U svečanoj atmosferi renovirane sale Sportskog kluba u Bonirigu, minulog petka otvoren je 33. srpski folklorni festival. U prisustvu velikog broja eminentnih zvanica iz političkog, kulturnog i sportskog života, festival je otvorio vladika Siluan, episkop Mitropolije australijsko-novozelandske Srpske pravoslavne crkve, koji je ušao u salu u društvu Branka Radoševića, konzula Srbije u Sidneju. Njegovo preosveštenstvo vladika Siluan govorio je na engleskom i na srpskom jeziku.
– Braćo i sestre, radujem se u Gospodu što smo se okupili ovde i došli sa raznih strana da se pomolimo Bogu i da projavimo naše jedinstvo. Preko folklornog festivala i gde god da se okupimo, mi projavljujemo onu našu suštinsku nit da smo složni i da sačuvamo sebe, ali i obogatimo i narode sa kojima se družimo i sarađujemo. Da budemo so zemlji i svetlost svetu, kako kaže Sveto jevanđelje. Neka Gospod blagoslovi ovo 33. sabranje srpskog folklora kojeg proglašavam otvorenim – rekao je vladika Siluan.
Episkop je zatim govorio o poduhvatu oko završetka izgradnje Koledža Svetog Save u Varovilu, ukazujući na važnost škola u očuvanju identiteta naroda.
– Naša škola će, pored akademskog znanja, našoj deci u dušu ulivati svetosavski kodeks kojim naša zajednica živi – istakao je Siluan i pozvao sve prisutne da dođu na imanje Koledža 7. septembra kada će biti obeleženo 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve i 70 godina pravoslavlja u Australiji.
Voditelji večeri, glumci Milica Pajić i Boris Mitrović, zaželeli su dobrodošlicu svima i najavili ne samo prijatno veče, već i vikend za uživanje u dobroj muzici i igrama mladih igrača koji su lepotom pokreta i prelepim koreografijama i nošnjama oduševili publiku već na otvaranju.
Zvanicama se zatim obratio predsednik Pokreta Ravna gora Jovan Pavasović, koji je biranim rečima i vrlo afirmativno govorio o značaju Folklornog festivala za srpsku zajednicu, istakavši da ova manifestacija predstavlja jednu od spona našeg naroda sa drugim zajednicama koje žive u Australiji.
Pavasović je pozdravio dolazak Filipa Radoka iz Liberalne partije, zatim Nika Lalića, člana Parlamenta Novog Južnog Velsa za Kabramatu, Frenka Karbonea, gradonačelnika Ferfilda, Dela Beneta, odbornika u Opštinskom savetu Ferfilda, kao i Milana Maksimovića, direktora odbora Australijske hrišćanske nacionalne asocijacije, te Milomira Anđelkovića iz Liverpula i Aleksa Glumca, koji je predstavljao tim poslanika u Saveznom parlamentu Kris Hejsa, koji je bio sprečen da prisustvuje otvaranju.
– Predivno je bilo videti srpsku mladost u veselim igrama. Podržimo našu crkvu i da što pre otpočne rad naša škola na dobrobit nama i našoj deci – poručio je Milan Maksimović.
Obraćajući se okupljenima, govornici iz australijskog političkog života biranim rečima su pričali o saradnji sa srpskom zajednicom, koja predano učestvuje u izgradnji multikulturalnog društva Australije sa ostalim narodima.
U prekrasnoj atmosferi, prve večeri festivala gostima su se predstavili igrači tri kulturno-umetnička društva iz Sidneja, koji su za ovu priliku pripremili zajednički nastup. KUD „Karađorđe“, „Ravna gora“ i folkloraši iz Crkvene opštine „Sveti Sava“ u Elanori su svojim igrama izmamili aplauze, a prelepo i sadržajno veče obeležila je i muzika orkestra Marsala, koji je davao ton svečanosti izvođenjem evergrin muzike sa srpske muzičke scene. Tokom večeri viđen je veliki broj igara iz svih krajeva Srbije, a nije izostalo ni veliko kolo u koje su se uhvatili mnogi prisutni.
Radok: Sećam se Krajine
Jedan od specijalnih gostiju svečanog otvaranja bio je australijski političar Filip Radok, koji trenutno obavlja funkciju gradonačelnika Hornzbija. Radok je osvedočeni dugogodišnji prijatelj srpskog naroda, a imao je posebnu ulogu u srpskoj zajednici vezanu za period iz devedesetih godina prošlog veka, kada je pomogao da veliki broj Srba zahvaćenih ratom nađe spas na Petom kontinentu.
– Sećam se Krajine, svih stradanja i nedaća srpskog naroda devedesetih godina. Srbi su moji prijatelji i posebno mi je zadovoljstvo što sam sa vama večeras – rekao je, između ostalog, Filip Radok.
Kultura i tradicija
Gostima se na otvaranju festivala obratio i Nikola Jugović, predsednik Fudbalskog kluba Beli orlovi iz Boniriga.
– Prelepo vas je videti ovoliko u našem centru koji nas zbližava i olakšava nam bitisanje ovde. Svi zajedno treba da se trudimo da tako i potraje. Bonirig okuplja više od 7.000 naših ljudi. Većina nas posle dugog boravka ovde postajemo Australijanci, što je normalno, ali treba da čuvamo i svoju tradiciju, kulturu i lepotu folklora i igara. Folklor je uz naše crkve i klubove, naše Kosovo u Australiji. Ako ga izgubimo, izgubićemo i dušu i sebe – poručio je Jugović, koji je posle ovih reči pozdravljen gromoglasnim aplauzom.
Četničko veče
Dok su gosti na svečanom otvaranju pratili program u velikoj sali kluba u Bonirigu, na terasi kluba se odvijao drugi događaj. Tradicionalno, upriličeno je Četničko veče, koje se održava svake godine od osnivanja festivala. Potomci četnika i poštovaoci srpske kraljevske vojske su ovom prilikom prikupljali i donacije koje će im pomoći da učestvuju naredne godine na tradicionalnom maršu u centru Sidneja, koji se organizuje u čast Dana Anzaka.
Kroz sneg do Sidneja
Srpski folkloraši iz grupe Šumadija pri crkvi Sveti arhiđakon Stefan u Kizborou otputovali su na ovogodišnji festival folklora u Srpski centar Bonirig u Sidneju. Na put dug skoro 900 kilometara ispratio ih je sveštenik Aleksandar Savić i crkvena uprava, poželevši im da uspešnim nastupom predstave svoju crkvenu opštinu.
Na putu za Sidnej, folkloraše iz Melburna zatekla je prava zimska idila, snegom pokriveni šumski predeli između Viktorije i NSW-a. Očarani pahuljama, putnici iz Melburna zamoli su vozača da se zaustavi i na trenuak im dozvoli da uživaju u zimskim čarolijama, a grudvanju nisu odoleli ni najstariji.
Ovog vikenda širom Australije vladaju pravi zimski uslovi. Snegom se zabelela Kanbera, mnogi planinski vrhovi. Izuzetno hladno vreme prouzrokovano ledenim polarnim vazduhom, praćeno snažnim udarima vetra, izazvalo je i veći broj saobraćajnih nezgoda širom zemlje, ogromnu materijalnu štetu na kućama i zgradama, a otkazan je i veliki broj letova.
Чланак Čuvajmo svoje korene се појављује прво на Vesti online.
