ZAHTEVI NEMAčKE SRBIJI 2013.
* Reformisati pravosuđe, u toj oblasti uložiti dodatne napore
* Otkriti i goniti počinioce paljenja Ambasade Nemačke, nije otkriveno ko stoji iza napada, nije podignuta optužnica
* Pomirenje u regionu. Beogradski zvaničnici da ubuduće koriste pojam genocid u Srebrenici
* Potpuno sprovođenje dosadašnjih rezultata u dijalogu Beograda i Prištine o integrisanom upravljanju granicama na severu.
* Paralelne institucije. Traži se ukidanje.
* Beograd da utiče na Srbe na severu da promene svest kako bi ovi prihvatili da su im Euleks i Kfor prijatelji.
* Jasno vidljiva volja za normalizaciju odnosa s Kosovom s perspektivom da Srbija i Kosovo budu punopravne članice EU. Ta perspektiva mora da bude u obliku Sporazuma o dobrosusedskim odnosima
ZAHTEVI AUSTROUGARSKE SRBIJI 1914.
* Da spreči izdavanje publikacija koje podstiču mržnju i neprijateljstvo prema Austrougarskoj
* Da raspusti organizaciju Narodna odbrana i druge koje učestvuju u propagandi protiv Austrougarske.
* Da iz javnog obrazovanja ukloni sve što bi moglo da služi ili služi za podsticanje propagande protiv Austrougarske
* Da iz vojske i administracije ukloni oficire koji su krivi za propagandu protiv Austrougarske, a imena oficira dostavila bi vlast Austrougarske
* Da prihvati učešće austrougarskih organa vlasti u suzbijanju subverzivnih delatnosti protiv Austrougarske na teritoriji Srbije
* Da preduzme sudski postupak protiv saučesnika Sarajevskog atentata, uz pomoć i uputstva austrougarskih organa
* Da uhapsi dve imenovane osobe koje su upletene u atentat po istrazi koju je sprovela Austrougarska
* Da spreči nelegalni prenos oružja preko granice
* Da uputi Austrougarskoj objašnjenja povodom izjava visokih srpskih zvaničnika, koji su izrazili neprijateljstvo prema Austrougarskoj
* Da bez odlaganja obavesti Austrougarsku o ispunjavanju ovih obaveza
Ultimatum od sedam tačaka koji su u Srbiju doneli nemački parlamentarci predstavlja kontinuitet nemačke politike prema Srbiji, koja je kroz ceo dvadeseti vek zasnovana na ucenama, smatra pisac i narodni poslanik Siniša Kovačević.
Istoričar Radoš Ljušić za Novosti kaže da u aktuelnom dokumentu ima i nešto gore nego u onom iz 1914. – Sada traže promenu granica, ali i promenu svesti Srba na severu Kosova.
Naime, u jednoj od sedam tačaka nemačkog ultimatuma navodi se da bi Beograd trebalo da utiče na promenu svesti Srba na severu pokrajine, kako bi shvatili da su im Euleks i Kfor prijatelji.
– To je demokratski fašizam. Ovakav zahtev nezabeležen je u istoriji sveta. Nečuveno je da se traži da se promeni svest jednog naroda o istorijskoj tradiciji. Prvi put se suočavam sa ovakvom sintagmom – ističe Ljušić.
On ovaj zahtev ocenjuje kao najteži od svih, pošto zadire u nacionalno biće srpskog naroda. Traži se da Srbi više ne budu Srbi.
– Pred Prvi svetski rat isporučeni su zahtevi koji su se mogli smatrati kršenjem integriteta i suvereniteta, a sada nam traže više od toga – da priznamo Kosovo i da se Srbi sa severa odreknu Srbije i srpstva i prihvate nešto sasvim drugo. O svemu drugom moglo bi da se pregovara, osim o ovome – navodi Ljušić.
I Siniša Kovačević oštro kritikije odnos jedne od vodećih evropskih država prema Srbima:
– Nemci od nas traže samo dve stvari – da promenimo svest i da promenimo granice. Svi ostali uslovi proizilaze iz ova dva. Uvredljivo je.
Kovačević naglašava da smo od Nemačke navikli na ultimatume i uslovljavanja i da je to princip po kome oni funkcinišu prema Srbiji još od vremena Austrougarske koja je bila nemačka država.
– To je izostalo jedino 1941. godine. Tada su nas napali bez ultimatuma – podseća Kovačević i napominje da Nemačka vodi ultimativnu politiku i prema drugim državama.
– Pogledajte Kipar, Grčku, Bugarsku… Ova Evropa je četvrti rajh, ako se izuzmu Francuska i Velika Britanija koja je na pragu da izađe iz Evropske unije, – nedvosimislen je Kovačević.
Radoš Ljušić uočava da sam tekst koji su doneli nemački parlamentarci nema ultimativnu notu, ali traži više nego bilo koji ultimatum:
– Nijedna samostalna i nezavisna država ne bi prihvatila te uslove. Nemci nam govore kako ćemo regulisati odnose sa BiH i kako ćemo se odrediti prema Srebrenici. To ne može niko da određuje jednoj suverenoj državi. To zavisi od nas, a ne od sveta.
I profesor Darko Tanasković vidi mnogo sličnosti sa događajima iz 1914. godine. Analizirajući zahteve od pre sto godina i ove danas navodi:
– Zanimljiv je, recimo, komentar uz zahtev broj dva u kome se traži vidljiv napredak u otkrivanju i gonjenju počinilaca paljenja nemačke ambasade 2008. godine i konstatuje da još nije otkriveno ko stoji iza napada i optužnica nije podignuta. Ako nas pamćenje ne vara, četvrti zahtev iz ultimativne note Austrougarske Srbiji iz 1914. takođe se odnosio na neku sudsku istragu. A onda i ono čuveno ko stoji iza…
Zahtev broj pet odnosi se na početak uklanjanja paralelnih struktura u bezbednosnom aparatu i upravi na severu Kosova. I 1914. se zahtevalo rasturanje društva Narodna odbrana, udaljavanje iz vojne i uopšte administrativne službe nekih oficira i činovnika, kao i otpuštanje i strogo kažnjavanje činovnika u pograničnoj službi kod Šapca i Loznice…
S druge strane, čedomir Antić, lider Naprednog kluba, smatra da i nije jednostavno povući istinske paralele između austrougarskog ultimatuma 1914. godine i sadašnjih pritisaka Nemačke na Srbiju:
– Pre stotinu godina uslovi i odnosi su bili drugačiji. Austrougarska je bila nedemokratska imperija koja je težila da pokori slobodnu Srbiju i od Balkana stvori kolonijalni posed. Svet je bio oštro podeljen i pošto je Srbija diplomatski uspela da nadigra Austrougarsku ona je bezuspešno pokušala da je osvoji. Time je pružila priliku Nemačkom Carstvu da započne Prvi svetski rat. danas demokratska Nemačka nastoji da u miru potvrdi svoju dominaciju na Balkanu i u EU.
Jedino što je slično, navodi Antić, jeste osionost Nemačke:
– Mačiji sadizam prati petnaest godina dugo mrcvarenje Srbije, bez ponude ozbiljnijeg kompromisa. Taj sadizam generiše određena potreba nemačke politike da prevaziđe svoje frustracije iz 20. veka. Srbija se tu slučajno, ali veoma zgodno, našla sa svim svojim slabostima.
Antić dodaje da Namačka i Srbija do 1914. nisu bili neprijatelji i da su neprijateljstvo donele austrougarske imperijalne aspiracije i Hitlerova mržnja prema Srbima.
– Tokom proteklih dvadeset i tri godine očigledno je da je Nemačka našla svoj put ka vojnoj i imperijalnoj moći – ranije je imala samo ekonomsku i političku – pre svega zahvaljujući odnosu prema srpskim krajevima (Srbija/KiM, BiH, Crna Gora). Tu je i činjenica da Nemačka samo prema Balkanu nije preuzela tvrde obaveze koje je prihvatila kad je reč o Poljskoj, češkoj i u izvesnoj meri Francuskoj – kaže Antić.
On smatra da je nastup nemačkih političara i parlamentaraca, ako i zanemarimo ratove iz devedesetih, tokom protekle tri godine, sramotan i nedostajan jedne demokratske države, posebno kada ona ima teret teških zločina prema srpskom narodu iz dva svetska rata.
Antić ocenjuje da je insistiranje na potpunom poniženju Srbije i doslednom pretvaranju administrativne linije u međudržavnu granicu samo pretekst da nam tako u budućnosti budu oteti Vojvodina, Novi Pazar i verovatno istočna Srbija.
– Sa podelom Kosova taj model razaranja Srbije bio bi obesmišljen – uveren je naš sagovornik. – Cilj je da oblast koju su SAD i Nemačka ojadili (nove države od Bihaća do Bitolja) bude usitnjena i onesposobljena da bude deo ravnopravne evropske porodice naroda.
Srbi sa severa ogorčeni su ultimatumom i nastupom nemačkih parlamentaraca.
– Kako da promenimo svest? Da se odreknemo kuća, njiva, grobalja… pita Dragiša Milović, načelnik opštine Zvečan:
– Nikada se ne možemo odreći identiteta, istorije, državnosti, Srbije… Ne želimo i ne možemo da budemo Kosovari. Mi smo Srbi.
Milović smatra da zahtev u kome se traži da Srbi sa severa promene svest, govori o tome koliko Nemci žele da ponize Srbiju i srpski narod:
– To je rezultat nekih njihovih frustracija iz prošlosti. Njihov odnos prema Srbima je ponižavajući i ispod svakog nivoa.
SIMBOLIKA VIDOVDANA
Odluka o tome da li će Srbija dobiti datum za početak pregovora sa EU mogla bi biti saopštena na Vidovdan. Na ovaj praznik izvršen je i Sarajevski atentat 1914. Ima li u tome neke simbolike i da li je to moguće povezati?
– Simbolika je uvek tu, ponekad je slučajna – kaže čedomir Antić.
– Ipak, potpuno su očigledne neuviđavnost nemačkih elita i njihova bahatost prema Srbiji. Odnos prema Srbiji je veoma loš. Međutim, pošto su EU i Nemačka podstakle i pomogle promene u Srbiji 2012. verujem da sada pomažu našim vlastima nudeći premalo. Posle će ponuditi nekakvu simboliku, koja bi ovde uz određeni trud mogla biti slavljena kao uspeh i omogućiti novi kredit finansijski zavisnom društvu…
ZNAčAJ BONDSTILA
Ljušić ističe da je najvažnija stvar, koje nema među nemačkim zahtevima, baza Bondstil.
– To je najveća baza u Evropi. Amerikanci su je prepustili Nemcima koji u nju smeštaju svoje vojnike. Bondstil određuje sudbinu Kosova. Pitanje ko će njime upravljati je najvažnije pitanje. Zato je Nemačka toliko zainteresovana za Kosovo – kaže Ljušić.
(Ljiljana Begenišić – Novosti)
