IAKO rezervisano uglavnom za odmor, leto je vreme kada se širom Švajcarske održavaju mnogobrojni festivali, multikulturalni dani i susreti, na kojima učešće uzimaju i migrantske zajednice. Osim štandovske prezentacije nacionalnih specijaliteta, pojedini festivali imaju u programskoj ponudi i nastupe migrantskih folklornih grupa, pozorišta i orkestara.
Tako je nedavno proslavljen deseti rođendan Multikulturalnog festivala u Veveju, gradiću na švajcarskoj strani Lemanskog jezera. Ovaj festival je do sada predstavljao primer objedinjenosti migrantskih zajednica i godinama je okupljao najveći broj posetilaca. Nažalost, ovogodišnji će biti upamćen po izostanku srpske, makedonske, sirijske i albanske zajednice.
Šta je nagnalo srpsku zajednicu da se prva javno povuče i u otvorenom pismu jasno obrazloži neslaganje sa organizacijom jubilarnog Festivala? I zašto su sledeći njen primer, ubrzo odustale i druge nacionalne zajednica. Umesto njih uskočili su pojedinci pod firmom novih udruženja!
U pismu koje je Srpski kulturni savez u Švajcarskoj uputio organizatorima festivala u Veveju navodi se da srpska zajednica neće učestvovati na desetom Multikulturalnom festivalu, a navodi se više razloga.
– Kao i svih godina do sada podržavamo multikulturalizam i integraciju, ali se ne možemo složiti sa ovogodišnjim načinom izbora kulturnih programa – kaže se u pismu. Od početka smo na svim sastancima na kojima su naši predstavnici prisustvovali, nagovestili šta planiramo za programsku prezentaciju 2010. i to smo na prvom susretu odmah i saopštili. Potom je, pošto je kulturna komisija tražila, na sastanku u decembru 2009. godine predata dokumentacija sa CD izdanjima nastupa KUD Kolo Baden i pozorišta Horizont Baden, da bi putem mejla četiri meseca kasnije bili obavešteni da nije usvojen naš program, već da će za srpsku, makedonsku i tursku zajednicu nastupati orkestar Slonovski bal iz Grenobla (Francuska).
„Žao nam je što nam odmah na prvom sastanku nije saopšteno da se glas migrantskih zajednica neće uopšte uzeti u obzir, već da će samo biti usvojen program koji predloži komisija. To bi nas poštedelo svih poziva, pronalaženja i vremena koje smo kao i ranijih godina uložili da pronađemo izvođače, obezbedimo njihove CD prezentacije i komunikaciju. Ovako smo dovedeni pred svršeni čin i ne prihvatamo kao zajednica ovakav način odlučivanja.
Mi se ne slažemo sa ovakvim izborom, jer koncepcija nastupa naše zajednice je da se favorizuje program druge i treće generacije migranata u Švajcarskoj, koji iako rođeni van svoje zemlje čuvaju i neguju tradiciju i običaje. Oslanjamo se na sopstvene resurse.
Pošto je želja organizatora da festival profesionalizuju, žao nam je što dovođenjem orkestara iz drugih zemalja, nisu zatraženi i profesionalni migrantski orkestri koji postoje na tlu Švajcarske, jer bi mi kao zajednica imali šta da ponudimo.Smatramo da je ovakvim odlučivanjem i programskom prezentacijom, uloga udruženja migrantskih zajednica uprošćena i svedena na štandovsku prodaju i prezentaciju.
Za srpsku zajednicu u Švajcarskoj festivali tog tipa ne svode se na biznis i zaradu, već su pre svega prilika da se domaćini Švajcarci i migranti što bolje upoznaju.
Ovako članovima migrantskih zajednica ostaje da budu prodavci nacionalnih specijaliteta, pića i eventualno izlože knjige, prospekte i suvenire. Mišljenja smo da je za takve jubilarne prilike ipak trebalo usvojiti dve vrste programa, jedan zvanični u kome bi učestvovale grupe po izboru samih migrantskih zajednica, a drugi slobodni program u kojem bi učestvovale grupe koje je izabrala komisija. Time bi se uvažio glas migrantskih zajednica“.
PADOBRANCI
ODUSTAJANJE srpske zajednice dalo je prostora da trojica privatnika iznajme štand i da pod srpskom zastavom učestvuju. U latiničnoj pozivnici koju su uputili sunarodnicima i kojom zemljake pozivaju na prasetinu, stoji da je reč o srpskom kulturnom udruženju na Rivijeri, za koju niko nije čuo, niti je poznato da je registrovana kod švajcarskih vlasti.
Mnogi zemljaci navikli na dugogodišnju srpsku prezentaciju kroz program, ostali su uskraćeni lepote srpskih običaja i gotovo uvek najposećenijeg programa, svesni da su ovakva dešavanja, nažalost, postala prilike za podelu umesto za zajedništvo.
