U užasnim uslovima premlaćivanja i gladi u japanskim logorima, zatvorenici su premirali od straha šta će biti sa njima kad ih prozovu. Palvanski masakr tek je jedan od mnogobrojnih primera gnusoba koje su počinili japanski vojnici.
Naime 14. decembra 1944. grupa od 150 američkih vojnika prisilno je ubačeno u veliki drveni kavez i zapaljeno. Mnogi su pokušali da pobegnu ali su zaustavljeni snajperima. Neki su pobijeni dok su pokušali da otplivaju. Oni koji su pokušali da se sakriju iza stena brutalno su zaklani. Svega 11 Amerikanaca je uspelo da pobegne. Jednog od njih čak je ujela ajkula dok je panično plivao okružen neprijateljskom paljbom.
Nankinški masakr
Nankinški masakr, takođe poznat i kao Silovanje Nankinga, bio je slučaj masovnih ubistava i masovnih silovanja koje su počinili japanski vojnici nad stanovništvom Nankinga tokom Drugog kinesko-japanskog rata.
Poznati su slučajevi klanja dece bajonetima, obezglavljivanje ljudi kao i sahranjivanje živih ljudi.
80.000 žena je silovano. Međutim jedan od najgnusnijih zločina u Nankingu je svakako prisiljavanje članova porodice da međusobno seksualno opšte. Odatle i termin za ovaj stravični događaj „Silovanje Nankinga“.
Japanska pruga smrti
Za vreme okupacije jugoistočne Azije Japan je odlučio da poveže Tajland i Burmu kako bi naoružavao svoje trupe. Pruga je izgrađena ručno i bez mašina piše.Prolazila je kroz gustu džunglu. Robovi su bili prisiljeni na težak rad po neverovatno visokim temperaturama. Kao hranu su dobijali samo pirinač i minimalne količine vode.
Tokom izgradnje pruge život je izgubilo oko 110.000 navodi se na portalu allday.com. Neke od njih je nedostatak vitamina B doveo do potpune paralize. Umirali su od kolere i denga groznice.
Batanski marš smrti
Godina 1942. Batan. Filipinska vojska je opkolila japansku. Japanci nisu znali šta da rade sa 76.000 ratnih zarobljenika. Odlučili su da pobiju koliko mogu za kratak vremenski period. Naime primorali su 76.000 ljudi da prevali 120km kroz neprohodnu džunglu kako bi stigli do sledećeg logora. Za to vreme su ih prebijali i izgladnjivali.
Oko 2500 Filipinaca i 500 Amerikanaca nije uspelo da stigne do odredišta. Njihovi leševi ostavljeni su u džungli. One koji su stigli do logora snašla je slična sudbina. Izgladnjivani i prebijani umirali su jedan za drugim. Na kraju 26.000 Filipinaca i 7.000 Amerikanaca nije dočekalo slobodu.
Masakr u bolnici Aleksandra
Tokom februara 1942. nedugo pošto su osvojili Singapur, jedna grupa japanskih vojnika upala je u britansku bolnicu Aleksandra. Počeo je teror nad bolesnicima, ali i nad doktorima, medicinskim sestrama i ostalim osobljem. Izbacivali su pacijente iz kreveta i prebijali ih do smrti. Kao da im to nije bilo dovoljno, oko 100 bolesnika su preko noći zatvorili u prljave šupe sa medicinskim otpadom.
Tokom te kratkotrajne tiranije japanske vojske, život je izgubilo oko 100 ljudi.
Kanibalizam
Svedoci su potvrdili da su Japanski vojnici čak jeli svoje neprijatelje tokom Drugog svetskog rata u jugoistočnoj Aziji. Neki svedoci čak pričaju kako žrtve često nisu bile mrtve, mnogi od njih su pojedeni živi. Postojala je kako kažu posebna selekcija za zatvorenike koji će biti pojedeni.
Okupacija ostrva Nauru
Pred sam kraj Drugog svetskog rata japanska vojska je okupirala ostrvo Nauru koje se nalazi u Papui Novoj Gvineji. Ono što su Japanci tamo uradili najbolje se može opisati kao genocid. U to vreme ostrvom je harala lepra.
Zaraženo stanovništvo ukrcali su na brod koji su zatim razneli u param parčad. 70% stanovništva su prebacili na susedno ostrvo. Tom prilikom skoro polovina stanovništva je umrla od gladi i bolesti.
Masakr na aerodromu u Lahi
U februaru 1943. japanska vojska je uhvatila preko 300 Holanđana i Australijanaca pošto im je uništen jedan od minolovaca. Prve večeri odveli su 85 zarobljenika u šumu koja se nalazi na obližnjem ostrvu Ambon i tamo ih obezglavila. Sledećeg dana slična sudbina čekala je preostale zarobljenike. Njihova tela sahranjena su u masovnu grobnicu.
Masakr „Svinjski kavezi“
Posle pada Istočne Jave mnogi saveznički vojnici su bili zarobljeni. Neki od njih su bili primorani da uđu u kaveze širine jednog metra koji su služili za transport svinja. U tako skučenom prostoru bili bi transportovani kamionima do obližnje luke. U luci bi ih prebacivali na čamce koji bi odlazili do otvorenog mora. Tamo bi ih vojnici bacali u more, ostavljajući ih da se udave ili da ih pojedu ajkule.
Žene za utehu
Japanska vojska je tokom rata sa Kinom primorala oko 200.000 žena da se bave prostitucijom. Zvali su ih „Žene za utehu“ ali njihova realnost je bila mnogo strašnija od tog naziva. Slali su ih po bordelima širom istočne Azije čiji korisnici su bili pretežno japnski vojnici. Bile su maltretirane i silovane nekada i po više dana.
