Desetine hiljada ljudi pritisle su u subotu Ravnu goru, kultno mesto poštovalaca cetnickog pokreta generala Dragoslava Mihailovica, na tradicionalnom saboru u organizaciji Srpskog pokreta obnove. Šubare, šajkace, kokarde, crne cetnicke i zastave Srbije i SPO izmešale su se sa kafanama i prodavnicana suvenira pod šatorima.
Vec oko 9 casova prilazni putevi Ravnoj gori bili su potpuno zakrceni, pa su Dražini poklonici napustili autobuse i peške nastavili put. Pored druma su ih docekali trgovci, koji su prodavali roštilj i pecenje, rakiju „dražinku“ ili „vukovacu“, ali i upaljace, majice, olovke i slike sa deneralovim likom. Ravnogorce su sa štandova „gledali“ i Ratko Mladic i Radovan Karadžic.
Plato izmedu crkve Svetog đorda i deneralovog spomenika bio je okružen prepunim pokretnim kafanama. Vlasnici nisu želeli da kažu svoje ime, ali priznaju da ce zarada biti ogromna.
Miladin iz Ostružnice, obucen u maskirni kombinezon i sa crnom šajkacom na glavi, zaseo je sa prijateljima za kafanskim stolom.
Planina u crnom
– Došao sam da odam poštu deneralu. Kao i moj deda, i ja sam protiv komunista, ali ovih đindicevih – rekao je Miladin izazvavši buru pretnji, upucenih svima u DOS, koje su uputili svi u kafani koji su mogli da ga cuju od preglasne muzike.
Veliki broj prisutnih bio je obucen i naoružan kao u nocnim morama Veljka Bulajica. Crna boja odece, ukrašene kamama dominirala je nad maskirnim uniformama.
Koštunica – „dindicevac“
Osim pristalica SPO na Ravnu goru su došli poštovaoci Dražinog lika i dela iz redova Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije. Iako su jasno i hrabro obeležili svoju pripadnost stranackim zastavama pomalo snebljivo su pokušavali da zadobiju naklonost vecine pokazujuci im tri prsta. „Vukovci“ su im otpozdravljali sa jednim prstom i smejali im se nazivajuci Velimira Ilica izdajnikom, a Koštunicine sledbenike – „dindicevcima“.
Iza kafanskog šatora, okruženog gomilama dubreta, nalazi se grob cetnika Krste Kljajica, poginulog 1943. godine. Stara nadgrobna ploca postavljena je na humku ispod novog krsta, koji su podigli „Novine Serbske“ iz Sremskih Karlovaca i udruženje boraca iz poslednjih ratova u Bosni i Krajini. Ko god je prošao pored groba prekrstio se i zastao. Dva starca su se zadržala malo duže, krstili se i u tišini ostavili uskršnja jaja.
Na brdu iznad deneralovog spomenika uz roštilj i pecenje, sa prijateljima uživao je Milosav Krstic iz Kragujevca. Kao i ostali kamperi sa okolnih padina, on je postavio šator nekoliko dana ranije. Kaže da je došao da se odmori, ali cim je osetio komešanje mase samo je rekao „Sada ce Vuk“ i potrcao prema bini.
Plotuni za Vuka
Rafalna i pojedinacna paljba uz podršku težeg naoružanja i nekoliko detonacija, docekala je predsednika SPO. Zatišje je nastupilo samo kada su okupljeni skandirali „Ustanak“ i psovali Zorana đindica. „Kralj trgova“ uspeo je da ih umiri recima: „Pustite Zorana, moramo da razgovaramo o ozbiljnim stvarima“.
Pristalice SPO, pod brojnim stranackim zastavama koje su zaplavile plato, u tišini i sa podignuta tri prsta, na Vukov poziv završile su miting zakletvom da ce na Vidovdan doci u Beograd da traže vanredne izbore.
Srbi sa Kosova na Ravnoj gori
Simo Spasic, predsednik Udruženja porodica nestalih i kidnapovanih Srba sa Kosova bio je medu najglasnijim ucesnicima mitinga, pozdravljajuci skoro svaku Vukovu rec.
– Tražio sam podršku od Draškovica pošto su ovde prisutni i izbegli Srbi sa Kosova, ali i od „Otpora“ i studentskih organizacija. Udruženje ce organizovati protest 14. maja ispred kancelarije Haškog tribunala u Beogradu i tražili smo i od predstavnika države da budu prisutni, ali nas oni zaobilaze, posebno u medijima – objasnio je Spasic razloge svog prisustva i ispricao da se Vuk u razgovoru sa njim rasplakao i obecao da ce pomoci.
Miodrag Matic, penzionisani profesor književnosti iz Zemuna, kao i njegov brat Miloš bio je pripadnik dackog cetnickog Bataljona komandanta Marka Kotarca.
– Vuk je od prvog dana osetio bilo Srbije i dotakao njegov damar. Ravnogorska ideja kao nacionalna i demokratska zaživela je u Srbiji tokom cetiri ratne godine. Ja znam da pobeda tek predstoji – rekao je Matic i naveo reci iz cetnickog lista „Preporod“ izdatog u Bosni u novembru 1944. godine. „Ustacemo iz grobova da ispricamo kako su nas saveznici izdali“
