Slavonski Srbi iz Melburna i okoline održali su prošle subote u prostorijama srpske crkve Sveti arhiđakon Stefan u Kizboru 21. dobrotovorno veče. Tradiconalno okupljanje zemljaka bila je prilika da se Slavonci i njihovi gosti iz drugih delova Australije na jedmom mestu nađu, druže i zabave.
Skup je otvorio Ranko Delibašić, koji godinama aktivno učestvuje u oranizacionom odboru Slavonske večeri u Melburnu i aktivan je član srpske zajednice u Dandenongu. Biranim rečima se zahvalio svim gostima, kao i crkvi u Kizborou na višegodišnjoj podršci, zahvaljući čemu više od dve decenije organizuju ovakve večeri.
Ne samo što se druže i zabavavljaju već se uvek podsete i svojih zemljaka u nedaćama. Prihodi sa njihovih druženja se upućuju u stari kraj porodicama koje su bile ugrožene ratom, siromašnima i svima onima kojima je pomoć potrebna.
Sveštenici u obraćanju prisutnima u sali istakli su da su ponosni na humanitarni rad ovog udruženja i način na koji se okuplaju i druže. Za dobro rasploženje prisutnih pobrinuo se orkestar Dragana Krnjete iz Melburna, a poslužena je i tradicionalna slavonska večera.
– Okupljamo se ovde u Melburnu da se družimo, zapevamo i zaigramo. Tako ćemo i večeras po 21. put da se podsetimo odakle smo došli i da, makar na trenutak, zaboravimo na sve poteškoće koje nam je donela nova sredina u koju smo sticajem okolnosti stigao – rekao je u pozdravnoj reči Ranko Delibašić.
Prisutne je podsetio da je cilj njihovog okupljanja da sačuvaju svoje poreklo, kulturu i tradiciju.
– U ime ogranizacionog odbora Slavonske večeri želim da vam se zahvalim na dolasku i podršci tokom proteklih 20 godina. Zahvaljujući Vama uspeli smo da pošaljemo nešto materijalne pomoći đacima i studentima koji su ostali bez roditelja u toku prošlog rata. Prošle godine smo poslali 9.720 dolara. Pomogli smo 70 dece sa naših spiskova i svako od njih je dobio po 135 dolara – rekao je Delibašić.
Priznajući da se ne radi o velikoj finansijskoj pomoći za đake i studente, Delibašić je istakao i da je to način na koji oni žele da ih ohrabre da uče i ostanu u starom kraju.
– Pokušavamo da učinimo se što je moguće da bismo makar toj deci dali malo moralne podrške da nisu zaboravljeni. I ove godine sredstva posle naše Slavonske večeri biće poslata sredstva studentima koje redovno pomažemo – dodao je on.
Među prisutnima u sali bili su i Slavonci iz Brizbejna, Sidneja, Džilonga, pa i dalekog Perta.
– Posredstvom društvenih mreža, snimak sa naše večeri videće i naši zemljaci koji žive u Srbiji, Americi, Kanadi, Evropi i svuda gde žive naši raseljeni Slavonci. Sve ih toplo pozdravljamo iz jednog od najlepših gradova na planeti – Melburna. Potrudili smo se da vam obezbedimo muziku, dobru hranu, ali i tombolu, čiji je prihod namenjen za pomoć našoj akciji, istakao je voditelj programa i pozvao Slavonce i sve Srbe, bez obzira na to odakle su, da se druže, čuvaju tradiciju, jezik i svoje običaje.
Moltivu pred večeru održali su sveštenici Milorad Lončar, Aleksandar Savić i Dejan Milošević.
– Želim da Vas pozdravim, poželim dobro zdravlje, napredak i svako drugo dobro i blagoslov Božiji Vama i Vašim porodicama za sve što radite. Budite dobri ljudi pre svega, radujte se svakom susretu koji je pred nama, kako kod crkve tako i na drugim mestima gde se sastajete – poručio je, između ostalog, sveštenik Aleksandar Savić.
Slavonci i njihovi gosti družili su se do kasno u noć uz narodne pesme, plesove i igre iz starog kraja.
Nema gozbe bez pihtija
Jovo Kasura je bio glavni kuvar za čuveno predjelo pihtije sa mesom.
– Mi Slavonci ne možemo da počnemo gozbu bez pihtija, kod nas se redovno pravila zimi i svi smo je voleli. Ovde u Australiji može da se napravi i preko leta pošto uslovi dozovoljavaju, svi imamo zamrzivače, svinjski papci mogu svuda i u svako vreme da se kupe, pa se tako često počastimo našim pihtijama u Australiji – kaže Jovo Kasura.
Čorbanac vraća u stari kraj
Dok je muzika zabavljala goste vredna ekipa zaduženja za posluženje gostiju servirala je slavonske tradionalne specijalitete po kojoj su ove večeri u Kizboru
nadaleko poznate. Naravno, ništa nije moglo da prođe bez domaćih pihtija i čorbanca.
Dejan Matković bio je zadužen da spremi gurmanski čorbanac za nekoliko stotina gostiju koji su mu na kraju čestitali za ukusno jelo.
– Čorbanac je naše tradiconalno jelo, stavlja se nekoliko vrsta mesa, od svinjskog, junećeg i srnetine, dosta luka, nekih začina koje kao tajnu čuvamo. Verujem da ćemo mirisima i ukusima vratiti zemljake u naš stari kraj – kaže Matković.
Susret sa školskim drugovima
Svake godine iz Perta na zavičajno druženje dolazi Milorad Prodanović Capa, koji dolazi ne samo da obiđe svoje zemljake koji žive u Melburnu već i da se zajednio podsete vremena dok su zajedno odrastali u njihovoj Slavnoniji. Još od školskih dana, preko 35 godina, prijatelj je sa Ljubišom Bosancem, koji živi sa porodicom u Melburnu.
– Rodom sam iz Pakraca i ovde u Melburnu imam veliki broj prijatelja. Imam ovde školske i drugove iz detinjstva, pa koristim svake godine priliku da dođem na Slavonsko veče, da se vidimo popričamo – kaže Milorad Prodanović.
Slavonsko veče, dodaje naš sagovornik, redovno se svake godine održava i u Pertu u sali Srpskog centra za Zapadnu Australiju u Madingtonu.
– Gotovo svake godine posetu mi uzvrate i moji zemljaci iz Melburna koje ovde posećujem. I tamo se uz zabavu okupimo – kaže Prodanović.
Ljubiša Bosanac, koji je preko dve decenije u Melburnu, kaže da je nedavno posetio rodnu Slavoniju, ali kao i njegov školski drug Milorad Prodanović napominje da se tamo više nikad neće vratiti da živi.
– Vratio sam se sa odmora pre tri nedelje. Da li razmišljam da se vratim? Ne, nikad se ne bih vratio tamo. Ovde je moj dom, ovde su sada moja deca, vezani smo kao porodica. Imam unučad pa je i naš život sada trajno vezan za Australiju. Odomaćili smo se u ovoj zemlji, a Slavonsko veče nam pomaže da se podsetimo starog kraja i vremena kada smo tamo živeli. Slavoniju uvek nosimo u svom srcu – kaže Ljubiša Bosanac koji je na večeri bio sa suprugom Mirom.
Чланак Da se zna odakle smo! се појављује прво на Vesti online.
