U Srpskom centru u Misisagi svečanim ručkom i prigodnim programom obeleženo je 25 godina službe prote Mihajla Dodera u ovdašnjoj crkvenoj zajednici. U Crkveno-školskoj opštini „Sveti Sava“ želeli su da na ovaj način iskažu poštovanje koje gaje prema svom parohu i zahvalnost za njegovu službu među narodom.
Prota torontski Mihajlo je u poslednjih četvrt veka sa svojim vernicima prošao i lepe i neprijatne trenutke. Oni najneprijatniji, kojih ne voli ni da se seća, desili su se, kaže, 1986. godine, kada se grupa ljudi okrenula protiv eparhije kanadske i vladike Georgija.
– Bilo je to strašno iskušenje. Ali, hvala Bogu, nadvladali smo ga i sada većini tih ljudi ulazim u kuću i tamo sam dobrodošao.
Seća se vremena kada je bio jedini sveštenik u Crkveno-školskoj opštini „Sveti Sava“.
– Sada nas je četvorica, a dolaskom vladike kanadskog Georgija uspostavili smo red u opštini.
Priča i o novoj generaciji emigranata, od kojih su mnogi svoje duhovno utočište našli u crkvi.
– Ne zameram jaonima koji su iz komunizma došli ovamo, pa u crkvu ne ulaze. Naše je da ih lepom rečju i lepim gestom privučemo jer crkva je ta koja je opstala i posle propasti svih režima i kraljeva. Ovaj poslednji rat, koliko god bio nesrećan i težak, na neki način nas je probudio kao narod. Shvatili smo da je naša crkva uvek tu, uz nas, bez obzira ko je na vlasti.
U Srbiji je boravio u tri navrata. Kao đak Bogoslovije „Sveti Sava“ u Beogradu od 1963. do 1965, kao član eparhijske delegacije za pomirenje i prevazilaženje raskola 1991. i pre četiri godine. Doderi su poreklom Hercegovci, od Gacka. Protin otac Jefto se doselio u Ameriku, u Sent Luis, daleke 1909. Petnaest godina kasnije oženio se Matildom Hikman, Amerikankom, i dobio četiri sina. Otac Mihajlo je najmlađi, rođen je 1945.
– Oca sam malo zapamtio. Umro je kada mi je bilo tri godine. Kao kroz maglu se sećam kako me je vodio u crkvu i tada se, čini mi se, rodila moja ljubav prema crkvi. Ipak, najviše dugujem pokojnom svešteniku đorđu Laziću iz Sent Luisa koji je uticao na mene do te mere da mi je i tada bio, a i danas je inspiracija, i zahvaljujući njemu pošao sam u Bogosloviju.
Primećujemo da otac Mihajlo, iako je rođen u Americi i što je po majci Amerikanac, ipak odlično govori srpski jezik.
– Preko puta nas u Sent Luisu živeo je Nikola Zec kome su iz logora u Italiji posle Drugog svetskog rata pristigli sin i snaha. Ja nisam po prirodi ćutljiv čovek, nisam to bio ni kao dete, i sa porodicom Zec sam naučio srpski. Išao sam i u srpsku školu i naučio ćirilicu, ali najviše sam naučio u Beogradu za te moje dve godine boravka i učenja. Ponekad, ipak, imam malih problema sa padežima, ali je najvažnije da se moji vernici i ja u potpunosti razumemo.
Sa suprugom Zorkom (rođenom Erdeljan) prota ima dva sina i kćerku.
– Moja najveća radost poslednjih godina je moja unučica Eva. Skoro joj je tri godine i unela je mnogo sreće u naše živote.
Magistar teologije
Protojerej-stavrofor Mihajlo Doder ima 35 godina svešteničkog staža. Pre Toronta služio je u Lorenu kod Klivlenda (Amerika) i u Vankuveru. U Bogoslovskoj školi svetog Tihona Zadonskog 1995. je dobio zvanje magistra teologije. Episkop Sava ga je odlikovao pravom nošenja crkvenog pojasa 1977, a na predlog episkopa kanadskog Georgija, Sveti arhijerejski sinod ga je 1996. odlikovao pravom nošenja naprsnog.
