Težak životni usud samohrane majke invalida Tanje Radonjić iz Kotraže, koja svakog dana bije najteže životne bitke, istopio bi i najtvrđe srce. Uverila se u to i sama Tanja, budući da na njen vapaj, naši verni čitaoci nijednom nisu ostali ravnodušni.
Izuzetka nije bilo ni početkom 2021. godine, jer su za Tanju i njenog teško bolesnog sina Đorđa stigle dve vredne donacije. Jedna od Miše i Jelene Zarić iz Sidneja od 250 dolara, a druga od plemenite Rajke Tarlać, takođe iz Sidneja koja je za nju izdvojila 200 dolara, pored još 13 štićenika na koje stalno misli.
Obe donacije, uz tople reči podrške i želju da im krene nabolje, Tanja je primila na Badnji dan, što je kod nje izazvalo posebne emocije.
– Svakog dana se pitam šta će mi sutra doneti. Koju muku moramo Đorđe i ja da savladamo. Zato se iskreno i mnogo radujem kad shvatim da nisam sama u svemu tome i da negde tamo daleko neko misli na nas i istinski želi da nam olakša situaciju poput tih divnih duša sa drugog kraja sveta. Hvala im beskrajno. Isto tako želim da im dobri Gospod stostruko vrati. Želim im srećan Božić, zdravlje, mir i svu radost ovog sveta – poručila je Tanja Radonjić, pošto su se donacije našle u njenim rukama.
Ističe i da joj je u međuvremenu jedna dobra žena iz Novog Pazara uputila dar od 2.000 dinara, na kojima je takođe veoma zahvalna budući da već mesecima početak svakog novog jutra dočekuje sa strepnjom i mislima kako da preživi dan uz autističnog sina Đorđa koji boluje i od Kronove bolesti.
Njen život odavno je popločan trnjem, a sa problemima više i ne može da izađe na kraj. Lekovi za nju i Đorđa prevelik su izdatak, pa za sve ostalo poput namirnica i ogreva moraju da trpe.
– Kao i uvek do sada, biću sasvim iskrena, jer ovo u čemu smo Đorđe i ja, nije život već mučenje, ali nema mi druge. Moram sve da istrpim zbog njega, majčinska ljubav ne poznaje granice. Teško je izaći sa njim na kraj, posebno u ovom periodu kad se ponaša poput malog deteta kome sam stalno potrebna da prinesem, odnesem, budem konstantno na usluzi. O agresivnosti je teško i govoriti. Nekada se bojim i da zaspim. Stalno sam na oprezu, ali to je moje dete, moja krv. Ne mogu ni da zamislim da ga dam u neku ustanovu, a ne znam ni gde bi ga primili. To me proganja – ispričala je Tanja.
Njeno teško zdravstveno stanje dodatno joj otežava brigu o sinu. Postala je invalid kad joj je pre nekoliko godina odsečena desna noga zbog bolesti krvnih sudova, a zdravstveni problemi počeli su, kako kaže, bezazleno.
– Nisam ni mogla da naslutim da će moji povremeni bolovi prerasti u tako ozbiljne probleme. Vremenom su se pojavili nesnosni bolovi, a tkivo na nozi je počelo bukvalno da se raspada. Život su mi spasli lekari amputacijom noge do kolena. U međuvremenu, zahvaljujući humanosti sveštenika Siniše Nikitovića koji je pokrenuo vajber grupu Dobri Samarićanin, prikupljena su sredstva za protezu koju koristim, ali koja mi pričinjava dodatne probleme, jer mi ne odgovara zato što me žulja i otvara mi nove rane, koje su veoma opasne, pa je koristim samo kad moram. Ali da mi nema nje ne znam kako bih funkcionisala. Ne bih mogla ni do prodavnice za najosnovnije da odem. Šta će biti sa drugom nogom, to samo dragi Bog zna. I sada me muče bolovi u leđima i nozi, ali više mogu ni da se žalim – očajna je Tanja, kojoj je i druga noga je u sve gorem stanju. Lekari još nisu odlučili da li će morati i nju da amputiraju niti šta će dalje učiniti, a da je za Tanju najbolje rešenje. Na sreću, uz Tanju su plemeniti čitaoci “Vesti”, jedini koji su pored sveštenika Siniše imali sluha za njene muke, na čemu će im biti večno zahvalna.
Život od 200 evra
Tanja Radonjić i njen autistični sin Đorđe žive od oko 200 evra mesečno, koje Tanja dobija od države za negu sina. Nažalost, taj iznos je samo kap u moru svega onoga što im je potrebno.
– Samo za lekove u ovom trenutku mogla bih da dam celo to primanje, a od čega onda preživeti? Često zbog nedostatka novca neke lekove preskočim da kupim za sebe, ali ne i za Đorđa. Nekad praktično živimo od danas do sutra – iskreno će Tanja Radonjić.
Dobri ljudi jedina uzdanica
Kako kaže ova hrabra majka, da nije ljudi dobre volje ne zna da li bi uopšte sada bili živi. Dobri ljudi su joj proteklih godinu dana zato bili velika uzdanica.
– Nije prijatno moliti za pomoć. Da sam zdrava, ne bih birala šta ću da radim, samo da zaradim. Ali kako nesreća nikad ne ide sama, uz Đorđevo loše stanje i moji problemi. Želela bih još jednom da zahvalim svima onima koji su mislili na nas i slali nam pomoć. Uvek znači i uvek odahnem makar na neko vreme, kada imam još neki dinar da kupim neophodno. Svaka donacija za nas je uvek bila zlata vredna – rekla je Tanja.
Kako pomoći?
Ko želi i može da pomogne Tanji da se izbori sa nedaćama koje su je ponovo zatekle, adresa je: Selo Kotraža, zaseok Pšanik, 32235, telefon: + 381 65 224 65 24, a broj tekućeg računa u Komercijalnoj banci: 205-9001020978600-25. Naravno, na usluzi je i Redakcija “Vesti”.
Чланак Da krene nabolje се појављује прво на Vesti online.
