Reporter NT u poseti sestrinskom gradu čikagu, u kome Srbi imaju sve značajniju ulogu. Student medicine Nikolina đogo, najlepša Srpkinja u Americi u ovom gradu se sprema za nova takmičenja i poručuje:
Pobediću na izboru Mis Evrope u Parizu. Želja mi je da budem srpska Sidni Kraford !
– Srbi iz čikaga su od svih naših ljudi ovde danas najmoćniji u Americi. U Vašingtonu imamo kongresmena Melisu Luburić Bin, guverner države Ilinois je Milorad Blagojević, a ovdašnji pravnik Jovan Pavić, kandidovao se za Kongres grada čikaga. Može se očekivati i da Pavić za koju godinu postane kongresmen u Vašingtonu. A naši ljudi veruju da će Rod Blagojević da se za desetak godina kandiduje i za predsednika Amerike.
Ovo nam je rekla Tamara Vesna, sigurno najobavešteniji član srpske kolonije u čikagu, kada smo prošlog vikenda stigli u čikago. Grad u kome prema srpskim procenama ima oko 200.000 naših ljudi, a prema američkom popisu jedva 70.000, letos je postao «sestra» čikagu. Tako Amerikanci govore za bratimljenje prijateljskih gradova.
– Bratimljenje Beograda sa čikagom podiglo je ugled srpske zajednice u ovom gradu, ali i u čitavoj državi Ilinois. Sam guverner Rod Blagojević sve više pokazuje interes za povezivanje Amerikanaca sa Srbijom, a njegov politički pulen Jovan Pavić je svoju izbornu kampanju, upravo, započeo među Srbima – otkrila nam je Tamara Vesna, inače, vlasnik i glavni urednik Srpske televizije u čikagu.
čovek CIAčikaški Srbi su za Jovana Pavića čuli tek proletos kada se prvi put javno, kao kandidat demokrata, upustio u političku bitku za poslaničko mesto u Kongresu grada. Tada je ovoj mladog Srbina nedeljnik «Tajma» predstavio kao tajnovitog i zagonetnog čoveka:
«Ovaj demokrata je bivši službenik CIA. U centrali CIA u Lengliju bio je zadužen za Balkan, a poslednjih meseci je prebačen u čikago, jer je postao glavni inspektor za državu Ilinois. Kao mlad pravnik Pavić je karijeru počeo kao službenik FBI u Minesoti…”
Jovan Pavić ima samo 28 godina. Politički sledi svog srpskog idola Milorada Blagojevića, jer u svojoj kampanji glasačima iz južnih delova čikaga, obećava smanjenje državnih i gradskih poreza, veću socijalnu sigurnost i više para.
– Pavić je odrastao je ekspert za međunarodno pravo i probleme Istočne Evrope. Službovao je jedno vreme na Kosmetu, a potom je 2002. u Tribunalu u Hagu bio savetnik Biljane Plavšić. Jako dobro poznaje sve srpske probleme i naši ljudi veruju da će Jovan Pavić dobiti naše glasove i pobediti, kao što se to pre 6 godina dogodilo sa Miloradom Blagojevićem – ispričala nam je u poverenje Slavica Petrović, novinar I urednik srpskog mesečnika “Ogledalo”.
Prvi čovek jedne od najrazvijenijih američkih država Milorad Blagojević radi u Springfildu, glavnom gradu države, ali vikende provodi u čikagu. Srbi mu zameraju da nije ulinio dovoljno za “srpsku stvar”. Pojedinci ga čak optužuju i za izdaju, jer je Blagojević potpisao zakon kojim se od javnih osnovnih i srednjih škola u Ilinoju zahteva da u svoj program uvrste lekcije o genocidima koji su počinjeni u svetu. Milorad Blagojević smatra da mladi Amerikanci moraju da uče o holokaustu, o genocidu u Jermeniji, Bosni, Kambodži, Ruandi, Sudanu i Ukrajini.
I mada sam guverner tvrdi da je važno da učenici razumeju rasnu, nacionalnu, etničku i versku mržnju koja može da dovede do tragedije, neki Srbi mu zameraju da je time u udžbenike ubacio Srbe, ne kao žrtve već kao izvršioce.
I Melisa Bin Luburić, američka kongresmenka, koja je na poslednjim izborima otišla u Vašington i postala član srpskog kokusa, svoje slobodne dane provodi u čikagu. Kao i Blagojević, i Melisa Luburić vikendom radi u svom političkom orkugu, d abi ostala u vezi sa glasačima i sačuvala poziviju u Vašingtonu.
– Naša Melisa je zadužena za privredu, finansije i mala preduzeća. Ne znamo koliko je u tome uspešna, ali mi prolazimo kroz jako veliku ekonomsku krizu. Benzin u Americi nikad nije bio skuplji – 2,8 dolara za galon. Time mi Amerikanci plaćamo cenu rata u Iraku – kaže Slavica Petrović.
Amerikanac u Beogradu
čikago je grad u kome Srbi imaju dva manastira, osam crkava i osam kafana. Crkva Vaskresenja Hristovog je već čitav vek sa srpskim narodom. Proslavi stogodišnjice prisustvovala je princeza Katarina, koja je iskoristila priliku da u čikagu napravi i nekoliko poslovnih kontakata. Princeza je, kako smo saznali, uspela da angažuje nekoliko američkih firmi da investiraju u Srbiju.
U međuvremenu biznismen Slobodan Pavlović je u Beograd doveo najpoznatijeg čikaškog trgovca nekretninama i građevinara Dejvida Bosija, koji je oduševljen našom prestonicom i Srbijom:
– Bio sam prvi put u Srbiji. Oduševljen sam toplinom vaših ljudi, lepotom Beograda, a najviše me iznenadila činjenica da mnogi Srbi govore odlično engleski. Kao biznismen zainteresovan sam da u centru Beograda podignemo Američki-trgovački centar. Tražio sam pogodnu lokaciju i mislim da sam je našao. Od gospodina Slobodana Jankovića sam dobio ponudu da na Novom Beogradu podignem američki hotel Meriot. Zauzvrat bih gospidiunu Jankoviću pomogao da u Americi otvori srpski restoran Perper – otkrio nam je deo svojih poslovnih tajni Dejvid Bosi, jedan od direktora kompanije Midamerika.
Ono što nam nije rekao gospodin Bosi, otkrio nam je Slobodan Pavlović:
– U gradu Slobomiru planiramo da podignemo prvi Diznilend u jugoistočnoj Evropi i četvrti na svetu! Kreativni tim, koji planira razvoj grada Slobomira napravio je projekat zabavnog parka Diznilend 11 jezera na 1o hektara. Želimo da podignemo ogromni akvarijum, marine i lakune sa čarobnim brodićima i lađama, zoološki vrt sa domaćim i divljim životinjama, luna park i bazene sa toplom vodom, jer imamo licencu za korišćenje termalnih voda.
Pavlović je u čikagu upravo potpisao pismo, koje njegova kompanija Slobomira šalje upravi Diznilenda u Los Anđelos sa molbom za odobrenje licence za podizanje prvog Diznijevog grada zabave i igre na srpskoj zemlji.
A jedna delegacija porodice Pavlović će do kraja godine otići u zvaničnu posetu Diznilendu u Parizu i Diznilendu u Los Anđelosu da bi videli kako danas funkcioniše ovaj najveći zabavni park na svetu.
Lepotica dana
Sigurno najpopularnija među Srbima u čikagu danas je mladi student medicine Nikolina đogo, koja je u septembru proglašena za najlepšu u Americi. A potom je na izboru lepotice Srbije i Crne Gore osvojila titulu druge pratilje i zvanje kandidata za izbopr Mis Evrope u Parizu. Tako se dogodilo da jedna Srpkinja iz Amerike bude birana za najlepšu Evropljanku.
Sreli smo Nikolinu đogo u čikagu. I odmah nam se požalila:
– Ja još nemam američko državljanstvo, jer sam se u SAD usleila pre 5 godina iz Zadra. Kada sam odlazila za Beograd morala sam da dobijem posebnu dozvolu američkih vlasti, jer mi u suprotnom, ne bi dozvolili da se vratim u Ameriku. Nisma planirala da ću da budem među pet najlepših Srpkinja, tako da ću morati opet da odložim studije medicine, kako bih se što bolje pripremila za izbor u Parizu – priznala nam je Nikolina đogo, koja je prosto opsednuta mladim Srbima, koji joj se udvaraju, jer je javno priznala da nema momka.
Nikolinu je pronašla novinarka Tamara Vesna na jednom od srpskih sabora u manastiru Nova Gračanica i jedva je ubedila da učestvuje na čikaškom izboru lepotica. Srpska publika i u čikagu i u Beogradu je mislila, gotovo, isto – Nikolina đoko je lepotica svetskog ranga.
– Pripreme za takmičenje u Parizu počinje na Karibima u januaru mesecu. Ja sam u međuvremenu potpisala nekoliko ugovora za reklamiranje američlkih i srpskih proizvoda, tako da ću početi da radim kao manekenka. S obzirom da živim u SAD, imam velike šanse da uspem u svetu mode u Americi. čikago je jedan od centara mode i mislim da je dobra odskočna daska za uspeh. Volela bih da postanem uspešna i slavna kao moj američki idol je Sidni Kraford – otkrila nam je deo svog američkog sna Nikolina đogo.
Tesla u čikagu
Posle Roda Blagojevića, Melise Luburić i Jovana Pavića, sigurno najpoznatiji čikaški Srbin među Amerikancima je danas vajar Slobodan Boban Ilić. Ovaj umetnik koji spaja metal različitog porekla, koji od kašika pravi srebrne gifure, imao je u SAD već stotinak izložbi. Pre dve godine čikagu je prikazao svoje viđenje srpske krave. Naime, kako je čitav grad, kog Indijanci zovu Polje luka, pretvoren u izložbeni paviljon, vajari su napravili na stotine krava od različitih materijala. Boban ilić se odlučio za metal i srpsku kravu, sa velikim belim i braon ostrvima na koži.
Posle toga je Boban Ilić ulepšao čikago sa gvozdenim ružama, na ogradama oko starinskih kuća. Zato je izgleda, ovom umetniku galerijska kuća iz Los Anđelosa ponudila izložbe u 35 američkih gradova:
– Ovo je će biti promotivna kampanja mojih novih radova, koji imaju zajednički moto: „Hrana za dušu i varnica života“. Galeristi iz Kalifornije su me našli u Njujorku, gde sam izlagao na najvećoj svetskoj izložbi „Art ekspo“.
U međuvremenu Ilić je bio u Kanadi, a potom u Srbiji, kao počasni gost na otvaranju Evropskoj prvenstva u košarci. Boban Ilić želi Beogradu da pokloni spomenik sa likom Zorana đinđića, a čikagu želi za Dan srpske kulture, naredne godine u septembru, da pokloni monument Nikole Tesla.
– Ideja je krenula od naših ljudi koji žive ovde u naselju Skoki. Gospođa Vera čalović mi je rekla da su Indusi napravili skulpturu “Gandija”, a mi Teslu držimo u mraku i knjigama. Kada je Vlade Divac bio u čikagu proletos, žalio mi se da njegov sin ima u školi zadatak da piše o Edisonu i nastanku električne energije, Vlade mu je pocepao zadatak i rekao mu da prvo pročita knjigu o Tesli, pa onda da piše. To mi je bilo smešno, jer sam ja nešto slično uradio svojim ćerkama. Onda mi je Divac obećao ozbiljnu podršku u mom poduhvatu da u čikagu podignem spomenik Nikoli Tesli – priznao nam je Boban Ilić.
U čikagu je posle toga nastala trka ko će pored Vlade Divca biti sponzor ovog srpskog umetničkog dela, koje treba da krasi čikago. Skulptura sa likom Nikole Tesle bi trebala da bude instalirana sa postoljem od varnica, formula i izuma genijalnog naučnika. Sve njih muči neizvesnost kako će Tesla izgledati u Ilićevim očima i rukama, jer poznati vajar ne želi da otkrije svoju najveću tajnu.
Srbi u Motoroli
Američka kompanija Motorola, koja se nalazi na listi deset najvećih firmi u svetu, već nekoliko decenija drži primat u razvoju elektronske tehnologije. Zato nije ni čudo što je ova svetska kompanija privlačna za stručnjake iz celog sveta, koji prosto hrle u čikago.
– Mi možemo da budemo posebno ponosni, jer među strancima u Motoroli najviše ima Srba – čak 50. To su vrhunski stručnjaci, koji su bili svojevremeno bili najbolji studenti elektrotehnike i elektronike na niškom, beogradskom i novosadskom fakultetu. U Motoroli su naši stručnjaci jako uspešni i zato i jako cenjeni. Zahvaljujući ponajviše njima Motorola je odlučila da svoje poslove proširi i na Srbiju – rekao nam je nedavno Desko Nikitović, generalni konzul u čikagu, koji je prihvatio Beograd kao svoj «sestrinski grad».
Zaposleni Srbi u Motoroli i drugim američkim firmama u čikagu, kojih ima oko hiljadu, pokušali su da lane formiraju Klub inžinjera i tehničara, ali im zbog prevelike zauzetosti i obaveza na poslu to nije pošlo za rukom. Međutim, naši ljudi zaposleni u Motoroli uvek pronađu makar malo vremena da se druže. Inžinjer Vladimir Malešević je nedavno obeležio svoju jubilarnu prvu deceniju rada u Motoroli. Na proslavi su bili njegovi zemljaci Jovica Savić, Ljubomir Konjević, Zoran Ulićević, Stevan Živanović, Boris Marendić, Stevan Malešević, Miloš Dedović, Ivana Dedović, Miloš Grčić, Olivera Stanković i Judita Cinkler.
Malešević je softver inženjer. U Motoroli radi na jednom zanimljivom tajnovitom projektu, o kome zbog poslovne tajne ne sme mnogo da govori. I Ljubomir Konjević je softver inženjer. Radi u sektoru za komercijalne i industrijske proizvode, koji ima i odeljenje za specijalne naružbine iz američkog Stejt departmenta.
– Motorola u Beogradu otvara fabriku sofrvera za automobilsku industriju i mi se svi vraćamo kući. Pregovore sa Srbijom oko investiranja u Nišu i Beogradu započeo je Majkl Zafirovski, izvršni direktor Motorole. O ulaganjima Motorole u Srbiju direktor Zafirovski je pregovarao je lane sa Borisom Tadiće, predsednikom Srbije. U međuvremenu, Majk Zafirovski je otišao u penziju, ali je pregovore nastavio novi prvi čovek kopanije Ed Zander – otkrio nam je još jednu amričku poslovnu tajnu inžinjer Vladimir Malešević.
čikago kao Beograd
Grad na reci čikago je treći po veličini metropolis u SAD koji je iz industrijskog i radničkog grada prerastao u veliki poslovni centar. U njemu je sedište velikih korporacija poput Motorole, Mek Donaldsa i Boinga. Dinamičan razvoj grada doveo je do velikog etničkog šarenila koje se najbolje doživljava kroz kuhinju. Na raspolaganju su jela od autentičnih specijaliteta kao što su čikaška ‘duboka’ pica i poljska kobasica sa Maksvel strita, preko raznovrsnih italijanskih, francuskih, meksičkih i orijentalnih poslastica, do bureka i ćevapćića. Kulturni život je, takođe, bogat. Možete obići svetski poznate muzeje, pogledati predpremijeru najnovijeg brodvejskog mjuzikla, slušati najbolje muzičare sveta u toku Bluz ili Džez festivala, ili otići do Grčke četvrti na srpsko-grčko-makedonsko veče.
Poznato je da u čikagu živi veliki broj naših ljudi što znatno olakšava održavanje kulturnog identiteta. Pored umetnika kojima je čikago dom, kao sto su stari majstor harmonike Novica Negovanović, pevači Lepa Lukić, Zoran Kalezić ili nova zvezda u usponu, Miloš đorđević, Vetroviti grad redovno posećuju najpoznatiiji srpski umetnici, od Marine Arsenijević, preko trubača Bobana Markovića, preko Zdravka čolića do Riblje čorbe i Indeksovog radio pozorišta.
