Nakon godinu i po dana vlasti DOS-a u Srbiji mogu se sa odredjenom sigurnošcu sumirati postignuti rezultati i predvideti buduci razvoj situacije. Kada su u pitanju rezultati, oni su daleko ispod ocekivanja- u tome se slaže najveci broj ne samo gradjana vec i mnogi u politickim vrhovima, pa i medju vodecim licnostima koalicije na vlasti DOS. Iako ovo pitanje zaslužuje detaljnu analizu navešcemo samo najosnovnije ocene:
– Umesto snažne finansijske injekcije Zapada dobijen je samo otpis ionako spornih kamata na osnovni dug Jugoslavije prema Pariskom i Londonskom klubu;
– Usled nepristizanja obecane spoljne ekonomske pomoci radi revitalizacije privrede, vlast je pribegla radikalnom oporezivanju ionako osiromašenih gradjana radi pribavljanja nekog minimuma sredstava za redovno podmirivanje postojecih obaveza kao što su plate, penzije, obaveze prema inostranstvu (uvoz gasa, struje i sl.), što je ne samo dovelo da naglog pada standarda gradjana vec i do paralisanja rada jednog broja preduzeca koja su ionako jedva preživljavala;
– Umesto rapidnog i ociglednog porasta došlo je naglog pada ionako niskog životnog standarda gradjana, do enormnog povecanja cena, održavanja nerealnog deviznog kursa koji ispumpava poslednje kucne devizne reserve gradjana, masovnog otpuštanja radnika, zastoja u proizvodnji u velikom delu ekonomskog tkiva zemlje, olakog i jeftinog, pre svega ekonomski neopravdanog prodavanja uspešnih preduzeca i , umesto saniranja postojeceg bankarskog sistema, do ukidanja najvecih banaka;
– Politicke i privredne reforme , obecane u predizbornoj kampanji, nisu ni na vidiku. Umesto toga, DOS je ne samo u potpunosti preuzeo prethodni sistem i instrumentarij vlasti, vec ga koristi još doslednije nego prethodna vlast. Zakoni koji su pre izbora kritikovani se sada dosledno primenjuju i ne menjaju, kampanja gradjanske neposlušnosti pre izbora je zaboravljena i nova vlast sada traži apsolutnu gradjansku poslušnost, umesto transparentnosti politickih procesa i odluka, vode se tajni dogovori, medjusobno i sa svetom, i o tome se niko ne obaveštava- neki put ni sam predsednik države.
– Umesto uspostavljanja ravnopravne i obostrano korisne saradnje sa svetom nastavila se praksa ucenjivanja, uslovljavanja i pritisaka prema SRJ (Srbija i Crna Gora) od strane SAD i njenih zapadnih saveznika.
– Umesto da SRJ , nakon rušenja prethodne vlasti, dobiju podršku u pogledu povratka Kosova i Metohije pod suverenitet Srbije i SRJ i prošire podrucje saradnje sa Republikom Srpskom , kao što to pokušavaju sa svim zemljama u okruženju, SAD i njeni saveznici vuku dalje poteze ka potpunom osamostaljenju KiM od Srbije i SRJ i vrše pritiske da SRJ odustane od svake saradnja sa RS; – Umesto da , kako se ocekivalo nakon rušenja prethodne vlasti, Srbija i Crna Goira, kroz demokratski dijalog i uvažavanje interesa obe republike, udju u još tešnju i efikasniju modernu državnu zajednicu ciji bi osnov bili istovetan etnicki koren, religija, jezik, simboli i istorijska bliskost, dolazi do još veceg stepena odvajanja, u cemu, opet, imaju znacajnu ulogu SAD i Zapadne zemlje. Postepeno se otvara i pitanje Vojvodine, a i neka druga teritorijalno-politicka pitanja u okviru Srbije;
– Umesto da nakon 05. Oktobra 2000. god. zemlja vodi svakako novu politiku, ali politiku ostvarivanja sopstvenih nacionalnih i državnih interesa, vlast panicno sprovodi sve naloge Zapadnih sila, cak suprotno ustavu zemlje i njenom dostojanstvu. – Umesto da nova vlast ipuni predizborna obe}anja i u politicki život Srbije uvede demokratiju ne samo retoricki, vec i u praksi, odluke DOS-a sprovode se preglasavanjem u Parlamentu, donošenjem nelegalnih uredbi i specijalnih zakona, uskracuje se medijski prostor neistomišljenicima, politicki protivnici se javno prozivaju, optužuju bez dokaza, drže u istražnim zatvorima preko roka i bez podizanja optužnice i sl.
– Umesto uvodjenja vladavine kvaliteta, profesionalnosti, sposobnosti i iskustva, uvedeni su, znatno više nego u vreme prethodnog režima, nepotizam, partisjka podobnost i voluntarizam;
– Umesto zajednicke borbe celokupnog DOS-a na sprovodjenju obe}anih reformi politickog i ekonomskog sistema, politickom scenom Srbije vladaju sukobi raznih frakcija DOS-a, od kojih je najaci sukob DS I DSS, skandali (Vuk Obradovi}, Momcilo Perišic i drugi), medjusobne optužbe pojedinih olidera DOS-a bez mere i ukusa, kriminal ne samo da se ne rešava nego i raste i dr. Sve prethodno nabrojano samo je deo mogucih ocena vladavine DOS-a u prethodnih godinu i po dana vlasti a moglo bi se još puno toga dodati. Sve izneto drasticno je smanjilo popularnost vladajuce koalicije iako mnogi gradjani još uvek veruju, ili žele da veruju, u obecanja koja su davana dok je aktuelna vlast bila u opoziciji. Kao posledica svega iznetog situacija se mnogo iskomplikovala, obaveze nakupile, mnoga ocekivanja izneverena i u prestojecem periodu se ovakvo stanje ne može dugo održati, u prvom redu zbog odredjene blokade sistema odlucivanja zbog sve jasnijeg i sve dubljeg sukoba izmedju DSS i DS.
Sa druge strane, nakon dugogodišnjeg lobiranja za osamostaljivanje Crne Gore Milo Djukanovic je bio „primoran“ od strane Zapadnih saveznika da prihvati odlaganje referenduma o samostalnosti Crne Gore i prihvati nastavak života u zajednickoj državi sa Srbijom još tri godine. Ocito je da Zapadu nije odgovaralo da u ovom momentu razreši pitanje konacnog statusa Crne Gore jer bi to moglo nametnuti, verovatno prerano, pitanje konacnog statusa Kosova i Metohije, pa i Republike Srpske. Zapad verovatno racuna da ce za tri godine toliko oslabiti Srbiju da ce bez otpora moci dovršiti njeno komadanje, kroz odvajanje Crne Gore, Kosova i Metohije, pa i Vojvodine. U svakom slucaju, uzmicanje pred pritiskom Zapada i odlaganje nezavisnosti donelo je i u Crnoj Gori nove tenzije i oslabilo koaliciju za njenu nezavisnost.
Novi odnosi i u Srbiji i u Crnoj Gopri, odnosno novi rejtinzi stranaka i podela uticaja, kao i nova uloga Savezne države, u svetlu promene nakon potpisa Sporazuma o novim odnosima Srbije i Crne Gore, namecu potrebu da se te promene odraze i kroz novu vladu koja bi, ovaj put, trebala više odražavati stvarne odnose snaga u obe republike. Sve navedeno ukazuje da ce neminovno u veoma bliskom narednom periodu biti nužni izbori u obe republike {to bi moralo da ima direktni odraz i na organe zajednicke države, ma koliko malo da je ima.
Šta ti izbori mogu doneti?
U Srbiji je pobednicka koalicija iz 2000. god. znatno izgubila na popularnosti. Pri tome se i podelila i realno je ocekivati da na predstoje}im izborima koalicije DOS nece biti, ili bar ne onakve kakva je bila 2000. god. Sa druge strane SPS, kao najaca opoziciona stranka, i dalje ne uspeva da se oporavi i bori se sa unutrašnjim problemima. Uprkos toga , rejtnig joj polako raste, ponajviše zbog razocarenja ucinkom DOS-a i ponašanjem njenih lidera, ali nedovoljno da u ovom momentu može objektivno pretendovati na povracaj vlasti. SRS ima svoje redovne glasace i sigurno ce , ako ništa drugo, jedan broj glasova oteti i SPS-u i DOS-u. SPO se polako vraca na politicku pozornicu ali nema se utisak da , za sada, može predstavljati ozbiljnog konkurenta za osvajanje vlasti, pa ni u bilo kojoj koaliciji. Druge stranke su, cini se, marginalne.
U Crnoj Gori i dalje opstaje podela koja ce se iskazati i na predstojecim izborima na kojima ce pobednik opet biti odlucen u finišu. Bilo kako bilo politicka podela javnosti Crne Gore bice dugotrajna.
Iz prethodno iznetog je vidljivo da }e buduci izbori u Srbiji doneti ipak novi kvalitet a to je neminovna podela vlasti. Teško je ocekivati da ce sadašnja vlast moci ovako lagodno, kao do sada, da radi šta ho}e i da nikoga ne uvažava. Najverovatnije ce najveci broj glasova dobiti DSS, ali }e to biti minimalno iznad DS i SPS, pri cemu ce jedan broj glasova odneti SRS i SPO. S obzirom da, kako stvari sada stoje, bilo kakva koalicija u trouglu DSS, DS, SPS nije realna, jer su DSS i DS u otvorenom sukobu a nijedna od njih ne želi da udje u koaliciju sa SPS iz ideoloških (DSS) i programskih (DS) razloga, bice veoma teško oformiti novu vladu Srbije. To može izazvati dugotrajnu nestabilnost na politickoj sceni Srbije, blokade pri pokušajima formiranja vlade, njihove ceste padove, paralizu rada državnih organa i još vecu degradaciju zemlje na unutrašnjem i spoljnjem planu. Kada je u pitanju Crna Gora, aktuelne podele ce najverovatnije ostati što ce izazvati paralizu rada Republike u mnogim oblastima. Ovakva situacija u obe republike rezultirace i teškocama u formiranju zajednickih organa novoustrojene zajednice Srbije i Crne Gore, paralizom rada njenih organa što ce samo, još više, u prvi plan staviti spoljno mešanje Zapada i arbitriranje u unutrašnjim stvarima zemlje. Nastavice se dalja razgradnja države i njenih organa, slabljenje ekonomije i finansijske moci zemlje u celini, proširice se i narasti nezadovojlstvo gradjana, radnika i sindikata i treba ocekivati masovne socijalne nemire. Takva situacija bi}e samo još jedan izgovor da Zapad izbegne da finansijski podrži zemlju da izadje iz krize koja }e biti sve veca i dublja. Urušavanje države i njenih organa samo ce podstaci separatiste na Jugu Srbije, na Kosovu i Metohiji , u Vojvodini, a možda i u Raškoj, da pokušaju da otrgnu neki deo teritorije Srbije. Republika Srpska ce biti pod nevidjenim pritiscima da revidiranjem Dejtonskog sporazuma nestane i utopi se u BiH pod Muslimanskom dominacijom. Ovakav sled zbivanja je veoma realan ali ne i neminovan. Do drugacijeg razvoja može docI u dva slucaja- ako na predstojecim izborima budu drugaciji rezultati od predvidjenih: ili ukoliko na globalnom medjunarodnom planu dodje do krupnih promena odnosa snaga što bi i na našem podrucju otvorilo mogucnost drugacijeg razvoja situacije. U svakom slucaju, sagledavajuci sve objektivne cinjenice, teško je u doglednom periodu ocekivati bilo kakav napredak kako u samoj zemlji tako i u njenim odnosima sa svetom vec, naprotiv, još vecu politicku, ekonomsku i socijalnu krizu.
