Crna Gora uzalud oštro protestuje zbog člana Strategije o dijaspori, koji je naša vlada već izmenila. Iako smo odustali od zahteva da Srbi dobiju status konstitutivnog naroda, uručena nota Lutovcu
OPTUŽBE Vlade u Podgorici da se Srbija strategijom o odnosu prema našoj dijaspori u regionu direktno meša u unutrašnje stvari Crne Gore, po svoj prilici, ispašće pucanj u prazno. Naime, kako saznaju Novosti, Vlada Srbije već je, na telefonskoj sednici 2. marta, izmenila strategiju u delu koji je sporan za Podgoricu.
Iz ovog dokumenta izbačene su dve rečenice zbog kojih se i stvorila drama u Crnoj Gori, a u kojima se traži da se Srbima da status konstitutivnog naroda. Izmene su objavljene i u Službenom glasniku, 4. marta. Ostali su samo delovi koji se tiču školovanja, veće zastupljenosti u državnim organima, državljanstvu…
U Ministarstvu vanjskih poslova Crne Gore juče su, ipak, Zoranu Lutovcu, ambasadoru Srbije u Podgorici, uručili zvanični protest povodom strategije. U noti, između ostalog, stoji da je ovaj dokument direktno mešanje u unutrašnje stvari suverene države Crne Gore.
– Vlada je konstatovala da je bilo koji oblik političkog delovanja sa strane koji ima za cilj promenu ustavnog poretka Crne Gore, kao što je slučaj sa dokumentom Vlade Srbije, u suprotnosti sa temeljnim principima dobrosusedskih odnosa – stoji u protestu crnogorske vlade.
Juče niko od nadležnih u Beogradu nije želeo zvanično da reaguje na oštre proteste Podgorice. Ministar dijaspore Srđan Srećković nije bio dostupan za komentar, a da govori za Novosti odbio je i državni sekretar Miodrag Jakšić. U Vladi Srbije nam je rečeno da se niko neće oglašavti dok se ne usvoji najavljeni kodeks o nastupu u medijima!
Oglasio se samo lider SPO Vuk Drašković. On je oštro kritikovao svog ministra da je u izradi strategije, koja je po mnogo čemu na tragu Miloševićeve politike, zaobišao i njega i stranku.
Prvu verziju Strategije očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, i matične države i Srba u regionu, srpski ministri izglasali su na sednici 21. januara, a posle višemesečne javne rasprave. U delu koji se odnosi na Crnu Goru, između ostalog, traži se nesmetano školovanje na srpskom, pravedna zastupljenost u državnim ustanovama, upravi i lokalnoj samoupravi, davanje državljanstva svim Srbima koji to žele… Sve to, Podgorica je okarakterisala kao guranje prsta u oko.
– Kako bi to izgledalo da naša vlada uređuje ljudska i druga prava građana u Srbiji – kaže, za Novosti, Sabahudin Delić, pomoćnik crnogorskog ministra za ljudska i manjinska prava.
NISU ZNALI!
PREMIJER Crne Gore Igor Lukšić rekao je juče da se čuo sa predsednikom Vujanovićem, povodom sporne strategije: – On apsolutno deli stav Vlade i to će saopštiti predsedniku Tadiću, s kojim bi trebalo da se sastane uskoro. Međutim, dobio sam informaciju da je Vlada Srbije izmenila sporni deo strategije i ja pozdravljam taj korak.
Sa druge strane, slična dešavanja, u vreme kada je Crna Gora insistirala da se Crnogorcima u Lovćencu omogući da im službeni jezik bude crnogorski, a na Vladu Srbije vršen pritisak da registruje tzv. Crnogorsku pravoslavnu crkvu, niko u Podgorici ne smatra mešanjem u unutrašnje stvari. Delić kaže da nije reč o inicijativi Vlade već crnogorske zajednice u Srbiji. Posetu predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića Lovćencu ne želi da komentariše.
Istoričar čedomir Antić, iz Naprednog kluba kaže nam da je protest Podgorice samo nastavak kampanje pritisaka na srpski narod u Crnoj Gori uoči popisa.
– Mi imamo pravo da tražimo da Srbi dobiju status konstitutivnog naroda, ne vidim šta bi tu bilo mešanje u ustavni poredak. Pojedini crnogorski političari traže da nevladinu organizaciju priznamo kao crkvu, pa zbog toga ovde niko nije protestovao. Srbija bi trebalo da upozna evropske ustanove sa ponašanjem političara iz Crne Gore koji tvrde da su proevropski.
ŠTA JE IZBAčENO IZ STRATEGIJE
U delu Specifični ciljevi izbačena je sledeća rečenica:
Republika Srbija treba da kao cilj svog nastojanja postavi priznanje političke konstitutivnosti srpskom narodu u Crnoj Gori, što podrazumeva činjenicu da do ispunjenja ovog važnog cilja, srpski narod mora da uživa puna nacionalna prava.
U delu Željeni standardi precrtana je formulacija:
Pored BiH, u kojoj je već u statusu konstitutivnog naroda, konstitutivnost bi trebalo da bude ponovo uspostavljena za srpski narod u Republici Hrvatskoj i za srpski narod u Crnoj Gori.
