Trinaestodnevna razlika između julijanskog i gregorijanskog kalendara nema nikakve veze s verom i dogmom, već isključivo s matematikom i različitim načinima računanja vremena, odnosno prestupnih godina.
Prema julijanskom kalendaru, prestupna je svaka četvrta godina, dok je gregorijanskim kalendarom uvedeno da su godine deljive sa 100 obične, osim ako su deljive sa 400, kada su prestupne.
Tako su 1700, 1800. i 1900. godina prestupne po julijanskom, a obične po gregorijanskom, što između ova dva kalendara, u periodu od uvođenja gregorijanskog 1582. pa do danas, pravi razliku od tri dana. Kada se tome dodaju 10 dana koje je papa Grgur XIII 1582, na sufliranje nemačkih astronoma, izbrisao (skočio sa 4. 10. 1582. na 15. 10. 1582.) iz gregorijanskog kalendara zbog toga što je utvrđeno da u julijanskom kalendaru postoji greška i da godina ne traje 365,25 već 365,2425 dana, dolazimo do današnjeg trinaestodnevnog razmimoilaženja. Štaviše, ukoliko se kalendari ne izjednače, 2100. godine (baš kao ni 1700, 1800. i 1900, ni ona nije deljiva sa 400) ta razlika će porasti na 14 dana.
„Kada neki ‘pravoverni’ Srbi pravoslavci kažu da se nikada neće odreći proslavljanja Božića 7. januara, nisu ni svesni da se po važećem julijanskom kalendaru Srpske pravoslavne crkve dan Hristovog rođenja obeležava 25. decembra“, objašnjava za Nedeljnik Aleksandar Čotrić, narodni poslanik i šef skupštinske delegacije u Interparlamentarnoj skupštini pravoslavlja.
On objašnjava da je „prava jeres da Božić bude 25. decembra i po zvanično prihvaćenom svetovnom kalendaru“.
„Jer je, tobože, tada katolički Božić, pa bi to bio znak približavanja Vatikanu. Istina je, međutim, da se ‘katolički’ Božić 25. decembra slavi i u svim protestantskim crkvama i u većini pravoslavnih. Da li je Vaseljenska patrijaršija izdala pravoslavlje zato što Božić i ostale praznike slavi kada to čini i većina hrišćana na planeti? Da li su Grci, Rumuni i Bugari manje pravoslavni zbog prihvatanja novog kalendara?“, pita Čotrić.
On dodaje da je, naprotiv, u ovim zemljama, koje su, uzgred rečeno, i članice Evropske unije, mnogo više praktikujućih pravoslavnih vernika nego u Srbiji.
„Julijanski kalendar nije nikakav pravoslavni model računanja vremena, već kalendar koji je uveo rimski car i mnogobožac Julije Cezar 45. godine pre nove ere“, kaže Čotrić za Nedeljnik.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 17. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 692Nedeljnik 692
Post Views: 71
