 1970. godine. Tada malobrojna srpska zajednica kupila je 1984. godine imanje, a od 1986. do 1987. izgrađena je crkva Svetog đorđa.
– Bilo je to vreme odricanja, ali velika želja da imamo svoju, srpsku pravoslavnu crkvu, pobedila je sve nevolje. Pre nego što smo je sagradili, išli smo zajedno sa ukrajinskim pravoslavcima u jednu crkvu koju su oni iznajmljivali, da bi imali gde da se mole.
