– Poštovani prijatelji! Ne znam šta da vam kažem… Što se nas tiče, ovde je za sada sve ok. Ali, imali smo smrtni slučaj tamo kod kuće. Moj stric, koga sam neizmerno voleo i koji mi je u životu mnogo, mnogo značio, prošle subote je izgubio život u šumi, radeći na traktoru. U velikoj smo tuzi, moja porodica i ja. Još više me je pogodilo to što zbog cele ove situacije koja nas je zadesila nisam mogao da odem, da ispratim strica na večno putovanje.
– Ne znam ni sam kako će ovo da se završi, ne miriše mi baš na dobro. Po mom mišljenju, ovo je jedna vrsta biološkog rata. Samo da nam je da sačuvamo našu decu i da izvučeno živu i zdravu glavu.
– Što se tiče Srbije, ne bih baš mogao da odgovorim na to pitanje… Mogu samo da kažem da su sve ptice na grani i sva druga živa bića na slobodi, osim čoveka. Mi smo u kavezu do daljeg.
Dragana Tica: Da mi bar sin nije daleko…
– Situacija je teška za sve. Da vam kažem iskreno, sama sam kod kuće, sin je zbog posla morao da se odseli 200 km dalje od Melburna. Zaista mi je teško, a uz to sam i bolesna. Pijem lekove za depresiju i još nekoliko uz njih. Povremeno ujutru idem da kupim šta mi je potrebno i nakon toga ne izlazim iz kuće. Nemam nikoga ko bi mogao nešto da mi donese iz prodavnice, pa moram sama. Želim da se zahvalim australijskoj federalnoj vladi, jer verujem da su pravovremeno reagovali na ovu situaciju. Nažalost, i ovde ima još nevernih Toma koji sve ovo ne shvataju ozbiljno. Ugrožavaju i svoje i živote svojih najmilijih. Što se tiče Srbije, u kontaktu sam sa kumovima i smatram da je Vučić preduzeo sve što je u njegovoj moći da zaštiti građane Srbije.
– Hvala savesnim ljudima što poštuju uputstva i čuvaju i svoje i tuđe živote. Hvala svim zdravstvenim radnicima koji danonoćno vode borbu za živote obolelih. Hvala porodicama koje strpljivo čekaju svoje drage koji rade u prodavnicama, pekarama, apotekama. Hvala i vama što se interesujete za nas i što ste svojim pisanjem mnogim ljudima pomogli da shvate ozbiljnost cele situacije.
– Nadam se da će ovo sve brzo proći i da ćemo se ponovo družiti. Inače, nisam navela da sam na Centrelinku i da plaćam kiriju. Ko preživi – pričaće. Kad bi bar ove kirije stopirali na dva-tri meseca…
Radmila Ovuka: Pozitivno razmišljanje
– Da kažem da je za sada sve ok. Mi se pridržavamo zakona i kućnog reda, radimo kako bismo zaštitili i sebe i druge. Izlazimo samo ako moramo. U šoping nosim masku i rukavice, nema bespotrebnog zadržavanja. Sa familijom kontaktiram telefonom i posredstvom kamere. Valjda će i ovo proći… Što se tiče ishrane, snalazimo se super uz domaću hranu, to se nije promenilo. A i ne mislim o lošem, pozitivno razmišljam, znači što će biti – biće. Dok gledam televiziju, smeta mi što mnogi bar sada ne poštuju zakon! Neće ni ovo doveka…
Чланак Damir Stojić: Ne mogu stricu ni na sahranu се појављује прво на Vesti online.
