„Američke okupacione snage” natpis je u bazi na Okinavi. Japan je priznao nezavisno Kosovo
Trebalo je da prođe mnogo godina pa da američki Stejt department skine embargo sa dokumentacije koja sadrži razgovore, telegrame i specijalne depeše američkih diplomata, vojnih i obaveštajnih funkcionera o tome kako da se na najefikasniji način obezbedi pobeda prijateljskih političara na izborima daleke 1965. godine na japanskom arhipelagu Rjukju, uključujući i ostrvo Okinavu, najvažniju američku vojnu bazu u tom delu Pacifika. Iz te dokumentacije vidljivo je da su američki funkcioneri bez ikakvog ustručavanja govorili o mehanizmima pružanja tajne finansijske pomoći kandidatima japanske Liberalno-demokratske partije, raspravljajući jedino o načinu na koji to može da se izvede, a ne i da li treba da se izvede. Dokumentacija pokazuje da svi učesnici razgovora i prepiske pravo Amerike da se meša u izbore u Japanu uzimaju zdravo za gotovo, i da je Vašington tokom pedesetih i šezdesetih godina tajno pomagao japansku Liberalno-demokratsku partiju i podržavao uspon političkih ličnosti iz njenih redova.
Edvin Rajšauer, tadašnji američki ambasador u Japanu, tvrdio je da bi bilo „mnogo sigurnije” dozvoliti da funkcioneri japanske Liberalno-demokratske partije preuzmu novac i zatim ga direktno prebace lokalnim partijskim kandidatima.
„Okinava je malo mesto, malo kao neki gradić u SAD” , rekao je Rajšauer u memorandumu od 16. jula 1965. godine, s kojeg je skinut embargo. „Okinava takođe liči na policijsku stanicu u nekoj maloj zemlji u kojoj su politička manevrisanja, posebno kada je u pitanju novac, dobro poznata, tako da treba pronaći savršen paravan za prebacivanje novca našim prijateljima u okviru drugih novčanih transakcija”, izjavio je tadašnji ambasador SAD u Japanu.
Naha je najveća američka vojna baza na Okinavi i iz te baze svakodnevno poleću američki „avaksi” koji prate događanja u vazdušnom prostoru Kine. Kada sam 2004. godine boravio na tom ostrvu iznenadio me je natpis na ulazu u američku bazu: „Američke okupacione snage”. A i Japan je sada priznao nezavisno Kosovo…
Pre 25 godina u SAD je osnovana „Nacionalna fondacija za demokratiju” da bi otvoreno radila ono što je CIA decenijama činila krišom. Da bi pomagala određene političke stranke, radničke sindikate, disidentske pokrete i medije u više desetina država, uključujući i Kinu. Fondacija je finansirala sindikate u Francuskoj, Paragvaju, na Filipinima i u Panami. Sredinom osamdesetih godina dala je milione dolara poljskoj Solidarnosti, pomagala je političke stranke u Portugalu, Kostariki, Boliviji i Severnoj Irskoj. Dala je 400.000 dolara političkim grupama u čehoslovačkoj, koje su podržavale izbor Vaclava Havela za predsednika 1990. godine, i tri miliona dolara na ime „tehničke pomoći” za izbore u Nikaragvi 1990. godine za pomoć Violeti Barios de čamoro, predsedničkom kandidatu kojeg su podržavale SAD.
Samo tokom 1996. godine Fondacija je potrošila oko 1,6 miliona dolara za program „stvaranja političkih institucija” u Kini što je bio samo mali „dodatak” na milione dolara koji su izdvojeni za emisije „Glasa Amerike” na kineskom jeziku.
Ukupno gledajući, to su neki od bezazlenijih pokušaja Vašingtona da interveniše u unutrašnjoj politici država širom sveta. Jer, CIA je godinama izvodila mnogo drastičnije operacije: od uklanjanja lidera na svim kontinentima, tajnog pomaganja raznih političkih partija, pripremanja državnih udara do širenja lažnih glasina, podmićivanja političara i modelisanja javnog mnjenja.
Prve političke aktivnosti CIA, koje veterani ove agencije i danas smatraju njenim najvećim uspesima, odvijale su se u Francuskoj i Italiji 1947. i 1948. godine, kada su komunističke partije i komunistički radnički sindikati bili nadomak pobede. Amerika je prebacila milione dolara u obe zemlje da bi pomogla strankama desnog centra i konzervativnim sindikalistima zaustavljajući tako napredovanje komunista. Operaciju u Italiji vodio je Džejms Englton, kasnije šef kontraobaveštajne službe CIA. Pedesetih godina, CIA je pomogla da se zbace levo orijentisani lideri u Iranu i Gvatemali, i na njihova mesta dovela diktatore, ali prijatelje Amerike. U to vreme CIA je izmanipulisala i izbore na Filipinima, u Libanu i Nepalu. Predsedničku kampanju ministra odbrane Ramosa Mogseseja na Filipinima 1953. godine vodio je Edvard Landsdejl, legendarni operativac CIA. Tadašnji direktor Agencije iz Lenglija Alen Dales ponudio je Landsdejlu pet miliona dolara za operaciju „predsednički izbori na Filipinima“, ali je Landsdejl telegramom odgovorio da se posao može obaviti za milion dolara.
U Libanu 1957. godine Vilbur Krejn Ivlend, oficir CIA, za vreme izbora redovno je odlazio u palatu predsednika Kamija Šamuna i isplaćivao mu novac u libanskim funtama. Sve je to opisao 1980. u svojoj knjizi „Peščani konopac”.
Amerika je, dakle, navikla da utiče na politiku drugih država, čak i iz najplemenitijih pobuda, i to je jednostavno navika koje se Vašington teško oslobađa. Pri čemu postoji samo borba između ciljeva i sredstava.
Neki Srbi bi to formulisali kao „CIA, snajka, CIA”!
Sve ovo napisao sam zbog Japana i Japanaca. Razočarali su me!
