Juče je bio 20. oktobar, decenijama slavljen kao dan kada su partizanske jedinice, pod komandom Peka Dapčevića, i Crvene armije, pod komandom generala Vladimira Ivanoviča Ždanova, oslobodile Beograd 1944. Skromno podsećanje na taj dan u glavnom gradu Srbije samo je jedan od dokaza o društvenom zaboravu značenja antifašističke borbe u srpskoj istoriji. Nije čudo da se Rusi žale što su izbačeni slavni sovjetski maršali iz imena beogradskih ulica, pa je na tu temu navodno čak i Putin propitivao Tadića. Dan pobede, 9. maj, proteklih godina u Srbiji zaslužuje simboličnu pažnju, dok Moskva tim povodom upriličava vojnu paradu. Pobedu nad fašizmom redovno obeležavaju i u Parizu, iako 9. maj više od 20 godina nosi i novu simboliku – narodi Evropske unije slave ga kao dan stvaranja velike zajednice evropskih naroda; neke od novopridruženih članica EU iz bivšeg komunističkog bloka, poput Slovenije, na račun novog praznika „zaborave” da na isti datum slavljeničkom feštom podsete i na poraz fašizma. U Beogradu odjekne poneki počasni plotun, položi se nekoliko venaca na spomenike…
Srbija, za razliku od drugih država, više ne obeležava dan ustanka, koji je Slovenija, međutim, zadržala. U Srbiji se ne obeležava ni 27. januar kao međunarodni Dan sećanja na žrtve holokausta. Pre dve godine je ceo svet slavio 60-godišnjicu pobede nad fašizmom, a nešto ranije i jubilej savezničkog iskrcavanja u Normandiji, ali na te svečanosti srpska vlada nije delegirala svoje veterane. Povodom jubilarnog Dana pobede 2005. godine Rusija je odlikovala srpske borce, kad ih se već nije setila matična država.
Nova, demokratska Srbija postavila je pripadnike i borbu Jugoslovenske vojske u otadžbini te četnički pokret u novi istorijski kontekst, lišivši ih epiteta izdajnika kojim su bili žigosani u vreme prethodnog režima. Što je u redu. Međutim, nije li transformacija društvenih vrednosti otišla predaleko? Nije li s opravdanom kritikom Miloševićeve hipoteke i nasleđa komunizma na đubrište istorije nepravedno bačena i narodnooslobodilačka borba i antifašizam srpskog naroda? Nije li posledično jednako žalosnu sudbinu, u svetskim okvirima, doživela činjenica da su Srbi u oba rata bili saveznici pobednika?
Kako drugačije objasniti to što je anketa našeg lista pokazala da iznenađujuće veliki broj građana Beograda uopšte ne zna po čemu je 20. oktobar značajan istorijski datum? Zašto su iz imena ulica najurena podsećanja na stradalnike i streljane u Drugom svetskom ratu, među kojima neki nisu tabu, recimo u Hrvatskoj ili Bosni, gde ponosno krase imena ne samo ulica, već uglednih firmi, kao đuro đaković, na primer?
Drugi svetski rat se u Srbiji poslednjih decenija sve više tumači kao boj između „komunista” i „antikomunista”, a Beograd je izgubio i ulicu Partizanski put, kao da je postala važnija ideološka borba vođena pre šest decenija na marginama otpora fašizmu nego oni koji su se uspešno oduprli zločinačkoj okupaciji zemlje. Srpski otpor nacističkoj Nemačkoj bio je nešto posebno i izuzetno u Evropi, to je činjenica na koju bi morala da bude ponosna Srbija i naša buduća pokolenja. Kad je Treći rajh napao Jugoslaviju, u svetu je svega 13 država bilo na strani antifašističkih snaga, računajući i države koje su već kapitulirale.
Srpski komunisti nisu bili samo agentura Kominterne i filijala komunističke Moskve, jer su akcije protiv okupatora koordinisali sa komandama zapadnih saveznika. Srbija se danas naoko olako odriče tog svetlog nasleđa, čime tabana istim putem kojim su prošle ostale države „u tranziciji”. Ali ne može se porediti uloga Srbije s rolom koju su odigrali drugi. Mnogim zemljama centralne Evrope bilo je lakše da odbace „balast antifašizma” jer tamo nije ni bilo pravog ustanka protiv okupatora. Zato je odricanje Srbije od tog dela sopstvene slavne prošlosti – velika greška.
Da ironija bude potpuna, neke od država u okruženju uprkos svojoj mračnoj ulozi u borbi protiv fašizma, u savremeno vreme znaju vešto da iskoriste zametke „nekadašnjeg antifašizma”. Jeste Albanija u Drugom svetskom ratu ratovala na pogrešnoj strani, ali to nije omelo tadašnjeg predsednika Albanije Alfreda Mojsijua da od Putina pre dve godine primi medalju jer je 1943. osnovao „omladinsku organizaciju za borbu protiv fašizma”. Ni Pavelićev režim u ustaškoj NDH nije bio prepreka da predsednik Hrvatske Stjepan Mesić 2005. u Kremlju primi isti orden „60 godina pobede” kao kolega Musliju – iako je Mesić maja 1945. imao samo 10 godina. Među odlikovanima je i predsednik Grčke Karolos Papuljas, koji je kao četrnaestogodišnjak učestvovao u pokretu otpora, kao i bivši predsednik Kipra Glavkos Klaridis jer je bio vojni pilot, a odlikovan je, između ostalih, i nekadašnji kralj Rumunije Mihail Prvi (svrgnut 1948) jer je 1944. uhapsio vojnog diktatora Antoneskua i izveo zemlju iz rata…
Oreol saveznika zapadnih saveznika pažljivo neguje i službena Ljubljana, iako se vlada desnog centra istovremeno upinje da rehabilituje biskupa Rožmana i progura zakon o žrtvama ratnog nasilja koji bi domobranima, kolaboracionističkim jedinicama pod komandom Gestapoa, doneo obeštećenje i državne počasti. Dan oslobođenja Ljubljane se ne zaboravlja, a slavi se i dan kada je organizovan Oslobodilački front 1941; đaci marljivo obilaze i put gde je Ljubljana bila opasana žicom u vreme italijanske okupacije. Preostali partizani uz podršku brojnog podmlatka još uvek prkosno hvale druga Tita i vitlaju ratnim barjacima dok polažu vence na grobove saboraca uz pratnju počasne vojne garde, a učlanjenje države u NATO predstavljeno je kao produžetak savezništva iz Drugog svetskog rata.
U Hrvatskoj, uprkos antikomunističkoj retorici koja je u zemlji prevladala posle osamostaljenja 1991. i činjenici da nema grada koji nije „ukrašen” grafitima koji veličaju ustaštvo, zvaničnici ne propuštaju nijednu priliku za promociju tekovina lika i dela Josipa Broza, uz vešto propagiranje Hrvatske kao antifašističke zemlje. Štaviše, predsednik Mesić je, uprkos proustaškim govorima s početka devedesetih godina prošlog veka, svetu uspeo da se nametne kao osvedočeni antifašista. Jasno je da Hrvatska, zahvaljujući hrvatskim partizanima, ima pravo da sebe ubraja u antifašističku koaliciju, isto kao što Mesić ima pravo da se odrekne ustašluka.
Srbija bi morala da bude ponosna i da podvlači svoju istoriju jakog antifašističkog pokreta. Bila je deo globalne antifašističke koalicije, rame uz rame sa silama pobednicama. Prkos, patriotizam i solidarnost koju su pokazali srpski antifašisti svih političkih boja – ne bi smeli da padnu u zaborav.
Komentari posetilaca sajta politika on line www.politika.co.yu
Мирослав Анђелковић (), 22.10.2007, 14:30
Редакција ′′Политике′′ је са једнодневним закашњењем, уместо 20., објавила овај изванредни чланак госпође Мекине 21. октобра. Као да се и у ′′Политици′′ водила борба око тога: да ли чланак објавити или не? Ипак све похвале и ′′Политици′′ и њеној храброј новинарки, јер за овакав чин је у данашњој Србији која се стиди свог доприноса победи над фашизмом, ипак потребна солидна доза храбрости. Узгред питање: Шта је шеснаестогодишња девојчица и гимназијалка, Зага Маливук, скривила данашњим властодршцима, те јој одузеше улицу на ободу Београда. Њену младу и невину детињу душу су фашистичке звери, потпомогнуте Бећиревићевим крволоцима, после страховитог мучења послале у небо из бањичког логора. Да ли је потребно наглашавати колики су нељуди они који, из идеолошке острашћености, учинише ово велико недело према младој београђанки и антифашистичкој хероини?
Владимир Јеловац (), 22.10.2007, 13:50
Коментар на текст г-дина Бобана Милановића. Да ли ти можеш да претпоставиш како је изгледао други светски рат и колико је жртава однео. Поредити комунизам и фашизам је безобразно. Немам намеру да браним ниједан режим, али уклањање политичких неистомишњеника има у сваком режиму, па и данас. Коме је кад дошло лично ослобођење индивидуална је ствар, добар део грађана Србије сматра да је окупиран 5октобра, други су тад ослобођени, а ти то поредиш са злочинима ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА. Немој више да мешаш бабе и жабе.
Radomir Putnik (putnikb@nadlanu.com), 22.10.2007, 13:01
Nije za Srbiju pogresno sto iz pamcenja bledi srpska istorija i srpske zrtve – to je zalosno i pogubno. Ako ovako nastavimo izgubicemo svoj idemtitet – drugi nam rusi bogomolje i svetinje, mi zaboravljamo istoriju – i radimo u korist svoje stete, a za tudje interese. 13. oktobar 1941. – sest hiljada streljanih civila u Kraljevu 21. oktobar 1941. – hiljede streljanih civila i dece u Kragujevcu Da ne pominjem dalje ili idem u 1914 – 1918. Nekada su na ove datume odrzavani veliki istorijski casovi, sada jedva koji tekst u ponekim novinama ! Pocinje da me biva sramota sto zivim u ovom narodu.
Boban Milanovic (), 22.10.2007, 12:48
Oslobođenje ili okupacija – Nije bilo oslobođenje 1944. godine, već zamena nemačke okupacije komunističkom diktaturom. KPJ je već 1941. godine napravila spiskove za likvidaciju uglednih srpskih domaćina, koji mogu da smetaju uspostavljanju njihove diktature, a na kraju rata ti spiskovi su samo dopunjeni novim imenima. Nije bilo presudno bogatstvo, već čast, ugled i patriotizam naših očeva i majki – počinje dr Tomić, stravičnu priču o svom životu i bezuspešnom traganju za kostima nevino stradalog oca. Od sakupljenih dokumenata napravio je knjigu ”Crveno sunce u zenitu„, koju je objavilo Udruženje književnika Srbije. Kako kaže, bio je dovoljno veliki da se seća svega, vremena okupacije i uspostavljanja crvene-krvave diktature u Srbiji. U tim prvim danima okupacije i bestijalnog pirovanja komunista, roditelji su sa njim i sestrom, otišli iz Boljevca u Paraćin, kao veće i bezbednije mesto, da se sklone od prvog udara zla koje ih je čekalo. Masovne grobnice – Otac je tokom oktobra i novembra 1944. godine dva puta privođen u Oznu i puštan na slobodu kao nevin. Dva oznaša iz Boljevca došli su po tatu 11. decembra te godine i sprovela ga u zatvor Ozne u Zaječaru i više ga nikada nismo videli. Majka se s nama odmah vratila u porodičnu kuću u Boljevcu, kako bi pokušala na neki način da spase oca od najgoreg, dokazivanjem njegove nevinosti. Tek što smo stigli, Steva Bogdanović, sekretar Sreskog komiteta, sa dva partizana ušao je u našu kuću i sa uperenim puškama izbacili su nas polugole na ulicu, bez igde ičega. – Nije nam dozvolio ni da obučemo zimske kapute, a jedva je dopustio i da obujemo cipele. Tako je počelo naše potucanje od nemila do nedraga, od prestrašene rodbine i prijatelja – nastavlja Boban da ređa potresne scene iz filma strave i užasa, koji je javno počeo tada i, kako kaže, još nije završen jer ”crveni su prisutni i jašu u istom sedlu, samo s novim obeležjima i za nove gazde„. Kako on ističe, očeva imovina, fabrika ulja, mlin, kuće i radnje su b
Bozidar Cosovic Javorski (bb@antikomunjara.com), 22.10.2007, 11:08
MARKO 2, VI-Licka !? – Ka ste Marko vi licani, kordunasi Srbi??? kako se nesetiste da ste SRBI kad ste kao pripadnici VI usli u Srbiju…??? Tada ste bili jugosloveni a ne Srbi koliko se ja secam….
Владимир Јеловац (jelovacvlada@gmail.com), 22.10.2007, 11:01
Било скоро, да се освежи меморија. Дошла жалосна опозиција у Србији на власт у локалу, склонила имена улица заслужних и часних ослободилаца наше земље. Нове називе улица неђу да коментаришем.
Marko-2…,Ponosnome II-i dio, (), 22.10.2007, 10:23
…jos jednu,neki od nas u Srbiji,ako smo ljudi najprije, pa Srbi uopce,ne smiju zaboraviti da smo mi Licani,Kordunasi,Banijci,iz Sjev. Dalmacije,Bukovice,J/Z Hercegovine,I. Hercegovine,Srbi iz Crne Gore,Bosanske Krajine,uopce Rep. Srpske-SRBI,a ne Crnogrci i ne znam vec sto i da nas se vise tako ne tretira.Ubuduce birajte rijeci,jer mi svoju ljudskost i Srpstvo nikada nismo prodali za VECERU,niti bili iciji Lizisahani!.Iskreno se izvinjavam SVIMA koji razumiju,zaista nisam mogao drukcije,a za ostale mi je svejedno.Bog Svevisnji sve vidi,pa neka mi i sudi,a i SVAKOME prema djelu i nedjelu.POSTENO,jel′ da.
Јованча (), 22.10.2007, 09:59
Наша несрећа је у томе што је једна Милунка Савић, умрла чистећи клозете! А данас су највеће деморате деца заслужних антифашиста који пушке нису видели,а после рата су уз два сведока постајали носиоци споменице 1941. и цео живот (неки још увек) примали борачке пензије,имали бесплатне возне карте,авионске летове и брдо других привилегија.Част изузетцима,али такође је истина да већина тих изузетака није ни дочекала ослобођење а касније голи оток!
Прекодрински Србин (), 22.10.2007, 09:57
Марко 2, људино! Свака част твојој здравој одрешитости. Имаш на то и пуно право. Твоје и моје клали су усташе по једној и другој прекодринској Крајини, приде остатак ондашње Босне и Херцеговине. Какав краљ какви бакрачи. Од похлепе да влада све до Аустрије, увалио нам на врат словеначке полушвабе и напола германизовану Хрватску. Намјесто да са Крајином заокружи све Србе под један кров.
Marko-2…,Ponosnome (), 22.10.2007, 09:01
…kao prvo,,nije opjevana Brigada nego VI-a Licka Proleterska Divizija.Vidite nista nije moglo zaustaviti nasu mladost,uglavnom 16-o i do vrlo ranih 20-o godisnjaka(nesto preko 90 % borackog sastava jedinice),koji listom podjose za nekoliko otresitijih,starijih i vidjenijih ljudi „iz komsiluka“,poslije majskih i junskih strasnih pokolja od strane Ustasa u Lici,na Kordunu,Baniji,u Bosanskoj Krajini,Kninskoj Krajini,pa i sire.Vjekovna Granicarska i Krajiska ljubav prema Svetoj SLOBODI,rodu,svome kraju,a izelja da se osveti dusmanima i porazi ih se,nedade mira toj besprimjerno hrabroj i rodu odanoj mladosti,bez ikakove Partijske ili politicke pozadine,bar prvih godina.U koga da se ugledaju?i od koga da ocekuju pomoc?,mozda mladog Kralja Petra-pobjegulju,koji nas ostavi na cijedilu,nesretnih Kraljevih Generala-Srba zarobljenih i u deportaciji,Gen.Nedica?,Pukovnika,pa kasnije Djenerala,Komandanta Kraljevske Vojske u Otadzbini?,-bili su daleko,a i ubrzo se prestase boriti protiv dusmana-Ustasa i Naci-Fasista,cuveno-„cekati povoljan trenutak,pa uz pomoc Saveznika povesti masovan Ustanak???“ i na sve moguce nacine (cuvenim TROJKAMA) se boriti protiv Rodoljuba-koje SVE listom smatrali pogresno-Komunistima.Ma sta mislili,u to vrijeme je nasoj mladosti Tito vratio vjeru u Slobodu i ljudskost i nije cudo sto su se zrtvovali bez ostatka,spasavajuci njega toliko puta.To li im je Grijeh po VAMA?,nista mi ne govorite za godine poslije Oslobodjenja,Vi na to nemate pravo.- ONI li su za to KRIVI-Bog dragi i SVEVISNJI neka sudi,pa kako bude,a ne Vi( sjetite se i Popa Vlade Zecevica zajedno sa Partizanima).O Evr.Krunisanim Glavama,nest odgovorih u otpisu Javorskom,nebih vise…P.S. Nismo mi od iste japije-Ponosni.U pravu ste,pa ni ne trebamo biti prijatelji..: nit′ smo zajedno ovce cuvali -kako se u nas kaze,nit se zajedno varakali sa istim curama,nit zajedno posvrsavali skolice, a Boga mi ni Vakultete,nit′ smo zajedno sami popili ′edno 2-3 EKTA mucenice za ljudikanje,brte′ si moj.
laki (), 22.10.2007, 08:46
@dragoljubu djurkovicu;koliko je god po tebi komunizam zabluda,toliko je po meni i kapitalizam,ubijali su i jedni i drugi,a jos se ubija.samo u iraku ne komunisti ubise milion i dvesta hiljada neduznih civila,a komunisti su ubijali pretezno one,koji su vrsili zlocine nad drugima i suradjivali sa okupatorom.dobro sam pogodio,da mnogi nisu svesni,sta je fasizam.
Sve… (), 22.10.2007, 01:29
… u sta smo verovali ,izneverilo nas je… Vreme je da trazimo ′skromnije′ i koji-se-lakse-odbacuju-ideale. One , nevezane za jednu licnost. One koji smiruju… Nevernica
dobar covek (), 21.10.2007, 23:56
….zasto su monarhisti spremni da „ujedaju“ sve one koji nisu kao oni?
chicha (chiche_miche@yahoo.com), 21.10.2007, 23:55
Danas posle svega dozivljenog ,je malo deplasirano slaviti antifasizam,kad mnoge okorele nekaznjene fasisticke zemlje prodjose bolje od antifasisticke i slobodarske Srbije.S druge strane dali je fasizam uopste pobedjen,ili je samo vidoizmenjen?Fakt je, da je Crvena armija „oslobodila“ celu Istocnu evropu,kada su se nase „komunisticke sile“pridruzile njoj u toj raboti,dogovorenoj u Jalti i Teheranu.Slaviti takvo „oslobodjenje“gde je desni fasizam zamenjen levim fasizmom koji su ti lazni komunisticki vlastodrsi zvali socijalizam,je van svake logike.Moram da odam postovanje onim komunistima koji su verovali da se bore za pravedniji svet,a koji su vrlo brzo zaglavili na razne nacine kod svojih do juce „drugara“.Da je to bio levi fasizam ,treba videti koliko su ti „oslobodioci“pobili ljude i opljackali narod,o tome za zalost niko ne pise studije i analize,ali mi koji se secamo tog vremena to smo videli svojim ocima.Recimo u Niskoj okolini do jeseni 44 godine nismo nikad videli partizane ali zato smo stalno gledali cetnike ,kad bi se Nemci i Bugari povukli,i onda dodje Crvena armija prva ,iza njih Bugari u fasistickim uniformama sa slemovima sveze nacrtanim razmazanim petokrakama a nakraj partizani.Tako da nas komsija Milojko,kad u nase selo prvo udjose Bugari,opsova najsocnije takvo oslobodjenje.Sve dok Srbi i Srbija ne revidiraju istoriju da bude onakva kakva je istinski bila,vec puna raznim laznim obmanama,Srbi ce biti u konfuziji da se organizuju,saberu i odrede svoj iduci odnos prema okolini i svetu.Mnogima odgovara da se Srbi u nedogled raspravljaju megju sobom,prihvatajuci ubacene dobro promisljene lazi.
chicha (chiche_miche@yahoo.com), 21.10.2007, 23:53
Danas posle svega dozivljenog ,je malo deplasirano slaviti antifasizam,kad mnoge okorele nekaznjene fasisticke zemlje prodjose bolje od antifasisticke i slobodarske Srbije.S druge strane dali je fasizam uopste pobedjen,ili je samo vidoizmenjen?Fakt je, da je Crvena armija „oslobodila“ celu Istocnu evropu,kada su se nase „komunisticke sile“pridruzile njoj u toj raboti,dogovorenoj u Jalti i Teheranu.Slaviti takvo „oslobodjenje“gde je desni fasizam zamenjen levim fasizmom koji su ti lazni komunisticki vlastodrsi zvali socijalizam,je van svake logike.Moram da odam postovanje onim komunistima koji su verovali da se bore za pravedniji svet,a koji su vrlo brzo zaglavili na razne nacine kod svojih do juce „drugara“.Da je to bio levi fasizam ,treba videti koliko su ti „oslobodioci“pobili ljude i opljackali narod,o tome za zalost niko ne pise studije i analize,ali mi koji se secamo tog vremena to smo videli svojim ocima.Recimo u Niskoj okolini do jeseni 44 godine nismo nikad videli partizane ali zato smo stalno gledali cetnike ,kad bi se Nemci i Bugari povukli,i onda dodje Crvena armija prva ,iza njih Bugari u fasistickim uniformama sa slemovima sveze nacrtanim razmazanim petokrakama a nakraj partizani.Tako da nas komsija Milojko,kad u nase selo prvo udjose Bugari,opsova najsocnije takvo oslobodjenje.Sve dok Srbi i Srbija ne revidiraju istoriju da bude onakva kakva je istinski bila,vec puna raznim laznim obmanama,Srbi ce biti u konfuziji da se organizuju,saberu i odrede svoj iduci odnos prema okolini i svetu.Mnogima odgovara da se Srbi u nedogled raspravljaju megju sobom,prihvatajuci ubacene dobro promisljene lazi.
gradjanin (), 21.10.2007, 23:52
licno mislim da smo preterali sa menjanjem imena ulica i da je to postalo jedno „glupiranje“ na veliki nacin!
Beogradjanin (), 21.10.2007, 23:44
Sto se mene tice ima vise logike ulicu zvati „Bulevar Revolucije“ nego „Bulevar kralja Aleksandra“. Zasto? Pa zato sto nismo kraljevina a svuda pojedinci guraju imena skola i imena ulica iz doba kraljevine! To je nasa proslost koja nece da se vrati i zato budimo „parlamentarni“ i nadjimo balans neki. Trg „Marxa i Engelsa“ je vise deo istorije nase generacije nego sto je „trg Nikole Pasica“! I verujem da ga vise gradjana tako jos uvek i zove! Isti je slucaj sa nizom drugih ulica!
Dragoljub Djurkovic (dragoljubdjurkovic@att.net), 21.10.2007, 23:44
Procitao sam sve komentare i sokiran sam stanjem,intele- ktualnog rezonovanja nase publike-komentatora,a vrhunac se dostize u komentaru: laki(),20.10.2007,22:19…iza ostalog: „mnogi nisu svesni, sta su komunisti uradili za covecanstvo“.NEVEROVANTAN KOMENTAR na koji sam primoran da reagiram sa sledecim: Milijarde nas smo svesni toga, te evo deda Djura ce biti veoma sazet: Komunizam je uci- nio za covecanstvo sledece: 1) Svuda gde je v
