Sećate se Dana mrmota“? To je onaj film u kome Bil Marej glumi reportera koji dolazi u neku američku zabit da bi izvestio javnost o vremenskoj prognozi: ako glodar vidi svoju senku na 2. februar, zima će potrajati još nekoliko nedelja. čekajući da mrmot izmili na videlo, problem za glavnog junaka nastao je kada je ustanovio da je svaki naredni dan istovetan prethodnom, ma koliko se on trudio da promeni tok događaja.
Drugi februar u Hagu se ponavlja svaki put kada sudije izmile da pročitaju presude optuženim Srbima. Izvesnosti ponavljanja presuda na teške robije izmakla su samo dvojica, ne računajući one koji su umrli tokom dugogodišnjih procesa. Imajući u vidu taj mrmotski mehanizam haškog suda, ni za koga valjda ne predstavlja iznenađenje to što će Momčilo Perišić narednih godina gledati kroz rešetke. Ali iznenađenje jeste drakonskih 27 godina. Bilo je u Hagu i težih kazni, kao što su 40 godina zatvora ili doživotna robija, ali nijedan od osuđenih na tako visoke kazne nije pripadao najvišem vojnom ili političkom vrhu.
Prema presudi, bivši načelnik jugoslovenske vojske počinio je teže zločine od Ante Gotovine, koji je dobio tri godine manje. Nikako nije jasno zbog čega je raketiranje Zagreba u znak odmazde veći zločin od granatiranja Knina, uz ogradu da je merenje na vagi pravde nekada teško dokučivo običnim smrtnicima. Hana Arent je posvedočila da je jedan pripadnik Vermahta (sećanje vara, možda je bio i pripadnik SS trupa) svojevremeno bio osuđen na deset godina zatvora zbog toga što je pomagao u likvidaciji 100.000 ljudi. Možda razlika u nesrazmeri zločina i kazne trojice osuđenih leži u tome što je Nemcu sudio denacifikovani“ nemački sud.
Na suđenju Perišiću poražen je sudija koji je glasao za oslobađajuću presudu, kao i njegovo objašnjenje da pružanje podrške vođenju rata nije isto što i pomaganje zločina počinjenih u tom ratu. Posledice tog poraza su zanimljive: Srbija bi, teoretski, mogla da podnose tužbu protiv onih zemalja koje su, na primer, pomagale (ne samo logistički, već i ratnom avijacijom) hrvatsku vojsku 1995. u Oluji“ jer su time pomogle i zločine nad civilima koji su se dogodili tokom i na kraju te operacije.
