Učenje srpskog jezika u inostranstvu za oko 17.000 đaka i dalje nije na zadovoljavajućem nivou, tvrde za Danas u Ministarstvu za dijasporu, a prema rečima ministarke Milice čubrilo to izuzetno važno pitanje je u nadležnosti Ministarstva prosvete, koje se na tome nije dovoljno angažovalo. Kako saznajemo, Ministarstvo prosvete, koje pored toga što nije raspisalo konkurs za nastavnike u inostranstvu za 2008., nije dozvolilo predstavnicima Ministarstva za dijasporu da osnuju radnu grupu za unapređenje srpskog jezika.
Ni posle upornog insistiranja, naša redakcija nije uspela da dobije odgovor iz Ministarstva prosvete zašto se ne bavi dovoljno ovim problemom.
Ministarka za dijasporu Milica čubrilo je na nedavnoj konferenciji za novinare istakla da je primetno stalno opadanje broja učenika u zemljama u inostranstvu, kao i da Ministarstvo prosvete finansira nedovoljan broj nastavnika.
– U sedam zemalja, Nemačkoj, Švajcarskoj, Francuskoj, Grčkoj, Belgiji, Danskoj i Mađarskoj, nastavu srpskog jezika i predmeta iz oblasti osnova kulture drže 34 redovna, 14 honorarnih i tri gostujuća prosvetna radnika. Jedan nastavnik radi sa približno stotinak đaka organizovanih u desetak grupa prema uzrastu i mestu stanovanja, što najčešće znači da nastavu drži svakoga dana u drugom gradu – navela je čubrilo. Prema njenim rečima, problemi su i nepostojanje posebnog programa osnovnog obrazovanja i vaspitanja u inostranstvu, koji je još 2005. usvojio Nacionalni prosvetni savet, ali nije na snazi, zatim nedostatak prilagođenih udžbenika i drugog didaktičkog materijala za učenje srpskog jezika kao drugog jezika i nerešen problem učioničkog prostora za izvođenje nastave. čubrilo dodaje da Ministarstvo za dijasporu teži tome da se broj nastavnika u inostranstvu poveća na hiljadu.
Seminar za nastavnike iz dijaspore u Bajinoj Bašti
Ministarstvo za dijasporu je podržalo program profesionalnog usavršavanja nastavnika koji predaju srpski jezik i kulturu u dijaspori. Jedan od prvih planiranih segmenata ovog programa biće seminar za nastavnike iz dijaspore koji će se održati u julu 2008. u Bajinoj Bašti. U narednoj fazi ovog programa Ministarstvo planira uspostavljanje posebnog sistema programa učenja na daljinu za nastavnike. U veb školi nastavnici će biti u prilici da pohađaju nastavu on line, ali i da razmenjuju iskustva i stručne materijale s kolegama širom sveta.
Državna sekretarka Ministarstva za dijasporu Neda Maletić objašnjava za Danas da se srpski jezik u inostranstvu uči kroz dopunsku nastavu, ali samo u već spomenutih sedam evropskih zemalja, „tako da je crkva postala u poslednjih 50 godina drugi oblik učenja srpskog jezika u dijaspori“.
– Učenje srpskog jezika izvodi se u crkvenim školskim opštinama u ukupno 11 zemalja subotom ili nedeljom, prilikom nedeljnih okupljanja građana, i to najčešće dva školska časa nedeljno. Nastavni planovi i programi su improvizovani i rezultat invencije i entuzijazma pojedinaca nastavnika. Problem je i nabavka udžbenika, pa se crkve same snalaze i finansiraju obrazovni materijal, uz pomoć našeg Ministarstva. Nastavnici su uglavnom volonteri, a mali broj njih ima pedagoško obrazovanje – navodi Maletićeva.
Osim dopunske nastave i crkvenih školskih odbora, srpski jezik u dijaspori se uči uz pomoć zemlje-domaćina u čijim školama se često finansiraju etnički jezici. Naša sagovornica ističe da je i tim zemljama potrebna pomoć Srbije, kako bi se obučili nastavnici, nabavili udžbenici… Iako u dijaspori ima samo četrdesetak nastavnika, Maletićeva kaže da postoji mnogo volontera koji predaju srpski u crkvenim školskim opštinama ili organizacijama dijaspore, odnosno privatnim školama.
Kada je u pitanju uloga medija u dijaspori u učenju srpskog jezika, Maletićeva ističe da je medijima jedna od glavnih funkcija upravo očuvanje nacionalnog identiteta.
– Većina ljudi u dijaspori se o dešavanjima u Srbiji informiše putem interneta, RTS-a i Pinka – objašnjava Maletićeva.
Pomoćnica ministarke za dijasporu za kulturnu, naučnu, prosvetnu i sportsku saradnju Tatjana Garčević ističe da preko srpskih medija u inostranstvu mogu da se prepoznaju potrebe dijaspore i „da Ministarstvo može da animira ljude koji su stručni za obrazovanje, kako bi oni napravili konkretne programe iz svoje struke“.
Prema njenim rečima, ne postoji uređen sistem obrazovanja u dijaspori, pa tako iz Vićence gde živi 15.000 Srba stižu „vapaji“ da se škole bolje organizuju kako bi se deci omogućilo učenje maternjeg jezika.
– Međutim, država je svesna velikih problema u sferi obrazovanja, ali nema dovoljno sredstava da se svi programi realizuju. Zato se Ministarstvo za dijasporu zalaže da se svim zemljama u kojima žive Srbi pruži jednaka šansa za ostvarivanje obrazovnih programa – naglašava Garčevićeva.
Ministarstvo za dijasporu je od juna 2007. do aprila 2008. izdvojilo oko 800.000 dinara za finansiranje direktnih izdataka za učenje srpskog jezika i obrazovanje srpske dece iz dijaspore, a najčešće je u pitanju bila nabavka školskih knjiga, učila i didaktičkih sredstava.
