čim je „stala na svoje noge“, još kao mlada devojka, Milica Stanišić je iz Lovćenca, poput mnogih njenih zemljaka, krenula na „privremeni rad“ u Holandiju. U rodni vojvođanski gradić, iz kojeg je krenula u svet, doselili su njeni roditelji u „reci“ tadašnjih kolonista iz Crne Gore.
NJena želja da zaradi nešto novca za familiju i odmah se vrati kući nije se ispunila, ni posle punih 37 godina provedenih u „zemlji lala“. Možda je glavni razlog to što je vrlo brzo upoznala Holanđanina za kojeg se udala i sa kojim je podigla dve ćerke. Milici je u Holandiji drugi dom, međutim, ni posle skoro četiri decenije, nostalgija za rodnim krajem nije splasla. U njenoj životnoj priči prepoznaće se mnogi naši građani koji svoj hleb zarađuju u inostranstvu.
Sa dvadeset jednom godinom Milica je stigla u holandski Amersfort, gde se zaposlila u fabrici tekstila. Živela je u pansionu u Susterbergu, provodeći vreme sa svojim zemljacima i Holanđanima.
Imala sam mnogo kontakta sa domaćim stanovništvom,jer sam što pre htela da savladam holandski jezik i pismo – priča Milica Stanišić o svojim počecima u stranom svetu.
Godinu dana kasnije ova fabrika tekstila je otišla pod stečajem, pa se ona opredelila za posao u modnom ateljeu u Hilegomu. U tom gradu srela je svog budućeg supruga, sa kojim je počela da kuje bračne planove.
– Kako sam mogla roditeljima da objasnim da ću se udati za Holanđana kojeg sam upravo upoznala – priča Milica, koja i danas čuva brojna pisma koja su joj njeni slali iz Lovćenca.
Gostoprimstvo
Sonja je zajedno sa sestrom imala obično detinjstvo, poput svojih vršnjaka. To je, međutim, nije omelo da otkrije ono što njeni holandski prijatelji nisu znali – da se u njihovom domu gostoprimstvu pridaje mnogo veća pažnja, nego kod pravih holandskih porodica.
– Kod nas na stolu uvek i za svakoga ima hrane i piće, bez obzira na doba dana. To je nešto što se kod mene podrazumeva, ali nije deo holandske kulture. Svaka kultura ima svoje običaje, ali je moje dvojno poreklo očigledno u meni ostavilo pozitivan trag. Mislim da sam u povlašćenoj poziciji, jer imam priliku da iskoristim najlepše elemente iz dve različite kulture i napravim svoju vlastitu – objasnila je Sonja.
Oni su po svaku cenu hteli da upoznaju budućeg zeta, pa su se ubrzo svi sastali u Lovćencu gde je obavljena veridba, a nedugo zatim i svadba u Holandiji.
U međuvremenu je porodica postala bogatija za dve ćerke, koje su mlade krenule u potragu za svojim korenima.
– Započela sam u svojoj 15. godini traganje za mojim precima i familijom u Jugoslaviji. Pokušala sam da prostudiram dešavanja u Jugoslaviji u to vreme i nastojala da što pre savladam jezik koji do tada nisam poznavala. U tom periodu je rođena moja ljubav prema jugoslovenskoj kulturi, poeziji i muzici – priča Sonja, starija kćerka Milice Stanišić
– Ta ljubav je, kada gledam iz ovog ugla, uvek postojala negde duboko u meni, a moj zadatak je bio da je otkrijem i prisvojim – objašnjava Sonja.
