Samohrana majka invalid Tanja Radonjić iz Kotraže svakog dana bije najteže životne bitke. Početak novog jutra već mesecima dočekuje sa strepnjom i mislima kako da preživi dan uz autističnog sina Đorđa koji boluje i od Kronove bolesti, a pored toga i uz svoje brojne zdravstvene poteškoće. Njen život odavno je popločan trnjem, a sa problemima više i ne izlazi na kraj. Lekovi za nju i Đorđa prevelik su izdatak, pa za sve ostalo poput namirnica i ogreva, moraju da trpe.
– Stalno se pitam šta sam Bogu zgrešila da se ovako mučimo, ali odgovor ne nalazim. Da budemo realni, ovo nije život već mučenje, ali nema mi druge. Moram sve da istrpim zbog Đorđa, majčinska ljubav ne poznaje granice. Teško je izaći sa njim na kraj, posebno u ovom periodu kad se ponaša poput malog deteta kome sam stalno potrebna da prinesem, odnesem, budem konstantno na usluzi. O agresivnosti je teško i govoriti. Nekada se bojim i da zaspim. Stalno sam na oprezu, ali to je moje dete, moja krv. Ne mogu ni da zamislim da ga dam u neku ustanovu, ne znam ni gde bi ga primili. To me proganja – ispričala je Tanja.
Njeno teško zdravstveno stanje dodatno joj otežava brigu o sinu. Postala je invalid kada joj je pre nekoliko godina odsečena desna noga zbog bolesti krvnih sudova. Tanjini zdravstveni problemi počeli su, kako kaže, bezazleno.
– Vremenom su se pojavili nesnosni bolovi, a tkivo na nozi je počelo bukvalno da se raspada. Život su mi spasli lekari amputacijom noge do kolena. U međuvremenu, zahvaljujući humanosti sveštenika Siniše Nikitovića koji je pokrenuo vajber grupu Dobri Samarićanin, prikupljena su sredstva za protezu koju koristim, ali koja mi pričinjava dodatne probleme jer mi ne odgovara zato što me žulja i otvara mi nove rane, koje su veoma opasne, pa je koristim samo kad moram. Ali, da mi nema nje ne znam kako bih funkcionisala. Ne bih mogla ni do prodavnice za najosnovnije da odem. Šta će biti sa drugom nogom, to samo dragi Bog zna. Najveća moja muka i briga jesu sin Đorđe i razmišljanje šta će s njim biti ako se meni nešto dogodi – očajna je Tanja.
I druga noga je u sve gorem stanju, a lekari još nisu odlučili da li će morati i nju da amputiraju.
– Ako je budu odstranili biću na još gorim mukama, u bespuću gde smo. Postoji rešenje da se tako nešto ne bi dogodilo, a to je specijalna čarapa koja iznosi čak 600 evra, o kojima mogu samo da sanjam. Pijem šaku skupih lekova, a neizvesnost zbog neplaćenih računa izaziva poseban strah. Račune redovno plaćam, ali u proteklih nekoliko meseci ne mogu jer onda nemam ni za lekove ni za hranu. Ne zna se šta je gore. Nije meni do mene, već do Đorđa. Zbog njega moram sve da istrpim. Ne znam ko bi ga posle gledao. Zato i ne dižem ruke od života, on je jedino što me drži i daje nadljudsku snagu – rekla je Tanja.
Žive od 200 evra
Život je bio lakši dok su živeli kao porodica sa Đorđevim ocem. Međutim, on ih je napustio, i od tada Tanja je svom sinu i majka i otac. Njih dvoje žive od oko 200 evra mesečno, koje Tanja dobija od države za negu sina, ali taj iznos je samo kap u moru svega onoga što im je potrebno.
– Samo za lekove u ovom trenutku mogla bih da dam celo to primanje, a od čega onda preživeti? Često zbog nedostatka novca neke lekove preskočim da kupim za sebe, ali ne i za Đorđa. Pošto živimo u ovom zabačenom kraju, za put do Čačka, do lekara, potrebno mi je najmanje 3.000 dinara, pa nekad živimo praktično od danas do sutra. Nemam nikog svog ko bi mi pomogao, a da radim nešto ne mogu jer sam invalid. Taj voz je odavno prošao, zajedno s mojom snagom da se izborim za sve – iskreno će Tanja Radonjić.
Hvala svima koji su uz nas
Kako kaže ova hrabra majka, da nije ljudi dobre volje ne zna da li bi uopšte sada bili živi.
– Nije prijatno moliti za pomoć. Da sam zdrava, ne bih birala, samo da zaradim. Ali kako nesreća nikad ne ide sama, uz Đorđevo loše stanje i moji problemi. Želela bih još jednom da zahvalim svima onima koji su mislili na nas i slali nam pomoć. Uvek znači i uvek odahnem makar na neko vreme, kada imam još neki dinar da kupim neophodno. Svaka donacija za nas je uvek bila zlata vredna – rekla je Tanja.
Kontakt za pomoć
Ko želi i može da pomogne Tanji da se izbori sa nedaćama koje su je ponovo zatekle, adresa je: Selo Kotraža, zaseok Pšanik, 32235, telefon: + 381 65 224 65 24, a broj tekućeg računa u Komercijalnoj banci: 205-9001020978600-25. Naravno, na usluzi je i Redakcija „Vesti“.
Чланак Da imamo bar za goli život се појављује прво на Vesti online.
