Чола окупио сународнике из целе Италије

Чола-окупио-сународнике-из-целе-Италије

понедељак, 06.11.2023,  15:13 -> 15:56

Извор: Рада Рајић Ристић

Чола окупио сународнике из целе Италије

Носталгија је друго име за концерт Здравка Чолића, који је 28. октобра у Конељану, недалеко од Тревиза, на северу Италије, окупио љубитеље своје музике и југоносталгичаре. На трибини се вијорила југословенска застава, а сународници су се сликали поред ње.

На трибинама се вијорила југословенска застава, а сународници су се радо сликали поред ње.

„Познајем све његове песме, иако је то музика из младости мојих родитеља… Чола је број један југословенске музике, а моји родитељи су ми усадили љубав према свему што је било пре мог рођења. Нисам никако могла да пропустим овај концерт, за мене је ово била историја пројектована у садашњост. Чолић је, заиста, звезда сишла са неба, тако сам доживела тај сусрет уживо са њим“, открива Јована Стојанчић.

„Нисам никако могао и смео да пропустим овај концерт, јер сам велики обожавалац Здравка Чолића. Километри ми нису представјали проблем, да 3 сата у једном смеру проведем у ауту, јер ово је непоновљив моменат. Три сата музике је плата за пут који сам превалио, један је Чола! Понео сам и заставу државе у којој је настала музика коју смо слушали у суботу. Носталгија нас је окупила“, рекао је Марко Дежуловић, који је родом из Зенице, а живи и ради у Бреши.

„Ја сам велики поштовалац Здравка Чолића и верни слушалац његове музике, иначе волим музику 80-тих година. Живео сам у Београду пре десетак година и упознао српску музичку сцену. Дошао сам на концерт са супругом Оливером и 3 сата за нас је било 3 сата чаролије“, открива Мауро Борин.

Чолић је први пут у Италији одржао концерт и окупио земљаке из свих делова Италије, а дошло је доста људи и из суседне Словеније.

Атмосфера на концерту је била, мало је рећи, узвишена и чаробна, Чолић је, како само он то уме, дотакао свачије срце, сви су певали и плесали, подигнутих руку њихали су се у ритму песама.

На репертоару су углавном биле песме из седамдесетих и осамдесетих година, оне које су сада евергрин југословенске музичке сцене: Ружице, Ружо Рушка, Главо луда, Ти си ми у крви, Мало појачај радио, Једина…Песма која је публику дигла на ноге и изазвала овације и буран аплауз, довела емоције до усијања је Пјевам дању, пјевам ноћу, а није мање усхићења изазвала и песма С тобом је права ствар.

На песму Пусти, пусти моду, која говори о „луткици“ из Трста, подигнути су траспаренти на којима је исписан, рекло би се поднаслов те песме, управо од дама које су стигле из тог града, из Трста, из града, у коме се седамтесетих и осамдесетих, облачила цела бивша Југа.

Вратио се на бис, уморан од трочасовног певања,  и отпевао певао још три песме.

„Деценијама смо ишчекивали концерт нашег Здравка, и бољи поклон од организатора нисмо могли да добијемо. Чолић је обишао цео свет, био у свим земљама где живе наши сународници, само је Италија била изостављена из тог низа држава. Овај концерт је био, не само сусрет са нашим музичким идолом и носталгијом, већ и сусрет са величанственом прошлошћу и историјом. Мени је душа остала у том периоду и у тој непоновљиво лепој земљи. Била сам у друштву супруга, сина и његове девојке, а карте смо купили 2 месеца унапред, у страху да не изгубимо догађај за историју“, истиче Рада Рајић Ристић, која нам је и послала ову лепу вест.

Detaljnije