Vec dugo se na americkim televizijskim kanalima vrti reklama za novi, efikasni zoger, moderno dizajniran, u veseloj crvenoj boji. Cisti podove, ne ostavlja tragove, na radost domacica.
Ovaj proizvod, koji se godišnje proda u dva miliona primeraka, dizajnirao je Miroslav Vuckovic, dizajner iz Cikaga. Kao što je za svojih 10 uspešnih godina u ovom poslu napravio i mnoge druge projekte, dokazujuci se na veoma konkurentnom i zahtevnom tržištu. NJegov „smoke detector“ je 2000. godine dobio nagradu cikaškog Muzeja za dizajn i arhitekturu. Dizajnirao je i moderni aparat za merenje pritiska, alarm za ugljenmonoksid, omekšivac za vodu, termalni printer… A mnoge projekte tek ima u planu.
Sve krenulo od „Zebre“
U Cikago je stigao pre deset godina, kao mlad i talentovan arhitekta. Svoj emigrantski život poceo je, kao i mnogi drugi, radeci slabo placene poslove, hvatajuci korak sa novom sredinom i standardima. Imao je srecu da njegove kvalitete prepoznaju ljudi iz poznate firme „Zebra“, u kojoj kao dizajner provodi uspešnih šest godina. Radeci u timu, pokazao je sav svoj talenat, upoznajuci sistem funkcionisanja americke korporacije. Tu je dizajnirao i termalni printer koji se sada prodaje u 85 zemalja sveta, i mnoge druge aparate koji su našli mesto na tržištu.
– Zadovoljan sam ovim što sam postigao za poslednjih 10 godina. Moj licni uspeh meri se srecom u porodici, a moj poslovni uspeh uvek može biti i veci, jer svi težimo boljem i kvalitetnijem. Moje ambicije su uvek tu, kreativnost je konstantno prisutna buba koja me tera da stvaram bolje i drugacije. Uvek gledam ka stvarima koje bih tek trebalo da napravim.
U svetu ideja
Uvek u procesu kreacije, u punoj stvaralackoj snazi, Vuckovic govori o novim projektima.
– Nove ideje su stalno u mojoj glavi. Mislim da cu se ozbiljno posvetiti nekim projektima koji ce biti korisni našim starijim sugradanima, a kojih još uvek nema na tržištu.
Kaže da mu je prva godina u Cikagu bila interesantna, ali „veoma oštra“.
– Nije bilo posla, auta, para, podrške… Izadeš na ulicu – sam si… Ali, svi smo kroz to prošli. Onda kupiš polovni auto koji te preveze od tacke A do tacke B, nadeš neki loš posao, dok se ne okreneš i ne staneš na svoje noge.
Sebe je, kako kaže, „našao“ u dizajnu.
– U „Zebri“ sam stekao veoma znacajno iskustvo. Ono što ja volim u Americi je to što te ljudi cene po tome šta znaš, po tome kakve ideje imaš, po tome kakav je tvoj odnos prema poslu koji radiš. Kada se u necemu dokažeš, onda su ti vrata otvorena i na drugim mestima, ljudi prepoznaju te osobine.
Arhitekta u duši
Tradicija svih arhitekata je da se bave dizajnom, i to se uvek dopunjuje, zato ja nisam imao problem kada sam se potpuno posvetio dizajniranju proizvoda. Ipak, moram da priznam da je meni arhitektura ušla pod kožu i da mi pomalo nedostaje, zato se nadam da cu i na tom planu jednog dana nešto napraviti. Makar cu projektovati kucu za svoju porodicu.
Takav sistem meni odgovara, ja sam tako stekao samopouzdanje, tako sam i ja definisan kao profesionalac dizajner. A sa kreativnim poslovima je skoro svuda u svetu isto, ako je ideja dobra bice i realizovana, i tu nema nikakve mistike. Ovde su, istina, odnosi u biznisu drugaciji, profesionalizam je na najvišem nivou, ali meni se to dopada. Ništa nije prepušteno slucaju, rokovi se poštuju, znaju se pravila poslovnog ponašanja. Ja sam se uklopio veoma brzo i nisam imao problem radeci u kreativnim timovima.
Posla ce uvek biti
Vuckovic veoma pozitivno govori o ljudima iz Cikaga, posebno naglašavajuci da su stanovnici srednjeg zapada veoma slicni našim Lalama, opušteni, ali sigurni, pitomi i prijatni.
– Nisam imao problema sa Amerikancima ni u vreme naših najvecih nesreca, jer imam za prijatelje iskrene i dobre ljude, koji su i tada umeli da razumeju.
U januaru ove godine rešio je da, uz dovoljno iskustva u radu u timovima, otpocne svoj sopstveni biznis, u firmi za dizajn i razvoj proizvoda „Forteos“.
Lepota profesije
Dizajnom razlicitih proizvoda ušao je u domove miliona ljudi, na razlicitim kontinentima, i ne krije radost zbog toga.
– Lepota ovog posla je to što se dizajn multiplicira mnogo puta, zavisno od serije proizvoda. Ovaj zoger se pravi u godišnjoj seriji od dva miliona, pa tako nekoliko godina. I sa drugim proizvodima je slicno, i to je neka moja satisfakcija, da ono što sam ja dizajnirao koristi ogroman broj ljudi. I da to lepo izgleda i ima svoju funkciju.
– Slobodno sam se upustio u sopstveni biznis. Nije bilo mnogo rizika, jer se nije radilo o ulaganju velikih sredstava. Ja u svoj posao i dalje ulažem svoje ideje i kreativnost, posla ima i uvek ce ga biti. Sada radim na pet važnih projekata. Svaki od njih zahteva izvesno vreme, taj proces do realizacije traje po nekoliko meseci. Za firmu „Vileda“, za koju sam uradio dizajn za zoger, i dalje radim nekoliko slicnih projekata, radim na projektu modernih fascikli za firmu „ACHO“, za „Luccini Sports“, dovršavam ideju o jednoj verziji štapa za golf. Zanimljivo je kako ta globalna ekonomija funkcioniše – za zoger se, recimo, delovi proizvode u Kini, Nemackoj, Italiji. Proizvod se onda sklapa ovde i prodaje na citavom americkom kontinentu.
Pozitivna nostalgija
Rad u sopstvenoj firmi omogucio mu je normalno radno vreme, bez bespotrebnih stresova.
– Uživam u radu na kompjuteru, on je kao produžetak mojih prstiju. Ali, i dalje samo moderna, veoma složena crtaca tabla, jer su sve ideje i dalje u mojoj glavi i mojim prstima. Završavam posao oko pet, jer sam veoma vezan za svoju porodicu i to vreme koje provodimo zajedno.
Supruga Bruk Vuckovic je potpredsednik jedne internet kompanije. Doktorirala je teologiju, nema problema sa ucenjem srpskog jezika i velika je podrška njegovim idejama. Uživaju u vremenu provedenim sa cetvoromesecnom kcerkom Miom. Vezani su za svoje prijatelje, obavezno prisutni na svim kulturnim dešavanjima u srpskoj zajednici. Jednom godišnje odlaze u Jugoslaviju, ali su sve njegove nostalgije pozitivne.
– Ja volim Cikago, proveo sam divne dane u njemu, zavoleo ga baš onako kako sam kao student zavoleo Beograd, dolazeci iz Kruševca. Ovaj grad mi je ušao pod kožu, jer ima svoje cari i svoju dušu. Ovde se osecam kao kod kuce, jer ovde i jeste moja kuca. Nostalgije ima, ali ja i o njoj razmišljam pozitivno.
