U Federalnom parlamentu Australije prošlog meseca je konstituisana, prvi put u istoriji, australijsko- srpsko/crnogorska parlamentarna grupa koju čini 16 članova. Ovaj prvi srpski lobi na petom kontinentu predvodi Dejvid Džul, savezni poslanik Australije, a njegov zamenik je Bob Serkomb, takođe, član Parlamenta Australije. Predsedavajući lobija je član Parlamenta iz vladajuće Liberalne partije, a zamenik iz opozicije, odnosno iz Laburističke stranke. Dejvid Džul naglasio je da je srećan što je grupa formirana, te da će se svim snagama zalagati za razvijanje i produbljavanje odnosa između Australije i SCG, te za intenzivniju parlamentarnu saradnju. On lično, rekao je, nastojaće da što pre poseti Srbiju i Crnu Goru.
Australijsko-srpsko/crnogorsko lobi čine članovi Parlamenta Australije: Dejvid Džul, Bob Serkomb, Hari Dženkins, Kaj Elson, Gavan O’Konor, Rodžer Prajs, Majkl Džonson, Julia Irwin, Rod Savford, Keli Hor, Brendan O’Konor, senatori Alan Ferguson, Majkl Foršou, Alan Eglston, Nik Bolkus i Nataša Stot Despoja.
Nataša Skot Despoja je zastupnica u australskom parlamentu i zamenik lidera australijskih demokrata. Ona je, međutim, ćerka hrvatskog nacionalnog aktiviste, koji je u svoje vreme osnovao ilegalnu Hrvatsku ambasadu u Kanberi. Natašu od milja radio na hrvatskom jeziku u Australiji uvek nazove „naša Nataša“, jer je njen otac bio kao član hrvatske emigracije borac protiv Jugoslavije, a za nezavisnu Hrvatsku. Nataša Despoja je posle NATO bombardovanja bila u humanitarnoj misiji posetila Kosovo i posetila je albanske izbeglice i malu zajednicu Hrvata. Senator Despoja je poznata i po svojoj borbi za prava homoseksualaca. Sve to je izazvalo žestoke reakcije Srba u Australiji.
– Gospođa Skot Despoja, nikada nam nije pružila svoju podršku Srbima, naprotiv, nije krila svoje simpatije prema srpskim neprijateljima, a svoju hladnoću i neosetljivost, prema srpskim stradanjima. Ovo je uvreda za srpsku zajedincu i srpske nacionalne borce u Australia, moguće i provokacija, kukavicje jaje iz gnezda srpskih neprijatelja – napisala je Ljiljana Predić iz Australije. U SAD već godinu dana funkcioniše srpski lobi koji čine Slavko Panović, predsednik Srpske narodne odbrane iz čikaga, Dušan Ljubenko, predsednik Srpskog narodnog saveza iz Pitsburga, i Miroslav đorđević, predsednik Upravnog odbora Kongresa srpskog ujedinjenja iz San Franciska. Ove tri najveće srpske asocijacije ujedinile su se oktorba 2002. godine u Srpsko-američki kongres sa ciljem da vrše uticaj na zvaničnu američku politiku i štite interese srpskog naroda. Rukovodstvo Srpsko-američkog kongresa je, međutim, tek prošle nedelje imalo prvu zvaničnu posetu Vašingtonu, gde su održani mnogobrojni susreti sa predstavnicima Vlade SAD, članovima Kogresa, ekspertima za balkanska pitanja, i nevladinim institucijama.
Svrha ovih sastanaka je bila procena trenutnog odnosa Vlade SAD prema Balkanu u celini, a posebno prema Srbiji i Crnoj Gori. Na sastancima je razmatran niz važnih tema, uključujući Kosovo i Metohiju, sud u Hagu, ekonomsku situaciju u SCG, postojeće probleme korupcije i kriminala, kako da se unaprede odnosi između SAD i SCG, kao i kakav doprinos srpska dijaspora u SAD može dati u rešavanju ovih pitanja.
Delegacija u kojoj je bila i dr Jasmina Vujić, profesor iz Kalifornije, član Izvršnog odbora SAK-a i član Saveta dijaspore Srbije i Crne Gore imala je razgovore sa Polom Džonsom, sekretarom u Stejt departmentu, Lisom Teper, direktorom za Jugoistočnu Evropu u Beloj kući, senatorom Džordžom Voinovićem, doktorom Majklom Haltzelom, članom Komiteta za spoljne odnose, Žakom Klajnom, koordinatorom OUN u BiH, doktorom Martinom Sletzingerom, direktorom Centra Vudrov Vilson, Danijelom Serverom, direktorom Instituta za mir i Ninom Bang-Jensen, direktorom u Koaliciji za međunarodnu pravdu u Vašingtonu.
Glavni srpski zastupnik u Kanadi je bivši kanadski premijer i srpski zet Brajan Malruni. Njega je još 2001. godine angažovao lično premijer Zoran đinđić. Naime, po povratku iz Davosa sa Svetskog ekonomskog foruma bivši premijer Zoran đinđić je saopštio srpskoj javnosti da je bivši kanadski premijer Brajan Malruni pristao da u ime Srbije organizuje lobi u svetskoj politici koji bi podržao zemlju u pokušaju da se što brže vrati na svetsko tržište. đinđić se potom sa Malrunijem sreo četiri puta u Kanadi, SAD i Srbiji.
Baš na inicijativu pokojnog srpskog premijera, Brajan Malruni je pokrenuo formiranje Međunarodnog saveta, koji bi na volonterskoj osnovi bio spreman da dva puta godišnje sastaje u Vladi Srbije razgovara o strateškim pitanjima – sa mogućnošću da im se javljamo po potrebi – kada nam nešto zatreba. Pored Brajana Malrunija, supruga Mile Pivnički-Malruni, poreklom iz Vojvodine, u Međunarodnom odboru su i lord čarls Pauel, koji trenutno predsedava Britansko-kineskom privrednom komorom, Ričard Bart, predsedavajući finansijsko-konsultantske kompanije IEP Advisors, Endrju Jang, predsedavajući finansijsko-konsultantske kompanije Good Works International, specijalizovane za ulaganje u zemlje u razvoju, Džon Mjuz, osnivač i predsednik američke investicione korporacije Hiks, Mjuz, Tejt i Fjurst i Alen Andreas koji predsedava američkom kompanijom Arčer Daniel Midlands.
Brajan Malruni je član mnogih svetskih multinacionalnih kompanija i banaka. Prošle nedelje je opet bio u poseti Beogradu, gde je razgovarao sa novim premijerom Zoranom Živkovićem.
Pre toga Malruni se u Njujorku sreo sa ministrom Goranom Pitićem, koji je prisustvovao prvoj konstitutivnoj sednici Međunarodnog saveta. Bivši kanadski premijer je uspeo da u ovaj savet da dovede lorda Pauela, bivšeg savetnika Margaret Tačer, koji se nalazi u upravnim odborima nekih kompanija iz prehrambene industrije, zatim lorda Burta, Džona Mjuza, Alena Adreasa.Ovaj sastanak je održan u J. P. Morgan banci, jednoj od najvećih investicionih banka u svetu, čiji je član upravnog odbora Brajan Malruni.
Zajedno sa šezdesetak investitora iz raznih branši napravljena je jedna ozbiljna prezentacija srpske privrede. Bilo je razgovora o telekomunikacijama, a sa rukovodiocima poznatiog svetskog proizvođača građevinskih konstrukcija SNC Lavalejn pričano je o učešću u izgradnji koridora 10. Bilo je interesovanja i za privatizaciju u industriji gume u Srbiji. A investitori iz Velike Britanije su zainteresovani za učešće u restrukturiranju velikih infrastrukturnih preduzeća u Srbiji i privatizaciji hemijske industrije.
Prilikom svoje posete Beogradu srpski zet Brajan Malruni odao je priznanje Vladi Srbije na hrabrosti i naporima u sprovođenju reformi posle atentata na premijera Zorana đinđića. Posle susreta sa Zoranom Živkovićem, predsednikom Vlade Republike Srbije ovaj srpski lobista je rekao da će nastaviti da promoviše investiranje u Srbiju i najavio nastavak rada Međunarodnog savetodavnog odbora za podršku reformama u Srbiji. Brajan Malruni je naglasio da je zadataki Međunarodnog odbora predstavljanje mogućnosti ulaganja u Srbiju, s ciljem da se privuku strani investitori, što bi dovelo do otvaranja novih radnih mesta. Malruni je najavio da će sledećeg meseca u Londonu biti održan novi sastanak Međunarodnog odbora na kome će doći do proširenja ovog srpskig lobija novim uglednim članovima iz međunarodne zajednice.
