Krediti, rate, regresi… koga još to zanima u detinjstvu. Sve je mirisalo dobro na pragu puberteta, pa i kada se u njega ušlo. Malo pre toga, na samom početku, behu Blek Stena, komandant Mark, Teks Viler… veliki junaci stripova čije smo avanture gutali
S toliko malo godina i nije priličilo da baš pomno skeniramo te heroje i tražimo logiku u scenama stripa. Recimo, kako to da Blek Stena opali nekog u glavu i ovaj zaspi umesto da ga vode na previjanje ili da mu prilepe nešto da bi se zapečatila rana i zaustavila krv. Nismo se ni udubili u veliko pitanje u stripu o Zagoru, a ono je bilo: kako to da sekira ovog heroja, koja je obla kao jaje, seče sve pred sobom. Ko će se zamarati logikom kad si klinac? Partizanski heroji su nas zaobilazili i već su počeli da blede.
Onda je došao Brus Li, koji je još jače udarao od Bleka Stene. Dolazili smo kući krvavih ruku skidajući Brusove poteze sa čakama.
Pa fudbalski heroji… Bleki Bogičević, Petar Borota, Dule Savić. Finale Kupa šampiona u Beogradu između Ajaksa i Juventusa. Holandski navijači su nama klincima davali zastavice, a onim starijim Beograđanima mnogo ozbiljniju igračku – heroin. Posle Brusa Lija došao je Džon Travolta i počele su da te zanimaju devojčice. Trebalo je njih da privučeš, a ne više ortake iz kraja. Zato se kreće sa udarcima đonovima o podijum. Jer oni najbolji u diskoteci, kao Travolta, imali su i najbolje ribe.
Krediti, regresi, mesto na listi za dobijanje stana… To je bio svet matorih. Došli su rokenrol, pank, pravili smo bendove. Škola je bila dosadna i glupa. Iako su nam pričali da će nas pitati starost gde nam je bila mladost, nama je to bilo smešno. Jer starost je bila daleka i nešto što se prezire. Svi heroji su bili mladi. I naši heroji su odlazili mladi. Je.. š starost. Je.. š kredit, regres i mesto na listi za dobijanje stana. Život je predivan u Jugoslaviji i, ako hoćeš, uberi kola sa drveta, kao što je to rekao heroj (i još mlad) Aleks iz Paklene pomorandže“.
I u 1991. se još moglo disati. Zvezda u Bariju, Tvin Piks“ na televiziji, Ante Marković u Skupštini… Ali, uskoro je počelo da ropti. Crvena zvezda na šlemovima vojske koja brani srpstvo u Krajini i Slavoniji, ratni izveštaji sa nekog Tvin Piksa“ u Bosni ili Lici na televiziji, Slobodan Milošević u Skupštini.
Krediti, rate, regresi, mesto na listi za dobijanje stana… Sve to je ušlo u SF, a redosled je bio: čekovi, bezvredne plate i mesto u redu za mleko i hleb pred samoposlugom koja te podsećala te na zlatno doba kada si tu gutao eurokrem“ i koka-kolu“.
Sada je trebalo pregurati sve to i naći mesto na šlepu ili u pržionici kafe ako mesto uopšte postoji od toliko zainteresovanih. Raditi na šleperu je do jaja k’o nekada u Geneksu“. Fakultet koji si završio je besmislen. Dečko, šta ti znaš da radiš?“, pitanje koje ti postavlja šef gradilišta na Dedinju na koje si stigao lažući da možeš da budeš pomoćnik pomoćnika zidara da bi lepio fasadu na vili nekog krimosa.
Stigao te bedak u bioskopu. Petparačke priče“ u 1994. i u njima Travolta, koji je i dalje frajer, dok ga ti gledaš ogrnut u već ispumpanu mont“ jaknu. On izvlači crtu kokaina, a ti dim makedonskog partnera“.
I onda si se našao 5. oktobra pred Skupštinom. Ode i On (Milošević), a doći će Stonsi“. Ali, treba zaraditi za te Stonse“, a gde ćeš? Baš si imao sreće što si se uglavio u stranu firmu jer ne primaju oni tvoju generaciju. Traže se označeni u redovima vi ste mladi, ambiciozni, jak individualac“ koji je na prst u dupe sa timskim duhom. Do jaja je taj pojedinac.
Jedva se snalaziš. Podvaljuješ, a mogli bi te provaliti. Gde je tu pank dok drhtiš pred akaunt-pacovom u odelu i špicastim cipelama. Ležeran imidž je tog pacova. A ti si napet jer zavisiš od njega. Krediti, rate… Zato se treseš. Zašto si uopšte uzimao taj kredit? Nije to za tebe. Otplata – šta ako te otpuste? Okej, ima i za to rešenje. Video si onu ribu u reklami na televiziji koja priča o tome kako se boji da uzme kredit, a onda joj glas iz banke kaže da ne brine jer ima rešenja. Banka misli na sve, tvoje je samo da uzmeš kredit. Nemoj da si šmokljan.
Ženske iz tvoje generacije su ti tragične i nimalo te ne pale. Na obeležavanju mature gledaš nekadašnje lepotice kako seru o kreditima, ratama… Pitaju te je l’ ideš na čolu. One bi išle kada bi im neko dao za kartu jer su svu kintu spucali na matursku ekskurziju i matursku haljinu svoje lepotice. Nema kres-šeme sa tvojom generacijom. Svim tim nekadašnjim dobrim ribama sa sadašnjim statusom ocvale keve daješ pogrešan broj mobilnog i obećavaš im da ćete se čuti. Pale te mlade koleginice koje lažeš o godinama na kafi i koje ti registruju burmu i kapiraju da žicaš seks. A i seks je neizvestan zbog tog kredita, rata, mogućeg otkaza.
Ništa nije ispalo onako kako si zamišljao. Too old to rock’n’roll, too young to die.
