Sveti Jakov duhovno je čedo vladike Nikolaja Velimirovića. Pre nego što je dao monaški zavet zvao se Radoje Arsović. Sveti učenik, svetog učitelja vladike Nikolaja Velimirovića, na Sorboni i Monpeljeu stekao je dva doktorata iz oblasti prava i filozofije.
Kraljevina Jugoslavija poverila mu je diplomatsku službu u Francuskoj. Dvostruko zvanje doktora nauka i diplomatski posao zamenio je monaškim zavetom, zadivljen bogosluženjem vladike Nikolaja Velimirovića.
Sve njegovo bilo je usmereno ka Višnjem i zagledano u radost večnosti i susret sa Gospodom i svim svetima. Bio je strog prema sebi, a prema njemu bili su nemilosrdni komunisti, pa su ga na smrt pretukli u Požarevcu dok je nosio u manastir Tumane oko 50kg štampanog misionarskog materijala "Oče naš" i "Simbol vere". Na smrt pretučen upokojio se u 53-oj godini godini života.
Sahranjen je 1946. godine, po ličnoj želji, u manastiru Tumane, a pre četiri godine njegove svete mošti prenesene su u manastirsku crkvu.
Manastir Tumane star je više od pet i po vekova. U čast Svetog Zosima Sinajita, podigao ga je Miloš Obilić, vojvoda kneza Lazara, pre odlaska u boj na Kosovo. Sveti Zosim, svoje poslednje monaške dane, proveo je u kamenoj isposnici, u gustoj bukovoj šumi, u neposrednoj blizini manastira Tumane.
Molitvama Svetom Jakovu, Božijem ugodniku, mnogi verujući su iscelili svoje telo i neutešnu dušu, pa su i došli 21. oktobra u manastir Tumane da mu se molitveno zahvale.
U ime svete Tumanske porodice, iguman manastira, otac Dimitrije, od ranog jutra pozdravljao je reku vernika koja se slivala u portu ove nadaleko čuvene svetinje, rečima: "Dobro nam došli, rode naš".
Verujući narod došao je da se zahvali i za pomoć zamoli tumanske svetitelje, Svetog Zosima i Svetog Jakova, čije svete mošti počivaju u manastirskoj crkvi a za koje narod tvrdi da su čudotvorci od kojih bolesti beže.
