DA LI ZNAMO ŠTA JE TO SRBIJA
Kad cujemo ime Srbija mislimo na državu izmedu Madarsek,Rumunije,Makedonije,Albanije,Crne Gore,Bosne,
Republike Srpske i Hrvatske.Mislimo na Vojvodinu,Beograd,Šumadiju,Rašku oblast,Macvu,Stari Vlah,Pomoravlje,
Kosovo i Metohiju.Mislimo na Savu,Tisu,Drinu,tri Morave,Ibar,Sitnicu,Toplicu.Mislimo na Kopaonik,Jastrebac,
Zlatar i Zlatibor,Goliju,Strau Planinu,Frušku Goru,Avalu,Suvobor,Jadovnik.Mislimo na Orašac,Topolu,Kosovski Boj,Kajmakcalan,Solunski front,Kolubaru,Kadinjacu,na Stepu,Mišica,Putnika,Obilica, Toplicu Milana,Kosancic Ivana,Stahinjicu Bana, Kneza Lazara,đurda Brankovica,Kraljevica Marka,Karadorda,Kneza Miloša,Kralja Petra.
Mislimo na Vuka Karadžica,Dositeja,Andrica.Mislimo na Pupina,Teslu.Mislimo na Beograd,Kragujevac,Kruševac,
Kraljevo,Prištinu,Pec.Mislimo na Manastire Sopocani,Studenicu,Žicu,đurdrve Stupove,Mileševu.Mislimo na Svetog Savu,Arsenija carnojevica,Nikolaja Velimirovica.Mislimo na Steva naNemanju,župane Miroslava,
Stracimira,kraljeve Stefan Prvovencanog,Kraljeve Uroša,Dragutina,Milutina,Vladislava.Mislimo naCara Uroša,
Dušana,.Mislimo na Miroslavljevo jevandelje,Vukanovo Jevandelje.Mislilmo na naše narodne pesme,naše poslovice.Mislimo na Srbe u Srbiji.I mislimo da je eto to Srbija.E pa ja sam neznalica.Nije to samo Srbija.
A šta je sa Crnom Gorom,šta je sa Nemanjinim Ribnicom,šta je sa manastirom Ostrogom,Moracom,šta je sa našim rodacima i bracom koji ostaše u Crnoj Gori.E pa i to je Srbija.
A šta cemo sa Srbima u Republici Srskoj,takode naši rodaci i braca.Pa i to je Srbija.
A šta cemo sa velikom Srbijom koja je u Australiji,Južnoj i Severnoj Americi,Kanadi,
Nemackoj,Francuskoj,u Evropi,u Rusiji,u Aziji,Africi,šta cemo sa “dijasporom“,najvecom srspkom državom.Šta znaci ta ružna rec “dijaspora“.Šta cemo sa našom bracom koji su dušom tu,u ovoj prvoj Srbiji a rade,stvaraju,žive po celom svetu.Šta je to.Pa Dobrosav nije ni Francuz,ni Nemac,ni Kanadanin,ni Amerikanac,ni Rus,ni Astralijanac.On je samo Srbin,bio i ostao ma gde da je.Pa i to je Srbija.Srbija su ljudi,srski duh,srpska pravoslavna vera,srpska istorija,srpske pesme,srpski jezik,srke pobede i porazi,srski gobovi,srpska duša svekolika,širom sveta posejana.
Ja neznam šta je to Srbija.
Mi Srbi svuda po svetu , pa i u Srbiji,gubimo srpski duh,gubimo srpski identitet,sve više licimo na drugoga,a sve manje na sebe,gubimo svoj jezik,zaboravljamo svoju veru,preveramo se,zaboravljamo svoju istoriju,svoje pradedove,svoja groblja,svoje obicaje,svoju pesmu,tradiciju,nesrpski mislimo,nesrpski osecamo,zaboravljamo svoje planine i reke.Na koga sve to licimo i znamo li šta se to s nama dešava.Ja neznam.
Ali znam da je Stevan Nemanja udario trajne temelje srpske države,da su Nemanjici vladali 200 godina,da Srbija u kontinuitetu traje preko hiljadu godina,da su u Raškoj obalsti neprocenjivi spomenici srpske istorije i kulture,da ih ima neotkrivenih još mnogo,da je Raška kolevka svih Srba,da je Srbija majka svih Srba,da su Srbi svi braca,jer druge brace nemaju i da je Srbija tamo gde živi ma i jedan Srbin.Jedan veliki Srbin je rekao:“Srbija,to je srpski jezik.Tamo gde se ne govori srpski jezik to nije Srbija.“
Mi neiseljeni Srbi Raške oblasti znajuci sve to,znajuci da srpska nacija se polako topi i uvecva druge narode,da se gubi srpski identitet,da slabi srpski duh, da se nad Srbima vrši neko srpsko prokletstvo,Lazareva kletva,da smo se razvejali i rasejali po celoj kugli zemaljskoj misleci da je najvažnije da budemo uvek siti,da smo se podelili i po veri,i po mišljenju,i po duhu i po nadanju,da nam se skratila i zamaglila perspektiva, da smo se medusobno pozaboravili,da su nas izedlili na na sve i svašta, da su nam i zabranjivali i istoriju i ime,da nam i dalje ispiraju mozag i izluduju i da smo postali sami svoji istrebljivaci i da jednostavno se zbunjeno pitamo ko smo ovo mi i na šata licimo,osnovali smo Nemanjin Deževski sabor u Starome Rasu,a na izvoru srspkog duha,srske kulture,srpske državnosti sa ciljem da se vratimo sebi,da ucvrstimo srski identitet i duh ,da se podsetimo gde se krstio Stevan Nemanja i Sveti Sava, gde je “zasedala SRPSKA SKUPŠTINA-GDE SU BILI SABORI SRSKIH NAJUGLEDNIH I KRUNISANIH GLAVA“,da vidimo šta to naše svet priznaje za baštinu celog covecanstva, da se jednostvano sretnemo i vidimo i da kažemo neku srpsku rec jedni drugima,i da se rastanemo mnogo,mnogo bogatiji duhom.
Prvi Nemanjin Deževski sabor srpski entuzijasti,mali brojem,a bogati duhom su održali 2001.godine kod ostataka Saborne Crkve Nemanjica u Deževo,Stari Ras,gde se dešavala velika srpska istorija,a da mi pojma nemamo o tome.Nemanjin Deževski sabor ima ambiciju da se vratimo svojim korenima, da postanemo svi braca Srbi, da se ujedinimo,da se osetimo ponosni što smo Srbi,da i današnji svet vidi srpski doprinos svetskoj baštini, da se zaista uverimo da nije hleb najvažniji i da je samo narod vecan, a pojedinac samo kao deo vecnog duha toga naroda.
TRECI NEMANjIN DEŽEVSKI SABOR ce se održati i 2003.godine na Svete Trojice u STAROME RASU.Pripreme su u toku uz ušece i pomoc svakog Srbina i svakog srpskog prijatelja.STEVAN NEMANjA JE SVESRPSKI,UTEMELjIVAC SRPSKE DRŽAVE KOJA I DANAS ŽIVI U SVAKOME SRBINU MA GDE ON BIO.To je jedna od velicina NEMANjINOG DEŽEVSKOG SABORA.
POZIVAMO SVAKOG SRBINA POJEDINACNO, I SVAKOG SRPSKOG PRIJATELjA, DA SE UKLjUCI U SVOJ SABOR, NEMANjIN DEŽEVSKI SABOR.
Mi neiseljeni Srbi Rašani pozdravljamo svakog Srbina ma gde on bio i svakog srpskog prijatelja ma ko on bio.
U Novom Pazaru 2003.godine na dan Svetoga Save Rašanina.
Predsedništvo Udruženja “Ras“
