DAVIDOVIC JEFTO, poslovni covek, aktivista u drustvenom zivotu srpske dijaspore. FA: s. Vera, poslovna zena; sinovi Stevan (1955) i Veljko. DOS: inzenjer po struci, radio u Pan Ameriken-u; dugo je aktivan u drustvenom i kulturnom zivotu pripadnika dijaspore u San Francisku i Kaliforniji; clan Kongresa srpskog ujedinjenja; predsednik Srpsko-crnogorskog literarnog i dobrotvornog drustva NJegos, San Francisko, SAD. A: zivi u SAD.
DAVIDOVIC LOLITA, glumica. R: 15. 07. 1961, Ontario, Kanada. OM: Branko Davidovic. ZA: filmska glumica; spiker Srpskog radio-casa, Los Andjeles, Kalifornija, SAD. DOS: sa glavnom ulogom u rimejku filma Ana Frank, ima u svom dosadasnjem glumackom bilansu 40 vecih filmskih rola; svoj prvi film, Razred snimila je 1983, zatim Predmet lepote, u JFK je igrala sa Kevinom Kostnerom, a u Jakes NJoman sa Polom NJumenom; potom igrala u filmovima Dodir, Santa Fe, Yungla, yungla i dr; TV seriju Mrtva tisina snimila je za kanadsku TV; samo u toku 1996. snimila je pet, a 1997. tri filma; za svoju ulogu u filmu zena u zatvoru nominovana je 1991. za glumacku nagradu ACE, a za ulogu u filmu Harcest of Fire nominovana je 1996. J: srpski, engleski. A: zivi i radi u Los Andjelesu, Kalifornija, SAD.
DALIPAGIC DRAzEN, sportski radnik – kosarkaski trener. R: 1951, Mostar, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina). FA: s. Sonja, dev. Pozeg, teniserka, ekonomista; d. Sanja, Davorin. ZA: igrao u kosarkaskim klubovima Lokomotiva, Mostar, Partizan i Crvena zvezda, Beograd, u italijanskom klubu Karera, Venecija i dr; kosarkaski trener u zemlji i inostranstvu (Italija). DOS: bio je clan Drzavne kosarkaske reprezentacije Jugoslavije; osvojio je srebrnu medalju 1976. na Olimpijskim igrama u Montrealu i zlatnu medalju 1980. na Olimpijskim igrama u Moskvi; na svetskim kosarkaskim prvenstvima osvojio je srebrnu medalju 1974. u Portoriku, zlatnu 1978. u Manili i bronzanu 1982. u Kolumbiji; na evropskim prvenstvima osvojio je tri zlatne medalje – 1973. u Barseloni, 1975. u Beogradu i 1977. u Lijezu, bronzanu 1979. u Italiji i srebrnu 1981; postigao u svojoj sportskoj karijeri i druge znacajne uspehe. NA: proglasen je 1977. najboljim igracem Evrope; 1978. najbolji sportista Jugoslavije; najbolji igrac Svetskog prvenstva u Manili, 1978; Zasluzni sportista Jugoslavije i dr. priznanja. A: zivi u Italiji i u SR Jugoslaviji – 11000 Beograd, Gramsijeva br. 2.
DAMEVSKI NADEzDA – videti pod zIVKOVIC.
DAMJANIC GOJKO, kompozitor i dirigent. OB: Studirao je matematiku na Beogradskom univerzitetu; diplomirao dirigovanje i kompoziciju u klasi profesora Kalahana na Berkli koleyu, Boston, Masacusets. ZA: dirigent gudackog orkestra Berkli koleya; asistent sefa Bruklejn simfonijskog orkestra, Boston. DOS: svoj muzicki talenat je usavrsavao u ostroj konkurenciji talenata iz celog sveta i uspeo da se upise i zavrsi kompoziciju i dirigovanje na Berkli muzickom koleyu; objavio je kompakt disk sa kompozicijom Predeli nestajanja Vuka Kulenovica; kao izvodjac, dirigent i kompozitor ulazi u svet profesionalne americke muzike. A: zivi i radi u Bostonu, Masacusets, SAD.
DAMJANOVIC SLAVKO, poslovan covek, aktivista Srpske narodne odbrane u Australiji. R: 04. 11. 1935, Kadina Luka kod LJiga, Srbija, Jugoslavija. FA: ozenjen, troje dece. OB: osnovno obrazovanje stekao u rodnom selu, a zanatsku skolu u Beogradu. ZA: 1960. se uselio u Australiju – radio na izgradnji infrastrukturnih objekata; 1972. otvorio sopstvenu firmu. DOS: afirmisan u radnoj i drustvenoj sredini; od 1961. je u Srpskoj narodnoj odbrani – clan Mesnog odbora za Sidnej i na svim drugim duznostima do predsednika Centralne uprave za Australiju od 1990; aktivan i u dr. oblastima zivota srpske dijaspore. A: zivi i radi u Australiji.
DAMNJANOVIC RADOMIR DAMNJAN, akademski slikar. R: 10. 12. 1936, Mostar, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina). OB: diplomirao i magistrirao slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti, Beograd. ZA: slobodni umetnik. DOS: izlagao samostalno u galerijama Grafickog kolektiva, Beograd, 1958; Studentskog centra, Beograd, 1976; u galeriji Multhipla, Milano, 1975; Studio Carla Ortelli, Milano, 1974; Civica, Modena, 1977; Galeria Studio 16/e, Torino, 1979; Kunsthale, Tibingen, 1979; Ingrid Dacic, Tibingen, 1991; Galeriji suvremene umjetnosti, Zagreb, 1981. i u Muzeju savremene umetnosti, Beograd, 1986 (retrospektiva); ucestvovao na izlozbi Dokumenta III, Kasel, 1964, Venecijanskom bijenalu, 1976. i na Bijenalu u Sao Paolu, 1979; publikacija Niceg suvisnog u ljudskom duhu 1978; zastupljen je u stalnim postavkama Bobura, Pariz, Stadtische Kunstgalerie, Bohum, Nacionalnog muzeja, Prag, Instituta za modernu umetnost Nirnberg, Muzeja u Sao Paolu, u kolekciji Peter Stuveysent, Amsterdam. NA: memorijalna nagrada Vanda Svevo, Sao Paolo, 1963; nagrada Nadezda Petrovic, Cacak, 1964. i 1986, Oktobarska nagrada Beograda, 1964, Nagrada I anala mladih, 1965, Nagrada na III trijenalu likovnih umetnosti, Beograd, Nagrada na II festivalu Arte video in Europa, Lokarno, 1981. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, italijanski. A: zivi u Milanu, Italija i Beogradu, Jugoslavija.
DANILOV VIKTOR, novinar, urednik i direktor muzeja. R: 30. 12. 1924, Farel, Pensilvanija, SAD. OM: Jozef; Ela, dev. Tominovic. FA: s. Toni, dev. Devi; d. Tomas, Djuan, Denis. OB: diplomirao novinarstvo 1945. na Drzavnom univerzitetu Pensilvanija, magistrirao novinarstvo 1946. na Northnjestern university, doktorirao 1964. na Kolorado univerzitetu. ZA: generalni direktor Muzeja nauke i industrije, Cikago; bio reporter i redaktor Chicago Daily Nenjs-a; reporter i urednik nocnog izdanja Pittsburgh Sun-Telegraph-a; 1962-69. direktor i urednik Industrial Research Oceanology International, a 1969-71. izdavac i urednik Industrial Ressearch Magazine; direktor za odnose sa javnoscu Instituta za tehnologiju Ilinoisa; nastavnik za novinarstvo Kolorado univerziteta; zauzimao vise savetnicko-nadzornih mesta u vladinoj sluzbi 1978-79, Nacionalne humanitrane zaduzbine, Nacionalne naucne fondacije i dr. DOS: afirmisan zurnalist i urednik vise listova i casopisa; autor vise publikacija, medju kojima Buducnost nauke i tehnologije, Nuklearna moc i Jug, Novi proizvodi i profiti, Korporacijska istrazivanja i profitabilnost, Presudan predmet rasprave u odnosima sa javnoscu, Putujuce izilozbe, Pocetak naucnog centra i dr; direktor programa za dodeljivanje subvencija mnogobrojnim muzejima, ukljucujuci i za 200-godisnjicu Americke revolucije, Izlozbu americkih pronalazackih genija; clan je Americkog udruzenja za unapredjenje nauke, Americkog udruzenja muzeja, Udruzenja naucno-tehnoloskih centara, ciji je predsednik bio 1975-76, Medjunarodnog muzejskog saveta i dr; uvrscen u vise americkih bibliografskih leksikona – Ko je ko u Americi, u trgovini i industriji, u obrazovanju, leksikonu Uspesnih ljudi, Imeniku americkih i britanskih pisaca. D: americko. J: engleski. A (poslovna): Museum of Science and Industry, 57th St. and Lake Shore Dr., Chicago, IL 60637, USA.
DANILOVIC PREDRAG, profesionalni sportist – kosarkas. R: 26. 02. 1970, Sarajevo, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina). OM: Milan; Vuka. OB: srednja turisticka skola, Beograd. ZA: igrac Kosarkaskog kluba Bosna, Sarajevo, pa beogradskog Partizana tokom 1987-92; potom odlazi u inostranstvo, gde je kao profesionalac igrao u Bakleru, i Kinderu u Italiji, a u NBA za Majami hit i Dalas u SAD, pa ponovo za italijanski Kinder; reprezentativac Jugoslavije. DOS: kao clan drzavne reprezentacije Jugoslavije odigrao 81. utakmicu i osvojio srebrnu medalju na Olimpijskim igrama 1996. u Atlanti i pet zlatnih medalja na evropskim prvenstvima odrzanim 1988. (u juniorskoj) i 1989, 1991, 1995. i 1997. (u seniorskoj reprezentaciji); osvajac Kupa Radivoja Koraca 1989, bio prvak Evrope u Partizanu 1992. i Kinderu 1998, prvak Jugoslavije i osvajac Kupa 1992. u Partizanu; bio je prvak Italije 1993/94/95. i 1998. (u italijanskim klubovima). NA: nosilac zvanja Zasluznog sportiste Jugoslavije 1992; proglasen Najboljim kosarkasem Evrope 1994. (po anketi mesecnika FIBA); imenovan avg. ’98. za ambasadora dobre volje SR Jugoslavije. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, italijanski. A: zivi u Italiji i u SR Jugoslaviji – 11000 Beograd, ul Dusana Vukasovica 67.
DANOJLIC MILOVAN, knjizevnik i knjizevni prevodilac. R: 03. 07. 1937, Ivanovci, Srbija, Jugoslavija. OM: Veselin, poljoprivrednik; Visnja, domacica. FA: s. Sanja, dev. Boskovic, profesor; d. Stefan (1992) i Borislav (1993). OB: maturirao 1957. gimnaziju, Beograd, diplomirao 1973. na Odseku za francuski jezik i knjizevnost na Filoloskom fakultetu, Beograd. ZA: 1964-66. knjizevni hronicar; 1967-68. urednik Kulturne rubrike Borbe; lektor za srpski jezik na Univerzitetu u Poatjeu, Francuska; spoljni saradnik Radio Pariza. DOS: autor zbirke pesama za decu Kako spavaju tramvaji, izdate 1959, Furunica-jogunica, 1969, Rodna godina, 1972, Basne i ludorije, 1991. i Pesme za vrlo pametnu decu, 1994; zbirke pesama Urodjenicki psalmi, 1957, Nedelja, 1959, Nocno prolece, 1960, Balade, 1966, Glasovi, 1970, Cistine, 1973, Grk u zatvoru, 1975, Put i sjaj, 1976, Rane i nove pesme, 1979, Misja rupa, 1982, Veciti nailazak, 1986, Cekajuci da stane pljusak, 1986, Tacke otpora (izbor pesama), 1990. i Zlo i naopako, 1991; knjige esejisticke proze O ranom ustajanju, 1972, Kako je Dobrisav protrcao kroz Jugoslaviju, 1977, Zmijin svlak, 1979, To, 1980, Brisani prostor, 1984, Dragi moj Petrovicu, 1986; ogledi Naivne pesme, 1976, Muke s recima, 1977, Ciscenje alata, 1982, Pisati pod nadzorom, 1987, Godina prolazi kroz avliju, 1992; roman Oslobodioci i izdajnici, 1997; prepevi i prevodi Brodskog, Siorana, Aragona, Paunda, Jejtsa, Himenesa, Klodela, Joneska. NA: Oktobarska nagrada Beograda; Zmajeva nagrada; nagrade Milos DJuric, Isidora Sekulic, Neven, Nasa Mina; Nagrada SANU iz Fonda B. Copica; orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom; Nagrada NIN za najbolji roman Oslobodioci i izdajnici, 1997. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, francuski. DO: da. A: Poatje, 31 Avenue R. Schuman, France; 11000 Beograd, Tomasa Jeza 16, Jugoslavija.
DEAR LJILJANA – videti pod PAVLOVIC.
DEVIC LJUBOMIR, omladinski aktivista srpske dijaspore. R: 04. 08. 1970, Arlev, Svedska. OM: Tomislav; Dana, dev. Scepanovic. OB: Gimnaziju St. Petri, Malme, humanisticka linija, klasicna varijanta, tri godine, zavrsio 1989; studira engleski i francuski jezik na Univerzitetu u Lundu. ZA: privremeni predavac u Osnovnoj skoli Vorbo Arlev, 1989-97; predsednik Omladinskog odbora pri Srpskom savezu u Svedskoj 1993-95; predsednik Odbora za informacije pri Srpskom savezu u Svedskoj 1993-96. DOS: kao predsednik Omladinskog odbora pri Srpskom savezu u Svedskoj, sa svojim saradnicima, osnovao Savez srpske omladine u toj zemlji; osnivac internog lista Pravo na rec Srpskog drustva Srbija – 92 iz Arleva, 1993; autor prvog srpsko-svedskog recnika, stampanog 1995. (planira se novo, dopunjeno i redigovano izdanje); stampao malu zbirku pesama 1996, a planira izdavanje nove zbirke; bio urednik Glasa Srba, novina Srpskog saveza; aktivan u svom drustvu Srbija – 92. D: dvojno – svedsko i jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, svedski, engleski i francuski. SL: Sv. DJordje. H: Internet, poezija, kolekcionarstvo. DO: da. A: Jacob Pers v. 1. 232 31 Arloev, Sverige; na Internetu: http: / / hem. passagen.se / cived.
DEVRNJA ZORA – videti pod CIMERMAN.
DEDIC DRAGO, slikar. R: 1937, Orahovo, Crna Gora, Jugoslavija. OB: skolovao se u Podgorici, Nisu, Prizrenu i Beogradu. DOS: slika i izlaze na brojnim samostalnim i grupnim izlozbama; sezdesetih godina odlazi u Pariz, gde prvi put samostalno izlaze 1973. u Galerie Lambert, zatim, takodje, u Parizu, samostalno izlaze 1974/75/77/78/88, u Londonu 1984/86, potom u Podgorici, Herceg Novom i dr; ucestvovao na grupnim izlozbama u Francuskoj, Americi, V. Britaniji, Belgiji, Italiji, Kanadi, Spaniji; ucestvovao na velikoj izlozbi Likovno stvaralastvo Srba u svetu, 1990. u Narodnom muzeju, Beograd. NA: dobio vise nagrada za slikarstvo u Londonu, Parizu, NJujorku. IM: 1967. A: 96, rue d’Alleray 75015 Paris, France; tel: 48-28-88-35.
DEJANOVIC DANA KRISTIN, direktor marketinga. R: 08. 01. 1958, Cikago, Ilinois, SAD. OM: Danijel Dejanovic; Doroti. OB: diplomirala reklamnu delatnost (ekonomsku propagandu) 1980. na Ilinois univerzitetu. ZA: direktor marketinga u Americkoj korporaciji za TV i komunikacije. DOS: uspesna poslovna zena u svojoj bransi i drustvenom zivotu; birana 1982. za Istaknutu americku mladu zenu. D: americko. H: poezija, muzika, putovanja. A: 157 NJoodnjay Dr., Jackson, Mississipi, MS 39206, USA.
DEKLIC DRAGUTIN (pseudonimi: KARLO, JAKOV, SAVIC VLADIMIR-SKIT), knjizevnik. R: 25. 07. 1915, Nerezine, na ostrvu Losinj, Austro-Ugarska (sada Hrvatska). OM: Blaz-Vlaho Deklic; Darinka, dev. Skutari Dabovic; oboje sluzbenici tadasnje austro-ugarske administracije. OB: osnovnu skolu, gimnaziju, Pravni fakultet i Muzicku akademiju zavrsio u Jugoslaviji, u koju se njegova porodica doseljava posle I svetskog rata; studirao u Italiji politicke nauke na Univerzitetu u Padovi i filmsku umetnost u Rimu; ima doktorat pravnih i politickih nauka. ZA: saradnik, novinar dnevnih listava Stampa, Pravda u Beogradu, njihov dopisnik iz Praga, Sofije i Barselone (za vreme spanskog gradjanskog rata); u Beogradu, urednik i izdavac casopisa Nasa zemlja i edicije biblioteke Novi horizonti; posle II svetskog rata radi kao sluzbenik UNRRA-e u Rimu; kod Saveznicke vojne uprave u Trstu, kao novinar i urednik; radi kod trscanske Finansijske direkcije; sad je penzioner i knjizevnik. DOS: njegov angazman se siroko rasprostirao – od zurnalizma, publicistike i knjizevnosti, poezije, pa sve do naucnog i politickog rada; kao student Beogradskog univerziteta, bio je u vodjstvima kulturnih studentskih udruzenja; kao delegat Udruzenja studenata izbeglica iz Istre bio na Svetskom omladinskom kongresu u zenevi, 1937; za vreme II svetskog rata odlazi u Crnu Goru, a zatim u Italiju; objavio zbirke pesama Intima, Beograd, 1939; Zemlja ne zna granice, Beograd, 1940; Razgovori s onu stranu dobra i zla, Gorica, 1963, a u Trstu – Novo jevandjelje po Isusu, 1968; Veliko bdenje u Badnjoj noci, 1970; Pesme Srbiji, 1970; Slovo rodu, 1978. i 1981; Il ljuinto vangelo (ital.), 1981. i Pozni uranak, 1988, Svedok – Il testimone (dvojez.) Napulj, 1987. i Elegije, Rijeka, 1990; iz oblasti nauke i istrazivacke delatnosti stampani su u Beogradu – Federalna drzava 1940. i Kuda ide Evropa? 1941, Budua e Pastrovichi nel periodo della dominazione veneta (ital.), Venecija, 1981, a u Trstu – Filozofija kao baza sociologije, 1983, L’autoljestione jugoslava (ital.), 1984, L’unitarismo jugoslavo (ital.), 1984, Nepoznati krlezijanci, 1986. i Unitarizam, ili za jedno novo jugoslovensko zajednistvo, 1989. D: italijansko. PR: n. srpska. J: srpski, italijanski, nemacki. A: zivi u Trstu, Italija.
DELIC VLADIMIR, poslovni covek. R: 10. 02. 1946, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Jovan; Marija Tomanovic. FA: s. Tanja, dev. Radosavljevic, poslovna zena; d. Dubravka, poslovna zena, Marija, student, Dina-Ivana, ucenik. ZA: od 1971. radio kao referent u Jugoimportu i SDPR, Beograd; od 1984-88. predstavnik GENEX-a u Kairu; od 1988. predsednik Unibros. DOS: veoma uspesan poslovni covek, koji vodi Unibros – medjunarodnu grupu kompanija na Kipru, Grckoj, SAD, V. Britaniji, Rusiji, Hong Kongu, Austriji, Kanadi. IM: 1984, r. porodicni. D: jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, ruski, nemacki. SL: Sv. Georgije. H: TV. A: P.O.Box 4713 Limassol, Cyprus.
DELIC DUBRAVKA, poslovna zena. R: 01. 07. 1971, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Vladimir; Tanja, dev. Radosavljevic. FA: s. Aleksandar Barac, arhitekt i muzicar. ZA: referent u Unibros Steel Co Ltd, Limassol; marketing menayer Unibros Fareast, Hong Kong; direktor Albagreka Ltd, Limassol. DOS: u izdanju Albagreka, u protekle tri godine izdato 20 knjiga za decu. IM: 1984. D: jugoslovensko. PR: n. jugoslovenska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski. SL: Sv. Nikola. K: dela Mese Selimovica. PE: Svilen konac. H: astrologija. DO: da. A: zivi na Kipru i u Beogradu – Jugoslavija; E-mail: dubiezalbagreka.com
DELIC M. YON, ekspert za finansije u penziji. R: 28. 09. 1930, Kinney, Minesota, SAD. OM: Toma; Marija. FA: s. Yuli Delic, umetnik; d. Majkl Yon, Ketlin M. Yonson, Tereza S. Gil. OB: diplomirao na Univerzitetu u Minesoti, BA stepen (filozofiju). ZA: penzionisani sluzbenik u Upravi zajednickih sluzbi (finansije). DOS: 1960-67. predsednik finansijske sluzbe Pioneer, Mineapolis, Minesota; 1967-93. u Udruzenju za ekonomski razvoj, zajednicke sluzbe Omaha, Nebraska; clan Medicinskog centra na Univerzitetu u Nebraski; clan Odbora direktora, Omaha; clan Odbora Midland bolnice i predsednik univerziteta (Omaha); prvi potpredsednik pravoslavne crkve Sv. Nikola, Omaha; clan americkog Crvenog krsta; clan Kongresa srpskog ujedinjenja (SAD), 1991-96, ranije blagajnik, cuvar trezora, kasnije predsednik; predsednik Odbora Fontonella Forest centra za prirodu; clan Odbora za investicije Investment Co. Institute. D: americko. DO: posetio Jugoslaviju 1972, 1981, 1985. i 1988. PR: n. americko, v. pravoslavna. J: engeski i malo srpski. A: 7 NJild Iris Lane, Fairvienj, N. C. 28730, USA.
DELIC TANJA, predsednik Fondacije The Pease. R: 24. 04. 1948, Seca Reka, Srbija, Jugoslavija. OM: Milos Radosavljevic; LJubica. FA: s. Vladimir Delic, poslovan covek; d. Dubravka (1971), poslovna zena, Marija (1976), student engleske knjizevnosti, Dina-Ivana (1989), ucenik. ZA: od 1968-72. radila u Saveznoj upravi carina, kao visi carinik u Dubrovniku, a od 1972-84. kao saradnik za informacije o carinskim, spoljnotrgovinskim i deviznim propisima u Saveznoj upravi carina u Beogradu. DOS: aktivno radi na organizovanju humanitarne pomoci i njenom prikupljanju i upucivanju najugrozenijima na prostorima negdasnje Jugoslavije; potpredsednik Kiparsko-srpskog drustva prijateljstva, Limasol, koje salje kontejnere sa humanitarnom pomoci; osnivac i predsednik Fondacije The Pease fund, koja finansira i obezbedjuje humanitarnu pomoc. IM: 1984, r. porodicni. D: jugoslovensko. PE: v. pravoslavna. J: srpski, engleski, ruski, arapski. SL: Sv. Georgije. K: dela D. Cosica. PE: Ko pokida sa grla djerdane. H: fotografija. DO: da. A: P.O.Box 4713, Limassol, Cyprus.
DELIC HELEN, videti pod BENTLI DELIC HELEN.
DEL MONAKO DRAGANA – videti pod JUGOVIC DRAGANA.
DEN TANA – videti pod TANASIJEVIC DOBRIVOJE.
DEPARIS VERA, bibliotekar specijalista. R: 27. 06. 1939, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Æivota Jakovljevic; Antonija. FA: s. Deparis Bernard, administrativac; d. Filip (1966), lekar, Benyamin (1969), sudija i Sesil (1974), student. OB: diplomirala 1962. na Filozofskom fakultetu, Beograd; 1968. Bibliotekarska skola, Pariz. ZA: od 1966-98. bibliotekar-specijalista u Bibliotheljue Nacionale de France, Pariz. DOS: prevela Jovana Ducica na francuski; prevela D. Didroa: Pisma Sofiji Volau na srpski; autor vise clanaka u listovima i drugih napisa/publikacija; osnivac i sekretar udruzenja Beseda koje okuplja bibliotekare slaviste. IM: 1961, r. porodicni. D: francusko i jugoslovensko. PR: v. katolicka. J: srpski, francuski, ruski. A: priv: 45 Rue du Val d’Or, 92210 St. Cloud, France; posl: Bibliotheljue Nacionale de France, LJuai F. Mauria, Service Slave 4/01, Paris, France.
DERETIC JOVAN, publicista. R: 08. 01. 1939, Orahovac, Jugoslavija
(sada Republika Bosna i Hercegovina – Republika Srpska). OM: Ilija;
Gospava, dev. Grubac. FA: s. Meris Deretic, dev. Blandin, profesor knjizevnosti. OB: studirao 1961-62. na Prirodno-matematickom fakultetu, Beograd; studirao 1964-66. na Texnickom koleyu, Pariz; studirao istoriju 1967-70, Lion; stekao doktorat prava (LLD) u Americi. ZA: radio 1966-97 u tehnickoj struci- inzenjering u raznim firmama u Francuskoj i Americi; poslednjih sest godina u Cikagu; bio vise od godinu dana urednik Amerikanskog Srbobrana. DOS: autor je Istorije Srba, prvi tom izasao 1975, a drugi 1977, Nica, na srpskom jeziku, knjige Zapadna Srbija, 1995, Cikago, na srpskom jeziku, i Serbi-narod i rasa-Nova Vulgata, 1996, Cikago; od 1975. objavio u svetu i Jugoslaviji veliki broj istorijskih clanaka; glavni predmet njegovog istrazivanja – otkrice srpske anticke istorije, koja ranije nije bila priznata – njegovi tekstovi govore o postojanju srpske anticke istorije od 2000 godina pre Hrista do 7. veka N. E. IM: 1963, r. politicki. D: Jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, ruski, francuski, sluzi se nemackim, italijanskim, latinskim, i starogrckim. SL: Sv. Jovan Krstitelj. K: Gorski vijenac, P. P. NJegos. PE: Ave Serbia, Ducic. H: sah. A: ziveo u Cikagu, SAD; preselio se u Jugoslaviju, 1997, Beograd, ul. Riste Stefanovica 19, Jajinci.
DESPOT SLOBODAN, publicista, sekretar Srpskog instituta u Lozani, prevodilac i publicista. DOS: preveo, pored ostalih, knjige Dobrice Cosica na francuski jezik; autor veceg broja polemickih napisa na francuskom jeziku kojima se suprotstavljao propagandi protiv srpskog naroda i odbrani sopstvenog identiteta. A: 10, Rue de Geneve C. P. 67, 1000 Lausanne 9, Suisse.
DIVAC VLADE, profesionalni sportist – kosarkas. R: 03. 02. 1968, Prijepolje, Srbija, Jugoslavija. FA: s. Snezana, glumica. ZA: igrao u Kosarkaskom klubu Elan iz Prijepolja, zatim u kraljevackoj Slogi i onda u beogradskom Partizanu; u Americi igrao u klubu Los Andjeles Lejkers, a sada igra u Sarlot Hornetsu. DOS: bio vise od 130 puta drzavni reprezentativac Jugoslavije i osvojio zlatne medalje na juniorskom prvenstvu sveta 1987. u Bormiju, na Evropskom prvenstvu 1989. u Zagrebu i 1995. u Atini, na Svetskom prvenstvu 1990. u Argentini, srebrnu medalju na Olimpijskim igrama 1988. u Seulu i 1996. u Atlanti, bronzane medalje na Svetskom prvenstvu 1986. u Spaniji i na Evropskom prvenstvu 1987. u Grckoj; u KK Partizan osvojio je sampionat Jugoslavije 1987/88, , Kup Jugoslavije i Kup Radivoja Koraca 1988/89; prvi je Srbin koji je igrao u finalu NBA lige; smatran je jednim od najboljih centara, kao i najboljim belim visokim igracem u NBA ligi u sezoni 1994/95; aktivan je u humanitarnim aktivnostima i donator je Decje klinike u Beogradu. NA: Svetska Srpska Zajednica mu je dodelila priznanje i titulu Viteza Srba Severne Amerike 1995; imenovan avg. ’98. za ambasadora dobre volje SR Jugoslavije. PR: n. srpska. A: zivi u SAD.
DIVIC JOSIF, univerzitetski nastavnik. R: 04. 06. 1930, Slavonska Pozega, Jugoslavija (sada Hrvatska). FA: s. Anica, dev. Pavlovic. OB: diplomirao 1958, i zatim doktorirao na Medicinskom fakultetu, Beograd; stekao 1964. diplomu iz psihijatrije McGill univerziteta, Montreal. ZA: profesor psihijatrije na Univerzitetu Otava. DOS: obavljao brojne poslove (demonstrator, predavac, psihijatrijski konsultant, docent i vanredni profesor i dr.) na Odeljenju za psihijatriju McGill univerziteta, Univerziteta Otava i u bolnicama; clan Asocijacije za vanbolnicke centre Amerike, Kanadskog psihijatrijskog drustva; clan saradnik Americke asocijacije za socijalnu psihijatriju; clan Izdavackog saveta psihijatrijskog casopisa Univerziteta Otava; autor mnogih publikacija, ukljucujuci i sestogodisnje vanredno proucavanje onih koji su preziveli manje strahove, aspekte socijalne psihijatrije i dr. A: kucna: 2 Beckenham Ln., Otanja, Ont, Canada; posl: Suite 604, 880 NJellington St., Otanja, Ont, Canada.
DIVIC SVETOZAR (BRACA), univerzitetski profesor. R: 31. 05. 1933, Nova Gradiska, Jugoslavija (sada Hrvatska). OM: Milos; Marija. FA: s. Ana Anita, dev. Popovic, arheolog/profesor likovne umetnosti; d. Milos, Zora. OB: diplomirani inzenjer geodezije, diplomirao na Beogradskom univerzitetu; magistrirao fotogrametriju na Gvelf univerzitetu, Kanada. ZA: profesor na Ryerson politehnickom univerzitetu, Kanada. DOS: autor publikacija koje se odnose na upotrebu fotogrametrije u kriminologiji i proizvodnji stereoortofoto mapa; bavio se sportom i bio plivacki sampion Srbije 1951-54; jedan od prvih clanova udruzenja yez muzicara Beograda, a kao profesionalni klavirista svirao sa svojim orkestrom u Beogradu i na Hvaru tokom 1950-65; sada svira u Torontskom orkestru kao amater. SL: Sv. Nikola. K: Red & Hot, S. Frederick Starr. H: yez muzika, politika, istorija. A: 400 NJalmer Road, apt. 2124, Toronto, Ontario, M4P 2X7, Canada.
DIVLJAK-AROK GORDANA, novinar i pisac. R: 1934, Stara Pazova, Srbija, Jugoslavija. OM: ucitelji (generacijama). FA: s. Ferenc Arok, sportski radnik. OB: diplomirala 1958. na Grupi za jugoslovensku knjizevnost i jezik na Beogradskom univerzitetu. ZA: odmah posle zavrsenih studija zaposlila se u dnevnom listu Dnevnik, Novi Sad, u kojem je radila tokom 1958-82, kao novinar, uglavnom u kulturnoj rubrici; bila urednik Kulturnog dodatka; od 1982. je u Australiji. DOS: autor velikog broja clanaka, reportaza i dr. napisa; objavila 1990. knjigu Mozda Australija, u izd. Knjizevne zajednice Novi Sad. IM: 1982 (privremeno), r. porodicni. PR: n. srpska. J: srpski, engleski. H: nema ekstravagantnih hobija. DO: da. A: zivi u Australiji.
DIVLJAN VLADIMIR, kompozitor, gitarista i vokalni solista. R: 10. 05. 1958, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Stevan, geolog; Mirjana. FA: s. Rut, dev. Deleon. OB: maturirao 1976. u VIII beogradskoj gimnaziji; diplomirao patrologiju i geohemiju 1981. na Rudarsko-geoloskom fakultetu Beogradskog univerziteta. ZA: bio je clan vokalno-instrumentalnog sastava Idoli 1980-84, zatim solista; reziser i kompozitor na SBS; urednik muzickog programa srpskog radija u Australiji; komponuje muziku za film, TV i dr. DOS: imao vise od 100 koncerata sa Idolima, 50 solistickih koncerata i vise jugoslovenskih turneja; snimio vise singlova, oko 18 LP ploca, kaseta i CD-a i nekoliko TV spotova; najpopularniji su albumi Odbrana i poslednji dani, sa Idolima 1982, Vlada i Gile, Roken rol za decu i Lutka koja kaze ne, sa S. Gojkovicem 1991; autor je muzike za film Crni bombarder 1992. NA: odlukom rok kriticara – najbolji kompozitor i instrumentalista, a Odbrana i poslednji dani najznacajnija JU-ploca; po izboru sedam evropskih magazina, VIS Idoli su 1983. cetvrta rok grupa Evrope. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, ruskim se sluzi. A: zivi u Australiji.
DIMITRIJEVIC VLADIMIR, publicista i izdavac. R: 1926. ZA: vlasnik izdavacke kuce L’Age d’Homme, Lozana, Svajcarska. DOS: preko 30 godina L’Age d’Homme postoji i uspesno radi; za to vreme, skoro 3000 naslova, u vise od 20 zanrova, izaslo je u izdanjima ove kuce, od filozofije, beletristike do filma i sporta; osim sto je medju vodecim izdavacima na francuskom jeziku, njena biblioteka Slovenski klasici, sa oko 500 knjiga, predstavlja najbomniji fond slovenskih prevoda na svetu; u njemu znacajno mesto pripada srpskim piscima – Ivi Andricu, D. Cosicu, M. Crnjanskom, A. Tismi, B. Pekicu, A. Popovicu, M. Kaporu, M. Danojlicu i mnogim drugim (vise od 200); od 1996. L’Age d’Homme pokrenula je izdavacku delatnost i u Beogradu, kao Nas dom, pod kojim imenom radi i podruznica u Moskvi; pored ove delatnosti, autor je velikog broja napisa o Srbima i njihovom polozaju u spletu zbivanja na prostoru bivse Jugoslavije i u Evropi, koji su objavljivani u Svajcarskojo i Francuskoj. NA: dobitnik je Vukove nagrade za 1991. godinu; na beogradskom Sajmu knjiga 1997. proglasen je za Izdavaca godine. IM: 1958. J: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, francuski… DO: da. A: zivi u Svajcarskoj.
DIMITRIJEVIC GORDANA, tehnolog zubarstva. R: 20. 03. 1952, Kraljevo, Srbija, Jugoslavija. OM: Svetozar Maksimovic; Vera, dev. Avramovic. FA: s. Slobodan Dimitrijevic, masinski inzenjer; d. Marina i Maja. OB: zavrsila Zubotehnicku skolu, Pozarevac; diplomirala na College of Dental Technollogy, Toronto. ZA: tokom 1977-80. radila kao zubni tehnolog u Singer Dental Lab., Toronto; od 1985. sopstvenik Singer Gordana Dental Lab., Toronto. DOS: angazovana u kulturnim, humanitarnim i drustvenim aktivnostima srpske zajednice u Torontu; predsednik je Srpskog kulturno-umetnickog drustva Oplenac iz Toronta, koje vec vise od 10 godina deluje s ciljem da igrom i pesmom ocuva i nastavi srpsku tradiciju na americkom kontinentu, ucestvujuci – pored ostalih – na mnogim priredbama i manifestacijama srpske zajednice u Kanadi i SAD; clanica je Udruzenja srpskih zena, Toronto; aktivno ucestvovala u organizovanju i prikupljanju humanitarne pomoci za ugrozene u otaybini preko crkve Sveti Sava u Torontu. IM: 1976, r. ekonomski. D: jugoslovensko i kanadsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski. SL: Sv. Nikola. PE: Srpkinja. H: citanje, folklor, sport. DO: da. A: 50 Knollvienj Cr., Toronto, ONT. M2K – 2E2 Canada.
DIMITRIJEVIC LAZAR, akademski slikar, knjizevnik, muzicar. R: 16. 11. 1935, Prilep, Jugoslavija (sada Makedonija). OM: Marko; Milica. FA: s. Eva, dev. Savulska, stomatolog; d. Marko, ucenik, Adam, ucenik, Sasa, muzicar. OB: Akademija likovnih umetnosti, sa postdiplomskim 1965; postdiplomske studije – Kraljevska akademija likovnih umetnosti 1968. Stokholm, Svedska. ZA: 1978-81. profesor M. F. Akademije za likovnu umetnost i muziku, Stokholm. DOS: najznacajnije samostalne izilozbe imao u galeriji Brinken, Stokholm, 1967; galeriji ULUS, Beograd, 1969; galeriji NJoodstock, London, 1969; galeriji Scandinavia, Stokholm i galerijama Doma omladine i ULUS, Beograd, 1981; jugoslovenskom KIC-u, NJujork, 1982; galeriji Salon-De Unga, Stokholm, 1990; grupna izlozba u Narodnom muzeju, Beograd, 1990; Gradskom muzeju, Stokholm, 1995; objavio dve zbirke poezije u Stokholmu, 1982. i roman Stokholmski praznik leta, 1994; na klasicnoj gitari je muzicki ilustrovao dva dokumentarna filma: u Sarajevu Na kamenu u Pocitelju, 1953. i u Stokholmu, Intermeco, dokumentarni film o zivotu Franciska Goje (Filmski institut), 1974. NA: Pocasno clanstvo Akademije Italije, Rim; Nagrada Saveta za kulturu grada Stokholma; Nagrada Drzavna i Svedske likovne akademije. IM: 1968, r. politicki. D: jugoslovensko i svedsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. neutralna. J: srpski, svedski, engleski, ruski, makedonski. A: u Stokholmu – Luntmakargatan 92, 11351 Stockholm; u Engleskoj – 43 St Georges Crescent, DA 12, 4 ar, Gravesend, Kent, England, U.K; tel: +1474/561-486.
DITRIH A. KAROL, Srpkinja rodjena u Americi. Veoma je angazovana u pobijanju negativne medijske slike o Srbima i u sirenju istine o srpskim interesima i borbi za njihovo ostvarivanje, narocito u intelektualnim i univerzitetskim sredinama. A: Mrs. Carol A. Ditrich, 1041 E. Circle Drive, NJhitefish Bay, NJI 53217, USA.
DOBRA ANICA, glumica. R: 03. 06. 1963, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OB: maturirala u Elisabethen Gymnasium, Frankfurt na Majni; diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti, Beograd. ZA: pozorisna i filmska glumica; clan Ateljea 212; slobodni umetnik. DOS: snimila vise od 20 filmova, oko 15 pozorisnih predstava, vise TV drama i nekoliko TV serija; zapazene su njene uloge u filmovima Gorana Markovica Vec vidjeno, Sabirni centar i Tito i ja; Bajicevom Crnom bombarderu; Slavicinom Kako je propao rokenrol, u filmovima E. Gintera Rozamunde, J. Bauera NJildfeur, Odermatovom NJachtmeister zumbur i dr, a pozorisne u predstavama Klasni neprijatelj, Mala (naslovna), Oluja, Urnebesna tragedija i dr; poslednjih desetak godina snimala u Nemackoj, gde joj je jedno od najnovijih ostvarenja uloga u filmu Jesam li lepa. NA: dobitnica Zlatne arene, 1987. u Puli; Carice Teodore, Nis, 1987. i 1993; Nagrade za zensku ulogu, 1988. na festivalu u Visiju, Francuska, Bayerischer Filmpreis, 1989. za najbolju mladu glumicu u nemackom filmu, Sterijine nagrade, 1991, nagrade Zoran Radmilovic 1991, Kristalne prizme 1993. i dr. priznanja. J: srpski, nemacki, ruski i engleski. A: zivi u Nemackoj i Jugoslaviji.
DOJCINOVIC PREDRAG, knjizevnik, knjizevni kriticar i prevodilac. R: 27. 06. 1964, Beograd. OM: Dejan, ekonomista i novinar;
Gordana, zdravstveni radnik. OB: maturirao Srednju medicinsku skolu 1982; studirao na Filozofskom fakultetu, Beograd. ZA : urednik u casopisima Vidici do 1987, Novi vidici, i Knjizevna rec 1986-91; strucni saradnik u IK Knjizevne novine 1989-90; gl. urednik casopisa Pismo, 1989-90; saradnik u institutu za kulturu i politiku De Bali, Amsterdam; saosnivac EX-YU PEN-a u Amsterdamu. DOS: autor zbirke poezije Mrvice, 1993; autor vise eseja, kritika i prevoda. J: srpski, engleski, holandski. A:; od 1990. zivi u Amsterdamu, Holandija i SR Jugoslaviji – 11000 Beograd, Heroja Milana Tepica 15.
DOR MILO (DOROSLOVAC MILUTIN), knjizevnik i prevodilac. R: 07. 03. 1923, Budimpesta, Madjarska. OB: maturirao u Beogradu, Srbija, Jugoslavija; studirao teatrologiju i romanistiku n
