Čerčil po drugi put među Evropljanima: Esej Milana St. Protića u novogodišnjem dvobroju Nedeljnika

cercil-po-drugi-put-medju-evropljanima:-esej-milana-st.-protica-u-novogodisnjem-dvobroju-nedeljnika
Čerčil po drugi put među Evropljanima: Esej Milana St. Protića u novogodišnjem dvobroju Nedeljnika

Evo, ovog poslednjeg četvrtka u 2024, odgovora na pitanje urednika iz Nedeljnika. A pitanje je bilo ovo: Koji bi se politički lider iz prošlosti najbolje snašao u aktuelnoj međunarodnoj situaciji, sa akcentom na evropski kontinent? Pitanje je više nego inspirativno, moram priznati. I veoma originalno, dodajem.

Moj izbor je, sasvim očekivano, pao na britanskog ratnog premijera Vinstona Spensera Čerčila. Svima znanog po dobru ili po ne tolikom dobru. Kako kome. Na primer, Grci ga veličaju jer ih je spasao i od hitlerizma i od komunizma. Nama, Srbima, možda i nije toliko omiljen: gurnuo nas je Brozu pravo u šake na milost i nemilost. Mnogi među nama iz generacije Čerčilovih savremenika mu tu odluku nikad nisu zaboravili. Ni oprostili.

Elem, zašto baš Čerčil? Zašto bi se baš on u sadašnjosti najuspešnije snašao? Zašto bi Čerčilovi izgledi na uspeh bili najverovatniji?

Iz dva glavna razloga. Kod njega su se ujedinile dve bitne osobine neophodne za državničko vođstvo: volja za moć i vera u pobedu. Drugim rečima, vlastoljublje i samouverenost. Upravo su to svojstva koja nedostaju današnjim evropskim liderima, usuđujem se primetiti. Zapadnim, pogotovu. Uz to, raspolagao je dugogodišnjim, višedecenijskim, političkim i vojničkim iskustvom. Učestvovao je u burskim ratovima koncem devetnaestog i početkom dvadesetog veka, bio vinovnik galipoljske katastrofe 1915. našavši se na čelu britanskog Admiraliteta, u više mahova ministar i u konzervativnim, i u liberalnim vladama, naposletku jedini torijevski disident glasno suprotstavljen politici popuštanja prema Hitleru svog prethodnika Nevila Čemberlena. Čekao je svoj momenat i dočekao. Februara 1940. dobio je parlamentarni mandat sastavljajući svoj čuveni ratni kabinet u kom je on sam bio alfa i omega. I pored činjenice što je skoro čitava Evropa bila pod nemačkom čizmom, Velika Britanija, potpuno usamljena, uprkos besomučnom bombardovanju Luftvafea engleskih gradova, glatko je odbio ponudu separatnog mira što mu je ponudio Rudolf Hes.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 25. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS

Novogodišnji dvobroj – Nedeljnik 2024.

UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE „BIZNIS“ MAGAZIN NA POKLON

Biznis Magazin za 2025.

Post Views: 210

Originalni tekst