Obraćajući se učesnicima skupa, Dačić je podsetio da je prošle godine Srbija registrovala i privremeno prihvatila 600.000 migranata, a još preko 100.000 od početka ove godine.
Činjenica je da smo migracione tokove uspeli da redukujemo i uredimo tek kada smo shvatili da je problem zajednički i da ga samo zajedno možemo i rešavati, rekao je Dačić.
„Srbija je podržala i ubuduće će podržavati svaku sveobuhvatnu i održivu inicijativu na tom planu“, rekao je šef srpske diplomatije i dodao da sa zadovoljstvom može da konstatuje da su i državni organi i građani Srbije svojim delovanjem i svojim ponašanjem pokazali da na migrante ne gledaju kao na izvor problema, već pre svega kao na ljude u nevolji.
„Ne tvrdim da smo svakom čoveku pomogli onoliko koliko mu je bilo potrebno, ali tvrdim da smo svakome pomogli onoliko koliko smo mogli. A često i više od toga“, rekao je Dačić.
Osvrnuvši se na drugu temu skupa – terorizam, Dačić je rekao da želi da podseti da kompleksnost borbe protiv terorizma leži, između ostalog, i u činjenici da države snose odgovornost za zaštitu ljudskih prava svih građana, pa čak i onih koji terorističkim delovanjem brutalno krše ljudska prava drugih.
„Mislim da rezolucija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda u borbi protiv terorizma, koja se već više godina konsenzusom usvaja u Trećem komitetu Generalne skupštine UN i Savetu UN za ljudska prava, dovoljno jasno izražava naš stav po ovom pitanju i pruža smernice za dalje zajedničko delovanje“, rekao je Dačić.
Ministar je ponovio da je proces evrointegracije, odnosno punopravno članstvo u Evropskoj uniji, jedan od najvažnijih spoljnopolitičkih prioriteta Srbije.
„U tom smislu, želim da istaknem važnost očuvanja stalne dinamike pregovaračkog procesa sa EU. Srbija je ispunila sva prelazna merila za poglavlja 23 i 24 i sa pravom očekuje njihovo otvaranje tokom holandskog predsedavanja“, naveo je Dačić.
Istakavši važnost i ulogu Centralnoevropske inicijative, Dačić je rekao da ona predstavlja most između makroregiona, između zemalja članica EU i onih koje to još uvek nisu, ali i most između delova Evrope koji imaju različita imena – Miteleuropa, Zapadni Balkan, Istočno partnerstvo, Baltik – ali pripadaju jedinstvenoj evropskoj kulturi.
„Ono po čemu se CEI razlikuje od drugih regionalnih inicijativa je njena projektna orijentacija. Podsetiću vas da je Republika Srbija 2014. dobrovoljno udvostručila svoju godišnju kontribuciju, što u nominalnom iznosu možda nije puno, ali je simbolički pokazatelj našeg poverenja i važnosti koju pridajemo saradnji u okviru ove regionalne inicijative“, rekao je Dačić.
Istakao je da su potencijali, kako je rekao, našeg zajedničkog prostora, prepoznati i u mehanizmu Kina-CIEZ.
„Ovaj mehanizam povezivanja dela Evrope sa Kinom u praksi pokazuje kako i geografski udaljene delove sveta može približiti interes na zajedničkim projektima. Model svestranog povezivanja, komunikacije i integrisanja različitih razvojnih strategija u okviru ‘Pojasa i puta’ , nudi nam dodatnu poslovnu platformu i perspektivu razvoja“, naveo je Dačić.
Dačić je u tom kontekstu pomenuo projekat brze pruge Beograd-Budimpešta, čijom će realizacijom biti dat značajan doprinos boljem transportnom umrežavanju evropskog juga i centralne Evrope.
„Kada govorimo o regionalnoj saradnji u kontekstu bolje transportne i energetske povezanosti, želim da podsetim na problem snabdevanja gasom sa kojim bi se već 2019. godine mogla suočiti Srbija, ali i većina zemalja u regionu. Razgovori o mogućim novim gasnim tokovima se vode, ali se konkretna rešenja još uvek ne naziru, zbog čega želim da i ovom prilikom apelujem na institucije EU kako bi u što skorije vreme bila ponuđena trajna rešenja“, rekao je Dačić.
Istakao je da Srbija pozdravlja i podržava predsedavanje Belorusije Centralnoevropskom inicijativom u 2017. godini.
„Uvereni smo da će Republika Belorusija, kao što je bila i jeste pouzdan partner Republike Srbije u bilateralnim odnosima, biti pouzdan i uspešan predsedavajući ovom regionalnom inicijativom“, rekao je Dačić.
