Predavanjem doktorke Jasmine Vujić, održanom ove nedelje u Srpskom centru u Bonirigu, i zvanično je počelo australijsko obeležavanje 150-godišnjice rođenja Nikole Tesle. Posle Sidneja, ova profesorka nuklearne fizike srpskog porekla sa univerziteta Berkli u SAD, putuje u Pert gde će od 6. do 10. jula biti održane centralne manifestacije povodom jubileja.
Sav program kojim Srbi Australije podsećaju na velikog naučnika organizovali su, kako smo ranije pisali, entuzijasti „Tesla foruma“ iz Perta. Zahvaljujući njihovom angažovanju u svečanosti se uključila i vlada Zapadne Australije, a odlukom gradskih otaca Perta jedna ulica u gradu dobila je Teslino ime.
Profesorku Vujić u Bonirigu je najavio i pozdravio ambasador Srbije u Kanberi Milivoj Glišić. Ona je, zatim, uz video-projekciju i pomoć svog prijatelja glumca Frenka Tabite, koji je izgovarao Tesline monologe, predstavila poreklo, život i delo naučnika i vizionara.
NJeno izlaganje bazirano je, u stvari, na štivu koje ona predaje svojim studentima na univerzitetu u Kaliforniji. Ove godine, naime, prof. Vujić na svojoj katedri organizuje već drugi kurs za pet godina o Nikoli Tesli. To je, kako ona navodi, deo njenih nastojanja u kojima već niz godina promoviše Teslin život i rad u sredini kojoj je dao najviše.
Prof. Vujić odabrala je za moto svog izlaganja reči ovog genija koje najbolje govore o tome koliko je on sam video daleko u budućnost i koje se odnose na one koji ga ne razumeju ili su mu bili i ozbiljni protivnici.
– Kad su ga ljudi pitali: „Šta se to dešava sa vama? Zašto niko ne razume to što vi radite?, on bi odgovarao: „Jeste, sadašnjost je njihova, ali budućnost za koju ja, u stvari, radim pripada meni.“
Tesla je bio sto godina ispred svog vremena, kaže profesorka Vujić, ističući da se neke njegove zamisli ostvaruju tek sada.
– Upravo ovo što radimo na 150-godišnjicu rođenja Nikole Tesle ima za cilj da mlade ljude, koji su naša budućnost, upoznamo sa životom, radom i dostignućima Nikole Tesle. A sve što je smislio, smislio je za dobrobit celog sveta – kaže prof. Vujić.
Posle iscrpnog predavanja gošći iz SAD postavljen je niz pitanja. Jedno od njih odnosilo se na očigledne prepreke na koje se još uvek nailazi u nastojanjima da se Tesli dodeli mesto koje on zaista zaslužuje, a koje mu je uskraćivano decenijama. Naveden je i primer nacionalnog Smitsonijen muzeja, gde je bila potrebna dugotrajna borba dok se Tesla nije našao na tamošnjoj listi američkih naučnika velikana. Ispostaviće se, kaže dr Vujić, da je razloge za takvo ponašanje trebalo tražiti u činjenici da je jedan od najvećih finansijera tog muzeja Fondacija „Edison“. Ona navodi da je podučavanje studenata jedan od dobrih načina da se o Tesli više zna.
U nastavku, Jasmina Vujić govorila je o radu srpske zajednice u SAD.
Posle predavanja, profesorka Vujić uručila je za Centar u Bonirigu Špiri Trifunoviću, predsedniku, knjigu i video-kasetu sa filmom „Tesla, gospodar munja“.
U Pertu će narednih dana biti održan i naučni skup o Tesli. Glumac iz SAD Frenk Tabita, koji je došao zajedno s doktorkom Vujić, izvešće 6. jula u Oktagon teatru Univerziteta Zapadne Australije monodramu „Nikola Tesla“. Pošto je jedan od sponzora programa i „Vesternpauer“, uz račune za prošli mesec čak 600.000 domaćinstava iz Zapadne Australije dobilo je obaveštenja o ovoj predstavi. Tokom svečanosti biće otkrivene i dve biste srpskog naučnika, jedna ispred Srpskog centra u Madingtonu, a druga pred Univerzitetom Zapadne Australije.
– Američki studenti se oduševljavaju već od prvog momenta kada počnu da slušaju o životu i radu Nikole Tesle. Na internet-sajtu mog univerziteta možete da nađete šta su baš ti studenti u svojim esejima pisali o njemu. Dakle, deca u školi ne uče o Tesli, ali kada počnu da ga izučavaju onda je njihovo oduševljenje veliko. Verujem da će im to ostati za ceo život.
