Pošto je na Skupštini ustaničkih starešina u Smederevu krajem 1805. godine, obznanjeno da će se ustanak proširi na sve susedne turske oblasti i da se među ustanike primaju izbeglice iz okolnih neoslobođenih oblasti, početkom 1806. godine, po Karađorđevom naređenju, u Deligradu je izgrađeno ustaničko utvrđenje radi odbrane južnog moravskog pravca.
Deligradsko utvrđenje nalazilo se na pola puta između Aleksinca i Ražnja, na ulazu u Đuniski tesnac, između Drenovačkog potoka i Morave, kuda je prolazio Carigradski drum.
U početku je bio podignut samo jedan šanac , da bi ih na kraju bilo devet oko vešto raspoređenjih zemljanih utvrđenja, od četiri bastiona za topove i dve gvozdene kapije. Sva utvrđenja su bila dobro snabdevena hranom, vodom, municijom i četiri topa skinuta sa Smederevske tvrđave, tako da su mogla dugo da opstanu u opsadi.
Ovo utvrđenje je bilo ogromna prepreka turskom nadiranju niz Moravu i neprijatelj je to znao. Zato je Ibrahim-paša, komandant turske vojske, 16. juna 1806. godine naredio napad na Deligrad.
Oko 6.000 Turaka sukobilo se sa 5.000 ustanika pod komandom Petra Dobrinjca. Borbe su vođene nekoliko nedelja, ali su i rovovi i srpski borci izdržali.
Početkom septembra u pomoć im je konačno stigao odred vojske pod komandom Stanoja Glavaša. Do kraja boja je ratovalo 55. 000 turskih vojnika protiv 37.000 srpskih boraca.
Ojačani, Srbi su uspeli da probiju blokadu i nateraju tursku vojsku na povlačenje ka Aleksincu. Od tog sudbonosnog dana i veličanstvene pobede prošlo je tačno 210. godina.
