Vesti
Stole Petrović je jedanaest godina radio kao muzičar u Beogradskoj filharmoniji. Bio je osnivač popularnog orkestra “Marsala“, koji već dvadeset i tri godine uspešno radi u Australiji.
Osnivač je i veoma popularnog orkestra “Crni voz“, čijim radom rukovodi preko dvadeset godina, i sa kojim je poznat širom Australije, kako u našoj tako i u drugim zajednicama.
Sve su ovo bili povodi za veoma zanimljiv razgovor.
Školovali ste se i radili kao profesionalni mzičar u Beogradu. Kako su izgledali ti dani?
– Srednju muzičku školu “Kornelije Stanković“ završio sam u Beogradu. U toj školi sam dobio prvu nagradu na takmičenju trube u kategoriji do 16 godina. Nakon srednje škole upisao sam Muzičku akademiju u Beogradu. Već na prvoj godini u drugom semestru sam dobio ponudu da postanem član filharmonije. To sam sa radošću prihvatio gde sam radio 11 godina sve do momenta kada sam odlučio da idem za Australiju.
Kakav je bio vaš prvi utisak prilikom dolaska u Australiju?
– Došao sam 1998. godine. Australija je lepa zemlja sa mnogo mogućnosti za sve profesije, pa i za muzičare. Na ovom kontinentu živi veliki broj naših doseljenika. Imaju svoje crkve i crkvene sale za zabave, kao i klubove. To saznanje me je zaista obradovalo.
Kako ste započeli karijeru u novoj sredini?
– Po dolasku bio sam jedan od organizatora i osnivača mog prvog orkestra “Marsala“. S tim orkestrom sam radio pune tri godine od 1999. do 2002. Orkestar je bio veoma popularan ne samo u našoj, nego i u drugim zajednicama. Gostovali smo po većim gradovima, a i danas sarađujemo. U dobrim smo odnosima. Pomažemo jedni drugima kad god je potrebno.
Kako ste se odlučili da osnujete novi orkestar i zašto ste odabrali ime “Crni voz“?
– Novi orkestar sam osnovao 2002, a naziv Crni voz je dobio po jednoj veoma popularnoj pesmi u Srbiji, koja govori o životu Roma na području bivše Jugoslavije i u svetu. Ideju sam dobio od mog prijeatelja i to ime mi se svidelo. Sa tim orkestrom radim već punih dvadeset godina.
Ko su članovi orkestra?
– Sastav orkestra je prilično šarenolik i to doprinosi našem imidžu koji negujemo i po tome nas praktično mnogi prepoznaju. Trenutno u orkestru imamo muzičara iz Senegala, Azerbejdžana, Moldave, Čilea i naše muzičare. Od osnivanja to je izuzetno ozbiljan orkestar, koji ima karakterističan repertoar, prihvatljiv za različite zajednice u Australiji.
Koje kompozicije izvodite?
– Najviše sviramo tradicionalne srpske pesme i pesme s područja bivše Jugoslavije. Muzičari iz drugih zajednica se trude da nauče da pevaju neke od naših pesama. Za njih je najpopularnija pesma “Đurđevdan“, a najbolje je na srpskom izvodi Pape Mbaj. On je stekao veliku popularnost i simpatije naše publike.
Dvadeset godina je zaista dug period. Gde ste sve nastupali?
– Nastupali smo po svim velikim gradovima Australije, po nekoliko puta, pred našom publikom, ali i publikom drugih zajednica. Redovno pevamo i sviramo na svadbama i krštenjima.
Da li sarađujete s muzičarima iz Srbije?
– Naravno, sarađujemo i sarađivali smo sa mnogima tokom ovih dvadeset godina. Jedan od najznačajnijih nastupa bio je sa orkestrom Emira Kusturice u zgradi Opere u Sidneju 2008. Ovde smo često nastupali sa Lepom Lukić, Usnijom Redžepovom, Marinkom Rokvićem, Šabanom Šaulićem, Anom Bekutom, grupom Galija, kao i sa našim lokalnim muzičarima u Sidneju i širom Australije. Svima sam zahvalan na saradnji i želim da se ta saradnja nastavi i napreduje. Svestrano smo angažovani nakon uklanjanja mera pandemije. Mogu da kažem da sada “Crni voz“ radi kao nekad, ide punom brzinom.
Sa kime ste najviše sarađivali od inostranih i australijskih muzičara?
– Od značajnih inostranih muzičara posebno bih izdvojio saradnju sa Nigelom Kenedijem, prilikom njegovog gostovanja u Australiji. Od australijskih bih posebno izdvojio Džejmsa Morisona sa kojim smo više puta sarađivali.
Hvala vernoj publici
– Zaista bih želeo da se zahvalim našim crkveno-školskim opštinama i klubovima za ovu dugogodišnju saradnju sa našim orkestrom, ali pre svega hvala našoj vernoj publici na izuzetnoj podršci. Kao orkestar, učinićemo sve da naša publika bude zadovoljna. Ne mogu da se ne zahvalim i medijima koji su nam pomogli ovih godina, kao i “Vestima“ – ističe Stole Petrović.
Budući muzički naslednik
Radite i u privatnoj muzičkoj školi. Da li ste zadovoljni radom?
– Da, zadovoljan sam i sretan što mogu mladim generacijama da prenesem svoje znanje i iskustvo. Imam svoje studente, a i decu iz naše zajednice, i nadam se da će me neko zameniti za par godina.
