Dr Sanja Glišić – Milosavljević kao da je oduvek želela da se bavi genetikom. Odmah po završetku studija biologije u Beogradu opredelila se za magistarsku tezu iz molekularne genetike, a 1988. godine je doktorirala iz oblasti genetike kardiovaskularnih bolesti. Potom je stigla na dvogodišnje postdoktorske studije na univerzitet „Notr dam“ u Indijani, a u poslednje dve i po godine radi na Medicinskom fakultetu države Viskonsin u Milvokiju. Oduvek je bila zainteresovanja za proučavanje ljudskih bolesti tako da joj rad u Milvokiju omogućava kvalitetna istraživanja mladalačkog dijabetesa (dijabetes tip 1), a rezultati tog istraživanja zvanično su predstavljeni na simpozijumu Američke asocijacije za dijabetes (ADA) u junu 2005. godine u San Dijegu.
– Naš rad je na predlog naučnog odbora ADA, a u izuzetno velikoj konkurenciji, izložen usmeno na ovom prestižnom simpozijumu. Istraživanja imunološkog aspekta dijabetesa tipa 1 pokazala su da postoje specifične imune ćelije (regulatorne T ćelije), koje kontrolišu kretanje, ponašanje i razmnožavanje autoreaktivnih ćelija. Ove ćelije imaju
oslabljenu funkciju kod osoba koje imaju T1D, i to relativno dugo, mnogo pre nego što se osoba razboli. Istraživanjem smo uspeli da pronađemo način da eks vivo (ćelije izolovane iz organizma i procesovane u laboratorijskim uslovima) efikasno umnožimo regulatorne T ćelije do 1.000 puta, pri čemu su one zadržale svoje regulatorne osobine, a uspeli smo i da posebnom metodom od neregulatornih napravimo regulatorne T ćelije. Zato ovaj istraživački rad ima ogroman potencijal preventivnog tretmana kod osoba sa rizikom da obole od T1D, kojih ima bar 10 puta više od stvarnih bolesnika. Sada nam sledi još mnogo posla kako bi ovo postalo legalna prevencija, ali sa naučne strane je najvažnije da je glavni deo prevencije rešen – kaže za „Vesti“ dr Sanja Glišić-Milosavljević.
Kontakt sa Beogradom
• Da li imate kontakt sa kolegama iz Beograda, jeste li zainteresovani za tamošnja iskustva?
– Moji kontakti sa kolegama u Beogradu su uglavnom privatni, a pošto ova istraživanja zahtevaju veoma visoku tehnologiju, još uvek sam sigurna da se u našoj zemlji ne rade na tom nivou. Mi imamo sjajne stručnjake, odlične škole, ambiciozne mlade ljude, ali nedostaju oprema i novac. U timu u kome radim imam izuzetne istraživačke slobode,
odličnu podršku kolega, koji dolaze iz različitih sfera nauke, pa su svačija iskustva dragocena.
• Kada ste prvi put došli na postdoktorske studije u Ameriku, a i posle ovog iskustva u Milvokiju, da lio ste bili uvereni da ste došli u zemlju koja će Vam omogućiti najbolje uslove za usavršavanje?
– SAD mnogo ulažu u nauku, pa iako sada postoje tendencije da se ta ulaganja smanje, u poređenju sa drugim zemljama Amerika i dalje prednjači. Svima je jasno da je napredovanje nauke generalno vezano za razvoj tehnologije, pa ću ja priznati i da su moja očekivanja premašena, ako sagledam usavršavanje i znanje koje sam ovde stekla. U Ameriku sam došla iz Instituta za nuklearne nauke „Vinča“, gde sam stekla iskustvo u epidemiološkoj populacionoj genetici. U Indijani sam stekla veoma važno iskustvo u klasičnoj genetici, pa tako naoružazna znanjem i uz izražena interesovanja za humane bolesti, sada uspevam da razvijem sopstveni pristup bolesti, mladalačkom dijabetesu.
• Zbog čega ovaj dijabetes u Americi dobija obime epidemije?
– Ne samo u Americi, u skoro svim zapadnim zemljama ova bolest poprima razmere epidemije. I iako znamo da je to autoimuna bolest, mi još uvek ne znamo tačan mehanizam nastanka bolesti, pa zato ni pravi lek koji bi sprečio da do nje dođe. Istraživanja na kojima radim sa kolegama u Maks Mekgi nacionalnom istraživačkom centru u okviru Medicinskog fakulteta Viskonsina mogu se svrstati u imunogenetička. Naravno, izuzetnu važnost za razvoj bolesti ima genetička kombinacija koja određuje
repertoar imunih ćelija, koji se razvija tokom sazrevanja imunog sistema. Ta genetička kombinacija je označena kao HLA (human leukocite antigen), tako da ona određuje predispozicije osobe da oboli od autoimunih bolesti. Na drugoj strani su teze koje zagovaraju da T1D nastaje zbog uticaja virusa, bakterija, zbog preranog davanja detetu kravljeg umesto majčinog mleka, pa čak i zbog doba godine u kome je dete rođeno. Naša istraživanja pokazuju da HLA ne pruža potpuni odgovor i verujemo da je kombinacija uzroka veoma važna za nastanak bolesti. Danas se bolest u ozbiljnim razmerama javlja kod Japanac i Kineza, kod kojih je ranije nije bilo, što se objašnjava navikama koje poprimaju od zapadnih zemalja, uključujući način ishrane, stil života i ponašanja.
• Kada se bolest najčešće javlja?
– Bolest se javlja kod mladih ljudi, pre 20. godine života, i statistika kažž da oboli jedno dete na 500 rođenih. Naravno, postoje populacije u kojima je učestalost mnogo veća, kao što je recimo Finska. Istraživanja ove bolesti u svetu su veoma kompetitivna, jer postoji solidan broj veoma dobrih imunoloških laboratorija koje se njom bave. Mi objedinjujemo genetiku, molekularnu biologiju, imunologiju i bioinformatiku.
