Iako je za placanje dospelo više od 821 miliona maraka ekstraporeza, od preduzeca je naplaceno samo 97,5 miliona.
Da li su i poreznici u Srbiji odgovorni što se oporezivanje negdašnjih ekstraprofitera, posle gromoglasnih najava i jednogodišnje primene, skoro svelo na ono „mnogo buke..“.
Naime, guverner Narodne banke Jugoslavije Mladan Dinkic je, u „Ekspresu“, izneo utisak da ni Republicka uprava javnih prihoda „nije imala snage i strucnjaka koji bi porez revnosnije i znatno brže naplacivali“.
Istina, guverner je dozvolio da „možda nije bilo ni politicke volje da se naplata ucini efikasnijom“.
S voljom ili bez nje, RUJP svojim podacima kao da guverneru daje za pravo. Iako je donedavno bezmalo 758 miliona maraka razrezanog ekstraporeza bilo dospelo za naplatu – naplaceno je nepunih 111 miliona maraka. Istovremeno, postupak prinudne naplate pokrenut je svega u 111 slucajeva, ali je, još, blokada racuna bila delotvorna skoro samo u slucaju Astrabanke: u ukupno prinudno naplacenih 58,5 miliona maraka, 57,8 miliona naplaceno je upravo od likvidirane banke porodice Karic.
Ispravke i stecajevi
Doduše, i RUJP bi mogao da uzvrati guverneru: u odnosu na preliminarne podatke, objavljene u julu prošle godine, sa milijardama maraka kao osnovama za oporezivanje, NBJ je od septembra do kraja godine više puta dostavljala izmenjenu dokumentaciju kojom je, u 124 slucaja, umanjena poreska osnovica za 240,4 miliona maraka.
Zatim, samo od sedam banaka koje su u stecaju, trebalo bi naplatiti blizu 292 miliona maraka ekstraporeza. Najveci dužnik je Beobanka (više od 120 miliona maraka), pa Investbanka (77 miliona maraka), Beogradska banka (56 miliona maraka)…
Ova potraživanja su prijavljena, ali…
Postupak prinudne naplate onemogucen je, navode u RUJP-u, i kod jednog broja poreskih obveznika kod kojih je u toku postupak privatizacije: Ministarstvo za privredu i privatizaciju i Agencija za privatizaciju tražili su da se ne blokoraju racuni „Nevene“ iz Leskovca (121.000 maraka dugovanog ekstraporaza), novobecejskog „Poleta“ (4,9 hiljada maraka duga), leskovackog „Zdravlja“ (kome je prvobitni porez od šest miliona maraka, posle žalbe, sveden na 436,8 hiljada maraka), šabacke „Zorka- Farme“ (iako je postupak utvrdivanja ekstraporeza za ovu firmu obustavljen sredinom marta), beogradskog „Beopetrola“ (ukupan dug 33,5 miliona maraka), apatinskog „Jedinstva“, „Hipola“ iz Odžaka, valjevske „Stefil kompanije“ i mladenovacke „Keramike“.
Njihov porez od 31,5 miliona maraka bice, obecali su iz nadležnog ministarstva, izmiren u toku privatizacije…
Pa, kada se zbroje dugovi banaka koje su u stecaju i preduzeca koja se privatizuju, više od 40 odsto dospelog ekstraporeza od pravnih lica je „na cekanju“.
Za ostale, sa izuzetkom Astrabanke i nekoliko relativno sitnijih dužnika, poreznici zaista nisu trenirali strogocu: cak i u pokrenutoj prinudnoj naplati 820.000 maraka ekstra poreza od „Dibeka“, uprkos prici o blokadi racuna i povezanih firmi, do kraja maja nije bio naplacen ni pfenig!
Od „Stankoma“ je prinudno, u nenovcanim sredstvima naplaceno 4,5 miliona maraka – ostalo im je da izmire još oko 9,7 miliona kamatama uvecanog duga. Mnogim poljoprivrednim preduzecima i zadrugama obustavljeni su postupci, ali je Zemljoradnickoj zadruzi u Lajkovcu ispostavljeno 7,6 miliona maraka kao cena ranijih privilegija. Za taj iznos pokrenut je i postupak prinudne naplate, ali ni ovde, do kraja maja, nije ništa naplaceno.
Prinudna naplata pokrenuta je za 13,5, odnosno 6,5 miliona maraka dugujuceg ekstraporeza „Uljarica“ i „Uljaricakoopa“ iz Beograda, ali ni tu nije bilo naplate. Prinudna naplata je „na cekanju“ i kad RK Beograd (za dug od 15,9 miliona maraka) i kod „Elektrona“ (5,4 miliona maraka) jer su oba dužnika – u stecaju.
Prinudna naplata do pre mesec dana ostala je bez efekta i kod „Jumka“ i „Koštane“ iz Vranja (za milion, odnosno 1,5 miliona maraka duga).
Ubedljivi žalioci
Cukarickoj šecerani samo raste kamata na prvobitni dug od 27,8 miliona (krajem maja narastao na 34,4 miliona maraka), rakovickom DMB-u takode (dug 27,2 miliona maraka). Vršackim vinogradima se još knjiži samo osnovni dug od 20,7 miliona maraka, kao i šabackoj Šecerani (13,3 miliona maraka) i Sistemu „Ivo Lola Ribar“ (ekstraporez 23 miliona maraka). Njima, kao i stotinama preduzeca sa podužeg spiska (sa 1.229 naziva firmi) obveznika jednokratnog poreza na ekstradohodak još nije obracunata ni kamata na dug kome je rok placanja odavno istekao.
Neki su, doduše, bili ubedljivi u žalbi na prvobitno obracunat porez: „Galenika“ AD je 63,7 miliona svela na 1,7 milion maraka poreza, a zemunski „Navip“ je umanjio skoro ceo porez (29,7 miliona sveo na 6,7 hiljada maraka). „Simpu“ je „skresano“ 18,5 miliona maraka (sa 24,9 svedeno na 6,3 miliona maraka), „Hemofarm“ je prepolovio porez (smanjenje 781.000 maraka), Vujici iz Valjeva žalbom su umanjili trecinu poreza. „Stankom“ je prvobitni 21 milion žalbom smanjio na 13 miliona maraka…
A neki su, kao kruševacki „Trajal“, EI televizija, ABC produkt, URO „Tri grozda“ ili „Lutra agrar“ i još desetine drugih, ubedili poreznike da nisu bili privilegovani niti su se time okoristili, pa je postupak protiv njih obustavljen.
I tako, mnogi su oglašeni ekstraprofiterima, ali ih to još ništa ne košta, pa su se stotine obveznika svele na desetine platiša: vec pomenuta Astrabanka, od koje je naplaceno 69,6 miliona maraka, i ni 30 miliona maraka od svih ostalih – „Stankoma“, „Simpa“, Pinka, Delte M, „Galenike“, Fabrike duvana Niš, Deltika… Sve u svemu, od razrezanih i dospelih 821 miliona maraka koja je trebalo da plate ekstraprofiteri medu firmama, do kraja maja stiglo je 97,5 miliona maraka. Cijom voljom ili nevoljom – teško da ce se ikad tacno utvrditi.
