(utorak 17. april, pregled najvažnijih tema na naslovnim stranama u srpskoj štampi)
Najveća izborna misterija je kako će se između 6. i 20. maja ponašati predsednički kandidat koalicije SPS-PUPS-JS Ivica Dačić. Najsavremenija fabrika italijanske kompanije Fijat Krajsler, u čiju izgradnju i opremanje je uloženo milijardu evra, juče je u prisustvu top menadžmenta i državnog vrha Srbije svečano otvorena u Kragujevcu. Evropski parlament je u Rezoluciji o Srbiji od 29. marta 2012. godine izrazio i veliku zabrinutost, naročito kada je reč o sprovedenoj reformi pravosudnog sistema i borbi protiv korupcije. Agonija Beogradske industrije piva prolazi, ali BIP je još daleko od zelene grane. Socijalna pomoć je jedini izvor prihoda za sve više porodica u Srbiji, pa je tako 2004. godine od ove državne „donacije“ živelo 47.000 domaćinstava da bi se u ovoj godini broj tih porodica skoro udvostručio. Ministar policije Makedonije Gordana Jankulovska je potvrdila da u istrazi ubistva na obalama veštačkog Železarskog jezera, postoji ozbiljan napredak. „Priznajem dela, ali ne i krivičnu odgovornost i uradio sam to u samoodbrani“, izjavio je masovni ubica Brejvik u sudnici u Oslu, prvog dana desetodnevnog suđenja.
Dačić bira predsednika
Iako svih dvanaest kandidata za predsednika Srbije svakodnevno izjavljuje da će sigurno ući u drugi krug, gotovo je izvesno da će se Boris Tadić i Tomislav Nikolić tog 20. maja boriti za funkciju šefa države. Već danas se manje, više zna koga će od ove dvojice podržati ostali kandidati. Radikali svoje simpatizere neće usmeriti ni prema Tadiću ni prema Nikoliću, ali je moguće da će, na primer, njihove izjave o naprednjacima kao izdajnicima sprečiti prelivanje glasova ka Nikoliću, koji verovatno može da računa na Vojislava Koštunicu. S druge strane, Tadić bi u drugom krugu trebalo da očekuje podršku pristalica čedomira Jovanovića, Ištvana Pastora i Zorana Stankovića. Najveća izborna misterija je kako će se između 6. i 20. maja ponašati predsednički kandidat koalicije SPS-PUPS-JS Ivica Dačić. Lider socijalista je više puta rekao da može i s demokratama i s naprednjacima, a cena njegove podrške na izborima za predsednika Republike mogla bi da bude fotelja predsednika Vlade Srbije.
Otvoren Fijat, Tadić na Kalemegdanskoj terasi
Najsavremenija fabrika italijanske kompanije Fijat Krajsler, u čiju izgradnju i opremanje je uloženo milijardu evra, juče je u prisustvu top menadžmenta i državnog vrha Srbije svečano otvorena u Kragujevcu, čime je zvanično počela proizvodnja automobila 500L, prvi put izloženog svetskoj javnosti na martovskom sajmu u Ženevi, piše Danas. Na svečanoj bini u ceremoniji potpisivanja novog modela, bili su vršilac dužnosti predsednika Srbije Slavica đukić Dejanović, koja je i predsednica republičkog parlamenta, premijer Mirko Cvetković, potpredsednica vlade Verica Kalanović, ministar ekonomije Nebojša ćirić, kao i potpredsednik grupe Fijat Alfredo Altavila i izvršni direktor grupe Fijat Krajsler Serđo Markione, piše Pres.
Slavica đukić Dejanović, vd predsednika Srbije rekla je da je dobro što se Fijat vratio kući, jer bez izvozne privrede Srbija ne može da se stabilizuje. Srbija će na jedan kvalitetan način predstaviti sebe u svetu, podići ugled, ali ne treba zaboraviti da očekujemo i veliki profit u partnerstvu sa „Fijatom“ – rekao je premijer Mirko Cvetković, pišu Novosti.
Predsednički kandidat koalicije Izbor za bolji život Boris Tadić održao je u Beogradu radni sastanak s delegacijom grupacije Fijat-Krajsler. Kako je prenela Politika, delegaciju Fijat-Krajslera predvodio je generalni direktor te automobilske kompanije Serđo Markione. Sastanak je održan u restoranu Kalemegdanska terasa, a prisustvovao je i potpredsednik italijanske kompanije Alfredo Altavila.
Zabrinutost Evrope zbog reforme pravosuđa
Osim što je pozdravio odluku Evropskog saveta donetu 1. marta ove godine, da se Srbiji odobri status EU kandidata, Evropski parlament je u Rezoluciji o Srbiji od 29. marta 2012. godine izrazio i veliku zabrinutost, naročito kada je reč o sprovedenoj reformi pravosudnog sistema i borbi protiv korupcije, saznaje Politika. Evropski parlament tako, između ostalog, u pomenutom dokumentu poziva srpsku vladu da pojača sve svoje napore da bi se osigurala nezavisnost i stručnost sudstva i tužilaštva, ali i u reorganizaciji pravosudnog sistema. U Rezoluciji se navodi i da su razvoj nepolitizovanog pravosuđa i podela vlasti bitni elementi u reformi pravosuđa.
Sandžačka himna po SFRJ scenariju
Himna sandžačkih Bošnjaka Ja sam tvoj sin, koja je premijerno izvedena nedavno u Novom Pazaru, a koju je usvojilo Bošnjačko nacionalno veće u tehničkom mandatu, mogla bi biti uvod u destruktivan scenario sličan onome koji je doveo do raspada nekadašnje SFRJ, tvrdi Pravda. Promociji himne prisustvovali su Esad Džudžević, predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća u tehničkom mandatu, narodni poslanik i potpisnik Odluke o proglašenju himne, reis-ul- ulema Islamske zajednice Srbije Adem Zilkić i ministar Sulejman Ugljanin.
Predsedničkim kandidatima po 42 miliona dinara
Za sada je deset kandidata za predsednika Srbije najavilo Ministarstvu finansija da će uzeti novac od države za sprovođenje predsedničke kampanje, saznaje Danas u Republičkoj izbornoj komisiji. Svako od njih će iz državnog budžeta dobiti po nešto više od 42 miliona dinara, i to koji dan posle 20. aprila, kada će biti utvrđen konačni spisak kandidata i njihov redosled na glasačkom listiću. Kandidati za šefa države, kojih je za sada zvanično 11, podeliće oko 843 miliona dinara, koliko je vlada izdvojila za troškove kampanje. Pravo na budžetski novac imaće samo oni koji, u skladu sa zakonom, polože izborno jemstvo, koje je u istoj vrednosti kao i količina novca koje kandidat dobija iz budžeta. Ako kandidat na izborima ne osvoji jedan odsto glasova izašlih birača, što je prema dosadašnjem iskustvu oko 40.000 glasova, automatski mu se aktivira data garancija, koja može da bude novčana, hipotekarna, u hartijama od vrednosti. Oni kandidati koji osvoje više od jedan odsto glasova nemaju obavezu da vrate dobijeni novac.
Danica Grujičić, još jedna žena kandidat
Odlučila sam da se bavim politikom jer ponovo, po ko zna koji put za poslednjih 20 godina, ne mogu normalno da radim svoj posao. Kao lekar i običan građanin Srbije, ne mogu više da gledam propadanje Srbije, čemu smo svi svedoci, beskonačno ponižavanje, bahatost vlasti i, najgore od svega, odlazak mladih ljudi iz zemlje, rekla je prof. dr Danica Grujičić, kandidat Socijaldemokratskog saveza za predsednika Srbije, u intervjuu za Pravdu.
Ne mogu da podnesem činjenicu da nema novca za citostatike i lekove, da nema neophodnog materijala u bolnicama, da se za to prozivaju lekari, a odlično znamo ko odlučuje o raspodeli sredstava, kaže ona.
BIP ponovo u igri
Agonija Beogradske industrije piva prolazi, ali BIP je još daleko od zelene grane. Od kako je 2010. država raskinula ugovor o privatizaciji sa litvansko-švedskim konzorcijumom – koji je 2007. kupio preduzeće – i imenovala privremenog zastupnika kapitala, račun firme je odblokiran, proizvodnja podmiruje elementarna potraživanja, a čeka plan za restrukturisanje. Još se vodi borba sa nasleđem bivših vlasnika – desetkovanim pogonima, štetnim ugovorima i krčmljenjem imovine. Udarno tržište BIP-a odavno nije Beograd, već unutrašnjost, kaže Milivoje Draganić, generalni direktor, piše Politika. Kada su 2007. kupili BIP, Litvanci i Šveđani najavljivali su izgradnju nove fabrike vredne 40 miliona evra, ubeđivali su da je povećana prodaja, obezbeđen izvoz u SAD i EU… Uprkos tim bajkama, proizvodnja je srozana na bazu kod Mostara, zatvoreni su pogoni u čačku i Leskovcu, kao i Dunavgrad u Krnjači, pa je nestala linija kašastih sokova. Strani vlasnici oskrnavili su i čuveni žig BIP-a, jer su ga založili za kredit od 1,1 milion evra. Banka je kasnije potraživanja prodala kompaniji sa Novog Zelanda. Protiv tadašnjeg direktora BIP-a, kaže Draganić, podneta je krivična prijava, jer je potpis stavio bez znanja Upravnog odbora. Dok sud ne kaže svoje, ugovor je van snage.
Socijalna pomoć udvostručena
Socijalna pomoć je jedini izvor prihoda za sve više porodica u Srbiji, pa je tako 2004. godine od ove državne „donacije“ živelo 47.000 domaćinstava da bi se u ovoj godini broj tih porodica skoro udvostručio, pišu Novosti. Osim krize, koja je mnoge porodice dovela do prosjačkog štapa, za proširene spiskove zaslužan je novi zakon o socijalnoj zaštiti koji je predvideo da socijalna davanja najsiromašnijima mogu da budu veća i od minimalne plate. Kako objašnjavaju u Ministarstvu rada i socijalne politke, osnovica za pojedinca iznosi 6.598 dinara, ali se iznos povećava, u zavisnosti od toga da li su u pitanju deca ili punoletni i da li su odrasli sposobni za rad.
Naplata zajmova preko „trećih lica“
Sve više građana i firmi ne otplaćuje kredite zbog krize i visokih kamata. Problematični zajmovi, čije je kašnjenje u otplati veće od 90 dana, dostigli su 19,4 odsto, što je jedna od najviših stopa u regionu. Prema zvaničnim podacima, preduzeća ne otplaćuju 25 odsto zajmova, a nezvanično se pominje podatak od čak 30 odsto. Građani su i dalje revnosniji i njihova docnja je 8,2 odsto, pišu Novosti. Sve teža otplata kredita stavlja banke u poziciju da razmišljaju o otpisu dela duga, dok traže uvođenje naplate zajmova preko „trećih lica“.
Kradljivci Dečaka se brane ćutanjem
Istraga protiv četvorice uhapšenih zbog krađe i pokušaja preprodaje slike Pola Sezana „Dečak u crvenom prsluku“, ukradene iz ciriškog muzeja 2008. godine, za sada nema većeg pomaka, jer se osumnjičeni brane ćutanjem, pišu Novosti. S obzirom na njihove podebele policijske dosijee sumnja se da su je ukrali za nepoznatog naručioca iz Beograda, koji je bio samo posrednik za pravog kupca na Bliskom istoku. Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević izneo je podatak da je naručilac krađe „Dečaka“ srpski državljanin i da se može žargonski reći da je reč o „tipovanju“. Ostale tri slike su kradljivci uzeli kako bi na njima zaradili vraćajući ih uz poveću novčanu nadoknadu.
Slika Pola Sezana Dečak u crvenom prsluku“, koja je pronađena nakon spektakularnog hapšenja četvoročlane bande, do kraja nedelje biće vraćena vlasnicima u Cirihu, saznaje Pres.
Akciju koja se priprema u najvećoj tajnosti zajednički će izvesti srpska i švajcarska policija, a skupocena slika, uz ogromne mere obezbeđenja, biće transportovana avionom.
Mornar iz čačka preživeo brodolom na Atlantiku
Sigejt bejaše upravo oplovio Kubu i gutao je milje Atlantikom pored Dominikanske Republike i Haitija, pramca usmerenog ka Africi. Bio je 10. mart i vođa palube na prekookeanskom brodu, Zoran Lončarević (57) iz čačka, sedeo je u trpezariji pošto zora na Karibima neće još sat. Pio je kafu i ređao pasijans, ne osvrćući se na kuvara nalakćenog s druge strane stola. Bilo je 5.41 sati kad je potpunu tišinu u mrkloj atlantskoj noći u paramparčad razneo strašan udarac. Izleteo sam na krmu i pred nosom mi se stvorio pramac drugog broda koji ide pravo na mene i reže kao sir našu lađu, već je stigao do polovine, priča Lončarević za Politiku. On će 4. juna ove godine proslaviti tačno 40 godina kako plovi okeanima i morima, ali nikad nije bio brodolomac. Baš nijednom, sve do ovog tajanstvenog sudara na 25 milja od obala Dominikane i Haitija.
Vinčanski rudari na bakarnom putu
Arheolog dr Dragana Antonović iz Instituta SANU otkriva za Novosti najstariju svetsku tehnološku revoluciju. Pre više od 7.000 godina svet je na Balkanu ušao u moderno metalno doba zahvaljujući vinčanskim rudarima. Na planini Rudnik nedavno je otkrila ogromne podzemne galerije iz kojih je u vreme vinčanske kulture, pre više od 7.000 godina, eksploatisana bakarna ruda. Ovo otkriće izazvalo je veliku pažnju u svetu nauke, jer reč je o verovatno najvažnijem rudokopu na tajanstvenom bakarnom putu kojim su cirkulisali prvi metalni predmeti u istoriji ljudske civilizacije.
Tajni svedok ubistva kod Skoplja?
U intenzivnoj istrazi za otkrivanje zločinaca koji su uoči Uskrsa u ataru sela Smiljkovci, na severnoj periferiji Skoplja, brutalno ubili petoricu Makedonaca, značajan napredak zasniva se na obilju tragova i saznanjima jednog preživelog očevica čiji identitet ostaje u tajnosti. U činjenici da se zbog uspešnog vođenja istrage ne otkrivaju svi detalji, o kojima je govorila i Gordana Jankulovska, ministar unutrašnjih poslova Makedonije, leži i deo odgovora zasnovanog na informacijama tajnog svedoka kojeg ubice nisu primetile, pišu Novosti. Jankulovska je potvrdila da u istrazi ubistva na obalama veštačkog Železarskog jezera, postoji ozbiljan napredak. Procenjuje se da je definisani profil počinilaca, kako je precizirala ministarka, sačinjen upravo na osnovu informacija tajnog svedoka. No, još uvek nije potvrđen broj i identitet ubica.
Pretnje lekarima posle smrti trudnice
Posle tragične smrti trudnice Natalije Arsić (23) i njene nerođene šestomesečne bebe, koja je prouzrokovana jakim moždanim udarom, upućene su pretnje lekarima iz Opšte bolnice u Jagodini, pišu Novosti. Natalija je sahranjena na Gradskom groblju u Jagodini na Uskrs, pošto je preminula na Veliki petak posle sedmodnevne kome, a njena nerođena šestomesečna beba preminula je prošlog ponedeljka. Natalija je primljena u subotu 7. aprila na KBC Kragujevac u teškom stanju izazvanom moždanim udarom. Pre toga u dva navrata javljala se lekarima u Opštoj bolnici u Jagodini.
Brejvik: Ubijao sam u samoodbrani!
Višestruki ubica Anders Behring Brejvik u ponedeljak je, na početku suđenja u Oslu, rekao da ne priznaje sud i porekao optužbe za terorizma i krivičnu odgovornost za ubistva, rekavši da je delovao u samoodbrani, pišu Novosti. „Priznajem dela, ali ne i krivičnu odgovornost i uradio sam to u samoodbrani“, izjavio je Brejvik u sudnici u Oslu, prvog dana desetodnevnog suđenja, prenela je agencija AFP. Pošto je tužilac Inga Bejer Engh gotovo sat čitala optužnicu protiv Brejvika, uključujući „akte terorizma“ uz navođenje imena svih 77 žrtava i kako su izgubili život, optuženi je opisao svoje postupke kao „surove, ali neophodne“.
Brejvik je briznuo u plač kada je ugledao sebe u filmu koji govori o propasti Evrope, porazu usled najezde islama i belcima kao uzvišenoj rasi. Film je kratka verzija Brejvikog manifesta, u kome on slikom i tekstom, uz pompeznu muziku, objašnjava svoju ideologiju kao i ideje o ulozi masona iz redova takozvanih vitezova templara koji imaju zadatak da izbave Evropu i spasu je od kulturnog marksizma, islama i nacizma. Dok su mnogi napuštali sudsku projekciju zbog snažne i degutantne propagande, brišući suze, optuženi Brejvik pomno je pratio sekvence u kojima se on i uniformisani vitezovi templari prikazuju kao jedini spasioci evropske kulture i civilizacije, piše Politika.
Menadžeri fudbalera najviše zarađuju
Blic piše da u srpskom fudbalu najviše zarađuju menadžeri. Po prodaji fudbalera Srbija je u vrhu svetske liste, pa bi se reklo da su kase klubova pune, ali veliki deo odlazi suvlasnicima fudbalera – čak 10 miliona evra godišnje.
