Život naših zemljaka iz Velike Britanije mnogo je drugačiji od ostalih Srba na privremenom radu u Evropi, čemu doprinose dosta različiti državni propisi i standard ove ostrvske zemlje, kaže LJubiša Novaković, koji decenijama živi u Istočnoj Engleskoj, u Ipsviču.
– Za razliku od ostalih zemalja u Evropi, naši zemljaci koj dođu u Englesku mnogo se teže snalaze, jer su državni propisi veoma strogi. Za razliku od Francuske, Nemačke, ovde apsolutno nije dozvoljen rad na crno, tako da se niko i ne usuđuje da tako radi. Sve je u legalnim tokovima, tako da oni koji se nađu u Engleskoj, odmah dobijaju socijalno, ali i stan.
Skupe putarine
LJubiša Novaković u otadžbinu najčešće putuje kolima, ali, kao većina naših zemljaka, uvek ima i poneku zamerku.
– Prošao sam 29 zemalja sveta, nigde nisam video ovoliko policije kao u Srbiji, ograničenje na autoputu je 120 na sat, a u Evropi se vozi do 200. Sve to utiče da putnici izbegavaju našu zemlju. Takođe, nigde na svetu nisam video da su putarine za strana vozila četiri puta skuplje nego domaće. Pa upravo stranci ostave najviše para, a ovoliko skupe putarine su čista pljačka – kaže Novaković.
Standard je mnogo bolji nego u domovini, čak i mnoge stvari su jeftinije, samo je bitno da se poštuju zakoni – kaže Novaković i dodaje da je bez obzira na mnogo lepši život u Ipsviču sagradio kuću u rodnom Žablju kako bi njegovi unuci Miloš i Violeta mogli da vide gde su im koreni.
Na kraći odmor, LJubiša je ovog puta krenuo sa suprugom Živanom, a uskoro će im se pridružiti i sin Saša i snaja Vesna. LJubiša se uskoro vraća u Ipsvič, jer mu ističe pasoš, ali kako kaže, krajem septembra je ponovo u otadžbini.
– LJudi u Engleskoj se ne druže puno, što se odnosi i na naše građane. Nekada smo imali devet srpskih klubova u kojima smo se okupljali, ja sam 12 godina bio predsednik kluba „Mihajlo Pupin“ u Ipsviču, ali posle rata svi su prestali da rade. Sva sreća, imamo pravoslavnu crkvu gde se, najčešće na velike srpske praznike, okupljamo – kaže Novaković.
