BORA čORBA
Mnogo toga su Šiptari kupili najlegalnije i bez pritiska. Jednostavno ponudili veliku lovu svesno preplaćujući imovinu. Postoji izbegličko naselje pored jednog grada u Srbiji u kome lokalni žitelji ne gledaju blagonaklono na doseljenike sa Kosova i Metohije. Jedan deo izbeglih odmah pored stanova koje su dobili od države, gradi kućerine od šiptarskih para.
Pitam u jednom srpskom selu mladog čoveka kako živi.
– Dobro, ne plaćam ni struju ni vodu, boli me k…
Srećom ili nesrećom najviše je onih pravih kojima ne pada na pamet da se sele i nema tih para za koje bi se prodali.
Šta mislite, zašto okupatori prave vojne vežbe na severozapadu pokrajine kod akumulacije Gazivode? Odgovor je jednostavan. Da zaplaše 12.000 stanovnika srpske opštine Zubin Potok. Neverovatno, ali istinito. Jedina srpska opština na Kosovu koja beleži porast broja stanovnika je upravo Zubin Potok. Poslednjih decenija, od kada traje kriza, na tu srpsku zemlju doselilo se oko 2.000 nesrećnika iz udaljenih i opkoljenih srpskih oaza (mrzim reč enklava). Treba sigurno uzeti u obzir i to da akumulacija Gazivode na Ibru snabdeva pitkom vodom više od pola Kosova! Zubin Potok je bio, jeste i ostaće uvek srpski. Mogu oni da manevrišu koliko god hoće.
Sada su najaktuelniji sukobi oko zgrade suda u severnoj Mitrovici. Zaista su Srbi nepristojan i negostoljubiv narod. Niko neće da izda, proda ili ustupi prostor gde bi se smestila zabluda koja se zove EULEKS. Onda se neko setio da ih udomi u zgradi suda, što Srbi nikada neće dozvoliti. Ovima iz Ifora (Kfora, smora) koji su duže na Kosovu i bolje poznaju prilike Srbi su obećali da će zgradu zapaliti. Okupatorima je bilo jasno da će tako i biti samo su zamolili da im se kaže kada, da bi i oni mogli da zapale.
Kasnije su Srbi zauzeli zgradu da bi silom i pucnjavom bili isterani i pohapšeni. Nažalost, pala je i krv. I sada zaista ne znam na šta će sve izaći. Na dobro, sigurno neće.
Severno Kosovo je administrativno pripojeno pokrajini 60-ih godina i tamo žive Srbi. Valjda je to bila Titova mala pažnja prema Albancima. U ovom trenutku stvarna vlast jeste u rukama Srba, ali predstoji teška borba da tako i ostane i da se spreči ono što se na svim jezicima sveta zove otimačina, pljačka. Bez podrške matice to će biti veoma teško. Taj deo nikada nije bio šiptarski i, ako pravda postoji, nikada neće ni biti.
Poseban problem je Kosovsko Pomoravlje gde su Srbi u većini, ali je područje prošarano Šiptarima. Nisam pametan šta tu može da se konkretno uradi. Moguće da je eventualno rešenje u jednostavnoj razmeni ljudi i imovine. Naime, postoje zaista udaljene i opkoljene oaze (još uvek mrzim reč enklave) srpstva kao što su Goraždevac kod Peći ili Štrpce na Šar-planini, Prilužje, Gračanica. U praksi sa Hrvatima pokazalo se da je tako nešto komplikovano, ali moguće. Duša me boli zbog Šare i srpske opštine Štrpci, ali ako uopšte ima spasa ovo raseljavanje bi možda bilo korisno.
Svestan sam da sve ovo zvuči maltene izdajnički, i da ću biti popljuvan od svih, ali probajte da ove reči prihvatite kao dobronamerno glasno razmišljanje o odlasku iz rezervata.
Teza o podeli Kosova nije ništa novo i zastupam je od 2001. godine kada sam o tome pisao u ovoj istoj kolumni. I tada sam, a i sada ću pomenuti našu prošlost, manastire i crkve. Hoće li magarcima ikada biti jasno da to nisu spomenici nekakve izmišljene vizantijsko-kosovske kulture već da je to duša i srce srpske duhovnosti.
Probali su Crnogorci da izmeste NJegoševu kapelu, doduše neuspešno, jer je od kapele koja je bila u grbu Republike Crne Gore ostala samo gomila obeleženog kamenja, ali siguran sam da našu prošlost možemo i moramo kamen po kamen pažljivo preneti u Srbiju. Ne treba mi mesto Junik u koje ni srpska vojska nije zašla, ali mi trebaju Dečani, Gračanica, Pećka patrijaršija i još mnogo toga.
Od Šiptara mi samo treba besa. Oni imaju, de fakto, tu dobru osobinu da drže datu reč. Nikakvi pisani dokumenti, Evropska unija, Ujedinjene nacije (Liga naroda) i slično, samo reč i znam da bi sve bilo u redu.
Ovakva podela sigurno nije moguća ako Srbija bez Kosova i Metohije uđe u EU. Moguće je samo ako celi ponosno pristupimo Uniji, pa onda mirno sagledamo realnost i pokušamo da spasemo ono što se spasti može.
Postoji i drugo rešenje. Da konačno pozovemo Ruse upomoć i da dođu jer čini mi se da jedva čekaju da se zakače sa arogantnim Amerima koji pate od kompleksa više vrednosti. Da na poligonu (a to smo mi u celoj priči) isprobaju naoružanje i odmere snage za budući rat za Sibir koji neće ostati zapamćen kao Treći svetski rat jer će biti poslednji uopšte vođen.
Nas će optužiti da smo ga izazvali. Nije čudo. U tome bar imamo iskustva.
P. S. Lančana reakcija o kojoj sam pisao u prošloj kolumni je već uveliko počela. Ako mislite da neredi na Tibetu nemaju veze sa Kosovom grdno se varate.
Trabunjao Borisav Bezvezni đorđević
