Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane, Slovenija, redovno analizira događanja na Bliskom istoku i Balkanu. IFIMES analizira aktuelna dešavanja u Srbiji sa posebnim osvrtom na poteze predsednika Srbije Borisa Tadića. Iz analize Da li Zapad podržava pogrešnog čoveka objavljujemo najzanimljivije delove.
SRBIJA:
Predsednik Srbije Boris Tadić ključna je politička ličnost i ima apsolutnu vlast u Srbiji. Kao što smo u ranijim analizama objavljivali (link: http://www.ifimes.org/default.cfm?Jezik=Ba&Kat=10&ID=551 27.9.2010 i http://www.ifimes.org/default.cfm?Jezik=Ba&Kat=10&ID=547 3.9.2010) u Srbiji je došlo do uvođenja predsedničkog sistema bez provođenja ustavnih promena i predsednik Tadić je jedini predsednik u Evropi, koji je istovremeno predsednik političke partije i države. Do nedavno je predsednik Kosova Fatmir Sejdiu istovremeno vršio dužnost predsednika Kosova i predsednika stranke Demokratski savez Kosova (LDK). Posle odluke Ustavnog suda Sejdiu je podneo ostavku na mesto predsednika Kosova.
Predsednik Tadić i njegova Demokratska stranka (DS) intenzivno se pripremaju za izbore, jer se ne isključuje mogućnost prevremenih izbora. Zbog toga je predsednik Tadić već preduzeo diplomatske aktivnosti na tome kako Vojislava Šešelja vratiti iz Haaga odnosno omogućiti Šešelju branjenje sa slobode. Povratak Šešelja u Srbiju neposredno bi uticao na biračko telo, jer bi se deo glasača Srpske napredne stranke (SNS) Tomislava Nikolića usmerio prema Šešelju i tako bi SNS bila vidno oslabljena. Iako je povratak Šešelja u Srbiju misija nemoguće Tadić istrajava na tome, jer je to skoro jedini način kako onemogućiti SNS da ne bude najjača stranka, kojoj će biti poveren mandat za sastav nove vlade.
Drugi potez predsednika Tadića je onemogućiti povratak u Srbiju Bogoljuba Karića, predsednika Pokreta snaga Srbije (PSS-BK) i konfiskovati imovinu porodice Karić.
Razlozi zbog kojih se predsednik Tadić protivi povratku Bogoljuba Karića u Srbiju su političke prirode, jer bi po povratku u Srbiju Bogoljub Karić i politička stranka Pokret snaga Srbije čiji je predsednik, po procenama imali oko 10% podrške biračkog tela, što bi dodatno ugrozilo već smanjeni rejting Demokratske stranke (DS), čiji je predsednik Boris Tadić. Da bi sprečio povratak Bogoljuba Karića u zemlju Boris Tadić (zlo)upotrebljava pravosudne organe, koji su aktuelnom reformom stavljeni pod potpunu kontrolu političkog establišmenta, radi zaštite njihovih ličnih interesa.
KRIVIčNI POSTUPAK SA POLITIčKOM POZADINOM – BOGOLJUB KARIć
U krivičnom postupku koji je pokrenut uz očiglednu političku pozadinu, Bogoljubu Kariću određen je pritvor u vreme kada je on uz znanje vlasti bio na službenom putu van zemlje, čime mu je onemogućen povratak u zemlju, jer bi bio uhapšen. Ponuda jemstva kojim bi se pritvor ukinio i Bogoljubu Kariću omogućila odbrana sa slobode je odbijena. Istovremeno, državni sekretar ministarstva pravde Srbije Slobodan Homen, koji nema nikakve pravne osnove da se meša u odluke suda, javno je licitirao visinom jemstva koje bi bilo prihvatljivo za sud u slučaju Bogoljuba Karića. U pitanju je višemilionski iznos u evrima, koji je praktično nemoguće dati, jer poslovni ljudi ne drže desetine miliona evra u džepu, nego ih uglavnom investiraju. Pri tome se mora imati u vidu da je celokupna imovina Bogoljuba Karića u Srbiji, koja se nalazila u kompanijama (Astra banka, Evropa osiguranje, Astra Simit, BK Televizija, Kompanija BK i prethodno Mobtel) uništena kroz oduzimanje dozvole za rad, nezakonite likvidacije, a potom i stečajeve koji su usledili kao posledica zabrane rada kompanija.
Uništavanje kompanija Bogoljuba Karića od strane vlasti, upravo je i pokrenuto kako bi mu se onemogućilo bavljenje politikom, odnosno finansiranje političke stranke Pokret snaga Srbije. Šteta koja mu je nanesena iznosi više stotina, a po nekim procenima i preko milijardu evra. Da bi vladajuća politička struktura u Srbiji izbegla odgovornost za tu štetu, cilj joj je da se Bogoljub Karić proglasi krivim za navodne zloupotrebe službenog položaja, što bi predstavljalo opravdanje za nezakonite likvidacije njegovih kompanija. Analitičari upozoravaju da sam državni vrh Srbije postupa po principu organizovane kriminalne grupe. Zbog toga im je i namera da neosnovanim okrivljivanjem drugih, prikriju vlastite nezakonite radnje.
DINKIć POVEZAO SCHLAFFA SA TADIćEM
U svim napadima vladajuće političke strukture u Srbiji na imovinu Bogoljuba Karića i njegovo pravo na slobodu i bavljenje politikom, veliku ulogu ima i kontroverzni austrijski biznismen Martin Schlaff. Njega je vlada Srbije iskoristila za preuzimanje preduzeća mobilne telefonije Mobtel od strane Bogoljuba Karića, pri čemu Schlaff nije ispunio svoju ugovornu obavezu u iznosu od oko milijardu evra, za koji iznos je oštećen Bogoljub Karić. Vođenjem krivičnog postupka protiv Karića po iskonstruisanim optužbama za navodnu zloupotrebu službenog položaja u preduzeću Mobtel i dvostrukim pokušajem ubistva koje je planirano da se desi na Kosovu i pritom optuži kosovska vlada da je to ona organizovala, osujećeno je zahvaljujući međunarodnim bezbednosnim organima na Kosovu i ličnim obezbeđenjem Karića koje je policiji privelo naručenog ubicu, koji je i priznao da mu je naručeno da ubije Karića. Posle dva dana tadašnji srpski ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić ga je oslobodio i izjavio da se radi o neuračunljivom čoveku. Njegovim držanjem van Srbije, vladajući politički krug u Srbiji, onemogućava Karića da od Schlaffa naplati to potraživanje. Istovremeno, Schlaff je omogućio predstavnicima vlasti Srbije da se protivno zakonu i bez kapitala osnuje preduzeće Mobi 63 na koji je prenesena imovina preduzeća Mobtel, koja je na aukciji prodata norveškom Telenor-u. Cela operacija i dokumentacija na kojoj se zasniva je oglašena za državnu tajnu, što je nedopustivo, jer se time prikriva moguća kriminalna aktivnost visokih funkcionera Vlade Srbije. Javnost zaboravlja da je ključna ličnost u toj nezakonitoj operaciji bio Mlađan Dinkić, koji je od 2000. godine uvek ministar u Vladi, a sada je ministar ekonomije i regionalnog razvoja. Upravo on je povezao Martina Schlaffa sa Borisom Tadićem. O kriminalnim aktivnostima i ulozi G17 Plus objavili smo analizu 15.9.2003 (link:http://www.ifimes.org/default.cfm?Jezik=Ba&Kat=10&ID=139&Find=g17&M=10&Y=2005 )
Zbog toga je Martin Schlaff dobio velike povlastice u Srbiji. Najpre kroz pravo da usmeri dodelu licence za trećeg operatera mobilne telefonije u Srbiji, kompaniji VIP, a potom i izuzetno povoljnu kupovinu državnog hotela Jugoslavija na ekskluzivnoj lokaciji na Dunavu na Novom Beogradu. Ime Martina Schlaffa povezuje se i sa dobijanjem ekskluzivnog prava na organizovanje igara na sreću. Martin Schlaff sada se pominje u kontekstu prodaje državnog preduzeća za fiksnu i mobilnu telefoniju Telekom Srbija, kao i u vezi sa ustupanjem (prodajom) lokacije slovenačke casino kompanije HIT iz Nove Gorice u centru Beograda austrijskom casinu u centru Beograda u hotelu Jugoslavija. Za tu uslugu menadžmentu slovenačke kompanije HIT dodeljena je druga lokacija na periferiji Beograda na poljoprivrednom zemljištu. U ovom slučaju, prema pouzdanim informacijama, isplaćene su visoke provizije učesnicima u tom poslu.
Analitičari upozoravaju na poražavajuće stanje u srpskom pravosuđu i ne provođenje reforme u skladu sa standardima EU. Zbog toga je važno uvažavati činjenicu, da provoditi reformu ne mogu oni koji su doveli u ovakvo stanje. Davanje prilike ministarki pravde Snežani Malović, državnom sekretaru ministarstva pravde Slobodanu Homenu, predsednici Vrhovnog kasacionog suda i po funkciji visokog saveta sudstva Nati Mesarović, Vrhovnoj tužiteljki i po funkciji predsednici državnog veća tužilaca Zagorki Dolovac, kao i predsedniku skupštinskog odbora za pravosuđe advokatu Bošku Ristiću da navodno isprave strahovite greške na koje je ukazao izveštaj Evropske komisije predstavljalo bi direktnu podršku totalitarnim idejama vladajuće političke grupacije u Srbiji koja sve hoće da podredi sebi i svojim interesima i negiranje osnovnog principa demokratije – smenjivosti vlasti. Naime, poražavajuće stanje u srpskom pravosuđu i ne provođenje reforme u skladu sa standardima EU nisu posledica propusta navedenih ličnosti, nego njihove namere da pravosuđe u celosti pokore interesima političke grupacije koja je ih je postavila na rukovodeća mesta u vrhu pravosudne piramide.
Istovremeno, neuklanjanje tih osoba sa njihovih mesta, predstavljalo bi i šamar EU, jer su oni zvaničnim predstavnicima EU, obećavali da će poštovati sve ponuđene kriterijume, a iza njihovih leđa činili su suprotno.
PREDSEDNIK TADIć OBEćAVA VIŠEGODIŠNJE ZATVORSKE KAZNE
Očigledni politički uticaj na sudstvo u Srbiji, kulminirao je javnom izjavom predsednika Srbije Borisa Tadića da su šefovi organizovanog kriminala već u zatvoru, a oni kojima se tek sudi, će takođe dobiti višegodišnje kazne zatvora, što im on lično obećava. Predsednik Tadić je pre nekoliko dana javno uputio pretnje najbogatijim srpskim biznismenima, da se odreknu dela imovine u korist države i građana Srbije i biznismenima savetuje da njega ne prozivaju i tako najavio državni udar protiv najbogatijih. To je tipičan dokaz da pravna država u Srbiji ne deluje i da država provodi pravno nasilje nad onima koji su nepodobni aktuelnoj vlasti. Stručnjaci ukazuju, da u krivičnom zakonodavstvu Srbije još uvek egzistira krivično delo zloupotrebe službenog položaja u privatnim kompanijama, čiji opis je sačinjen za potrebe uspostavljanja komunističke vlasti nakon drugog svetskog rata u državnim preduzećima. Umesto, dekriminalizacije ili preformulacije, kako je pre dve godine predlagano i od strane Republičkog javnog tužilaštva (dokument A br. 16/08 od 4.8.2008), to krivično delo koristi se za obračun državne vlasti sa pojedinim vlasnicima privatnih preduzeća, a njihovo ime u kontrolisanim medijima stavlja se u isti kontekst sa okrivljenima za promet droge, trgovinu ljudima i drugim najtežim krivičnim delima organizovanog kriminala. Kako bi se pojačala represija prethodni vršilac dužnosti Republičkog javnog tužioca je izdao obavezujuće uputstvo svim Višim javnim tužilaštvima u Srbiji da se uz pokretanje gonjenja za zloupotrebu službenog položaja obavezno zahteva i oduzimaje celokupne imovine po Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koji je po osnovnim odredbama neustavan i protivan evropskim standardima i koji se svugde u svetu primenjuje za pripadnike organizovanog kriminala.
Takav neprihvatljivi metod krivičnog progona primenjen je u slučaju Bogoljuba Karića, Slobodana Radulovića, Branivoja Lazovića i drugih. Zbog toga je neophodno da se uspostavi monitoring sudskih postupaka koji se vode protiv vlasnika i menadžmenta privatnih preduzeća okrivljenih za krivično delo zloupotrebe službenog položaja, kako bi se sprečilo da se krivično pravosuđe zloupotrebljava za uklanjanje političkih protivnika. Međunarodni institut IFIMES će nastaviti da prati ta suđenja.
ZAPAD NEKA NE PODRŽAVA NIKOGA
Analitičari upozoravaju na pogrešnu politiku EU i podršku koju javno izražavaju Borisu Tadiću. Potrebno je prepustiti građanima Srbije da biraju svoje lidere i svako umešavanje ili podrška pojedinim političarima u Srbiji je kontraproduktivna i dodatno usložnjava već složenu političku situaciju u Srbiji.
Kontradiktornost Tadićeve politike vidljiva je i u nedavnoj odluci Vlade Srbije, prema kojoj se ne preporučuje Srbima sa Kosova da učestvuju na predstojećim parlamentarnim izborima na Kosovu, a istovremeno taj isti Tadić želi pokrenuti dijalog sa Prištinom kako bi se između ostaloga poboljšala pozicija i svakodnevni život kosovskih Srba, dok na drugoj strani tim istim kosovskim Srbima ne preporučuje izlazak na izbore kako bi tako učestvovali u institucijama sistema i rešavali svoje i ošte probleme kosovskog društva. Visoki predstavnici EU i drugi međunarodni zvaničnici su takođe pozvali Srbe da učestvuju na predstojećim parlamentarnim izborima na Kosovu.
Ljubljana, 24.novembar/studeni 2010
