Pravoslavni vernici danas obeležavaju Božić, najradosniji hrišćanski praznik, rođenje Isusa Hrista. Nekada se Božić proslavljao mnogo drugačije, posebno u selima poput Brze kod Leskovca, gde su običaji bili bogatiji i simboličniji. Migracije iz sela u gradove dovele su do gubitka mnogih tradicionalnih običaja, iako su tri simbola – česnica, položajnik i badnjak – i dalje prisutni.
Veroučitelj Stevan Jovanović govoreći za RTS istakao je da su se mnogi običaji izgubili, poput stavljanja cerovog drveta u kajmak za berićet ili traženja poklona u slami. Deca su nekada izgovarala blagoslove i igrala igre koje su danas gotovo zaboravljene. Mnoge tradicije, koje su bile raskošne i bogate simbolikom, danas su zanemarene ili skrajnute.
Etnolog Vesna Marjanović dodaje da su se običaji, poput uklanjanja oštrih predmeta i sedenja na podu bliže pokojnicima, izgubili jer su postali besmisleni u modernom vremenu. Ove promene nisu specifične samo za Srbiju, već su prisutne i u drugim slovenskim i zapadnim zemljama, gde su božićni običaji evoluirali prema urbanom načinu života.
Mnogi božićni običaji koje smo nasledili od predaka nisu bili u duhu hrišćanstva, već su se mešali s paganskim tradicijama, posebno u seoskim sredinama. Veroučitelj Stevan Jovanović ističe da je hrišćanstvo teško prihvatano na selu, gde su se paganski modeli religioznosti dugo održavali, dok je život u gradovima olakšao odvajanje od tih paganskih običaja.
Crkva je insistira na očuvanju određenih običaja, kao što je unošenje badnjaka i okupljanje porodice oko badnje večere. Ovi rituali simbolizuju zdravlje, plodnost i zajedništvo koje je Hristos doneo svetu.
Post Views: 37