Bivši američki predsednik Bil Klinton juče je u
centru svoje fondacije u Njujorku zvanično objavio oko 300 obaveštajnih
dokumenata o Bosni i Hercegovini koje je američka Centralna obaveštajna
služba (CIA) sakupila za vreme rata u BiH, u periodu od 1992. do 1995.
Istovremeno, dokumenti su objavljeni i na sajtu CIA.
Klinton je dokumente predočio javnosti u okviru simpozijuma koja će u
njegovoj fondaciji biti održana na temu BiH, obaveštajni podaci i
Klintonovo predsedavanje, na kome je učestvovala bivša državna
sekretarka SAD Medlin Olbrajt, bivši zapovednik NATO za Evropu Vesli
Klark, Klintonov savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger, bivši
izvršni direktor CIA za obaveštajne podatke Džon Ganon…
Neki od dokumenata su delimično cenzurisani, a među njima su i izveštaji
Ričarda Holbruka, zapisnici iz sastanaka u situacionoj sobi Bele kuće,
prepiska s liderima zaraćenih strana (Radovanom Karadžićem, na primer),
ili dopisi iz ambasada SAD u državama regiona. Ono što je objavljeno
pokazuje da su Amerikanci o događanjima u BiH znali mnogo više nego što
su u to vreme bili spremni da kažu i otkrivaju mnogo skrivenih detalja.
Provokacije
Administracija Bila Klintona je znala da Bošnjaci zloupotrebljavaju
zaštićene zone UN-a napadajući Srbe radi provociranja NATO intervencije,
ali je ovo pitanje ignorisala ili umanjivala njegov značaj. O
pristrasnosti američke administracije govori i dokument CIA od 12.
avgusta 1994, u kojem Majkl Rouz, general UN na terenu, upozorava da bi
kršenje zaštićenih zona trebalo da se odnosi i na Bošnjake.
Sankcije
Analitičari CIA devedesetih godina prošlog veka nisu bili zadovoljni
dejstvom sankcija na Srbiju budući da one nisu proizvele antirežimske
demonstracije. Građani Srbije gunđaju i zarađuju sve manje, ali nema
naznake da se približavaju granici strpljenja. Sankcije su ubrzale
spiralu propadanja srpske ekonomije, ali još nisu donele dovoljno patnje
lokalnom stanovništvu da bi pokrenule eksploziju antirežimskog
raspoloženja, navodi se u izveštaju.
Neodlučnost
U dokumentima s kraja 1991. vidi se američka neodlučnost po pitanju
priznavanja nezavisnosti Slovenije i Hrvatske, jer su verovali da bi
priznavanje moglo izazvati rat, a nepriznavanje uverenje kod evropskih
država da se drže po strani u narastajućoj krizi. Iz dokumenata se vidi
da su SAD upozorile Evropu da preuranjeno priznanje Slovenije i Hrvatske
vodi BiH u rat, te implicitno sugerisale da nije u redu da SAD žrtvuju
svoje vojnike zbog greške Evropljana.
Zločini
U izveštaju iz oktobra 1995. piše se o zločinima nad Srbima, koje su
počinile jedinice kojima je komandovao Tomislav Merčep u Vukovaru,
Pakracu, Gospiću, Zagrebu i drugim mestima, navodeći da su mnogi ljudi
mučeni i pogubljeni. Navodi o zverstvima Merčepa dok je bio vojni
komandant Vukovara uglavnom potiču od Srba proteranih iz tog područja u
oktobru 1991. i od srpskih porodica čije su članove ubile hrvatske
snage, kao i od srpske, ali i hrvatske štampe.
Bombardovanje
Među dokumentima CIA s kojih je u poslednje vreme skinuta oznaka
tajnosti je i niz zaključaka Saveta za nacionalnu bezbednost SAD koji su
prethodili odluci o bombardovanju SRJ. SAD su bile za političko rešenje
konflikta na Kosovu koje bi se zasnivalo na kosovskoj autonomiji u
okviru SRJ, sa odvojenim parlamentarnim i izvršnim telima. Da bi taj
plan bio prihvaćen, utvrđene su različite mere po principu štapa i
šargarepe i za Miloševića i za kosovske Albance.
BiH
Prema viđenju CIA, scenario sa najmanje nasilja za BiH bio je da vlast u
BiH preuzmu umerene snage koje će kroz pregovore podeliti BiH i delove
priključiti Srbiji i Hrvatskoj, a da bi se muslimani mogli ili
priključili Hrvatskoj ili bi osnovali islamsku državu od onoga što
ostane. Perspektiva za BiH svakako izgleda dosta tmurno, navodi se u
dokumentu.
Reakcija
U delu dokumentacije navodi se da CIA nije mogla da veruje da je
izostala reakcija nekadašnjeg srpskog predsednika Slobodana Miloševića i
njegovih saradnika za vreme hrvatske vojne akcije Oluja – Amerikanci
su očekivali mnogo burniju reakciju.
Pretnja Zagrebu
SAD su Hrvatskoj 1993. zapretile sankcijama ako Hrvati iz BiH ne prekinu
hrvatsko-bošnjački rat i umesto toga se, zajedno sa Bošnjacima, ne
okrenu protiv Srba. Na sastanku direktora vašingtonske administracije 2.
avgusta 1993. raspravljano je o izveštajima da hrvatske i srpske snage
sve češće dejstvuju zajedno protiv muslimana. Sankcijama se Hrvatska
može naterati da obustavi saradnju sa Srbima u centralnoj Bosni, stoji u
zapisniku.
