Kako je porodica Despotović iz Mačve privredno povezala Austriju, Italiju i Srbiju
Kako se firma BMR razvijala i zauzela značajno mesto u nekoliko zemalja EU Zajedno sa kompanijom SIM iz Sirakuze angažovani na montaži cevovoda Rafinerije nafte, a uposliće se 450 radnika
Vlasnici firme BMR su naši ljudi, prave velike poslove uz pomoć svog kapitala, zarađenog uglavnom u Austriji, a sa partnerima iz Italije i Srbije.
Zapošljavaju 600 ljudi, a sve to obeležavaju proslavom povodom dvadeset pet godina postojanja u Šapcu, ajde da vidimo o čemu se radi?!, bila je osnovna informacija koju smo dobili pred put u glavni grad Mačve. Neko ko danas zapošljava toliko radnika zaslužuje pažnju.
Nekih pet kilometara pred ulazak u Šabac, na uskom putu blokiran je saobraćaj zbog sudara u kome na sreću nije bilo povređenih, ali je trajala akcija uviđaja i uklanjanja oštećenih vozila, oko kojih su se vrzmali policajci. Gledam na sat i vidim da kasnimo već više od sat vremena, ali me vozač teši:
– Ne brini ništa, svi ti što dolaze na skup iz Beograda su u ovoj koloni.
I jeste tako. Kada smo konačno došli nego oko šest sati, kada je već počelo da se smrkava, videh da tek pristižu ostali gosti iz Beograda, ali i oni iz Šapca, jer su bili obavešteni da će biti znatnog kašnjena. Kombinovani orkestar već je na bini i pevačica i dva pevača zdušno se trude da dobrim evergrinima podignu raspoloženje, a zbog gostiju iz Italije sve je prekidano najvećim italijanskim hitovima i sa nekoliko kancona. Dok sam tražio mesto predviđeno za novinare pevač je sasvim pristojno i neočekivano ambiciozno interpretirao O sole mio…
Iz zbilje u kojoj nam se svima (psihijatri to nazivaju procesom stvaranja kolektivnog nesvesnog) događa niz loših ako ne ličnih, a ono iskustava iz socijalnih kontakata, kao da je sada i ovde proradila Ajnštajnova fotonska ili neka Teslina neutrino vremenska kapsula i sve nas prebacilo u vreme kako bi jednoga dana sve u Srbiji moglo izgledati. I nije tako loše, ako se izuzme činjenice povratka u surovu stvarnost. čak su i veliki privrednici i političari bili lakonski jasni i kratki. Uglavnom se sve svodilo na veliki uspeh porodice Despotović.
Da i ja budem odsečan kao Lakonci, reč je o tome da je naš čovek, Mačvanin Dragiša Despotović, otišao u Austriju i tamo, pre četvrt veka, osnovao malu firmu. Ona se razvijala i danas deluje u nekoliko zemalja Evropske unije (pored pomenute Austrije i Italije) i u Srbiji. Pre osam godina kompanija BMR porodice Despotović je kupila bivšu Zorka opremu i od tada deluje u našoj zemlji, preciznije porodica se poslovno vratila postojbini.
Direktor je Aleksandar Despotović, sin Dragiše Despotovića. Proslavu su iskoristili, pored toga da obeleže dve i po decenije postojanja kompanije BMR Group, i da predstave konzorcijum BMR – SIM (Sirakuza, Italija), koji je dobio veliki posao na rekonstrukciji NIS Rafinerije nafte Pančevo.
– BMR Group je među vodećim preduzećima u oblasti industrijske montaže svih vrsta cevovoda i metalnih konstrukcija ne u Srbiji već i u Evropskoj uniji – rekao je tim povodom direktor kompanije Aleksandar Despotović.
A što se domaćeg posla tiče, suština je da je Konzorcijum kompanije BMR i italijanskog SIM iz Sirakuze angažovan na poslu montaže cevovoda u okviru velikog projekta modernizacije Rafinerije nafte, na kome će se uposliti 450 radnika.
– Ovaj projekat je jedan od najvećih investicionih zahvata u Srbiji koji će Vlada Srbije maksimalno pomoći, uz uslov da se poštuju dogovoreni rokovi za njegovu realizaciju, kazao je ministar u Vladi Srbije Dušan Petrović, inače i sam poslovno, politički i porodično vezan za Šabac i Mačvu.
Isti izvođači, još od kraja prošle godine, angažovani su i na proizvodnji četiri hiljade tona cevovoda, takođe za potrebe NIS Rafinerije. Ime Kompanije BMR je skraćenica od nemačkog Bau-montage und Rohrleitungsbau (građevinska montaža i valjani limovi u građevinarstvu), a osnovana je u gradu Buhkirhen, u Austriji, s tim da u Šapcu postoji od 2003. godine, odakle pokriva tržište istočne Evrope. Sada u svojim predstavništvima firma zapošljava oko šesto radnika, a specijalizovana je za proizvodnju i montažu cevovoda, čelične konstrukcije i opreme. Koliko je posao važan za Italiju svojim prisustvom posvedočio je i ambasador Italije u Beogradu Armando Varikjo, koji je pozdravio napore Vlada Srbije i Italije da dosad potpisane sporazume unaprede u pravo strateško partnerstvo i brže uvođenje Srbije u EU.
Reklo bi se, reči koje leče uši domaćina, u vremenima kada po ko zna koji put projekat ulaska Srbije u EU deluje tako blizu, a ipak daleko. Te večeri to nije bio slučaj.
Ples u šabačkoj noći
članovi austrijske i italijanske delegacije zajedno sa domaćinima pevali su na većini jezika Evrope, a plesalo se uz najveće hitove. I kao da sve ovo nije Smoke on the Water (tj. dim na vodi), uz koju su tako strasno igrali i pevali Austrijanke i Austrijanci, Italijanke i Italijani uz nesebičnu podršku domaćina iz Srbije, te šabačke noći.
Razgovori ugodni srednjoevropski
Sve se događalo u ogromnoj šatri od blistavo belog satena sa nizom lustera, velikim podijumom, prostorom za ples i švedskim stolom, zapravo nekoliko švedskih stolova na kojima su bila jela iz Italije i Austrije, ali i širok repertoar domaćih specijaliteta, koji su uključivali i kotlić, te nezaobilazno pečenje. Bilo je niz domaćih voćnih rakija i piva svih vrsta, a uz nešto jaču hranu odlično je išlo austrijsko crveno vino na bazi frankovke. Razgovori ugodni naroda srednjoevopskih tekli su i glagoljali veselo prateći tok živahnog pića kojim su se punile čaše.
